Anđelka Ružić, autorka knjige „Putovanje u središte priče“ koja je na Frankfurtskom sajmu proglašena Najboljim evropskim udžbenikom, kaže za portal „Vremena“ da je za dobro pisanje potrebno prvo da stvarno počnemo da pišemo
Knjiga „Putovanje u središte priče“ u izdanju „Kreativnog centra“ dobila je nagradu Najbolji evropski udžbenik koji dodeljuju Frankfurtski sajam knjiga, Međunarodna asocijacija za istraživanje udžbenika i obrazovnih medija i Evropsko udruženje izdavača udžbenika.
„Putovanje u središte priče“ je deveta nagrada Najbolji udžbenik dodeljena “Kreativnom centru“.
Autorka knjige Anđelka Ružić, namenila ju je starijim osnovcima kako bi zavirili u svet priča i otkrili brojne tajne spisateljskog zanata, i ponudila im dvanaest tema sa obrađenim važnim pravilima kojih se pisci pridržavaju kako bi napisali dobru i zanimljivu priču: kako se gradi književni lik, šta je važno za vreme i mesto radnje, kako nastaje zaplet, šta čini dobar početak i dobar kraj priče i mnogo toga drugog.
Anđelka Ružić kaže za portal „Vremena“ da je „preduslov za svako pisanje svakako talenat ili bar zainteresovanost za tu formu kreativnog izražavanja. S druge strane, pisanje je i zanat koji ima neke svoje zakonitosti. Ako govorimo o deci koja su talentovana za pisanje, te zakonitosti mogu im pomoći da usavrše svoje veštine. Manje talentovanoj deci one mogu poslužiti kao oslonac u radu, koji će im pomoći da priča ima sve potrebne elemente i da bude najbolja moguća u datim okvirima“.
Objašnjava da „nije lako definisati kreativno pisanje, ali bismo ukratko mogli reći da je to svako pisanje u koje se ulaže kreativan napor kako bi ono bilo na svoj način autentično odnosno originalno. Pravila su tu samo da pruže tačke oslonca autorima i ni na koji način ne bi smela da konkurišu kreativnosti. Možemo se pozvati i na citat koji kaže: „Naučite pravila kao profesionalac da biste ih rušili kao umetnik.“
Ne slaže se sa uvreženim mišljenjem da deca pišu samo kad moraju. „Deca vole da pišu, a to je najizraženije kod mlađih osnovaca. Dakle, imamo šansu da ih odnegujemo u tom smislu, samo je potrebno dopustiti im na početku slobodu da stvaraju, pa tek potom usmeriti datu kreativnost ka određenim pravilima (u ovom slučaju) pisanja.“
Na početku knjige piše da je čitanje preduslov za dobro pisanje. Njena autorka kaže da je „ta tvrdnja zapravo opšte mesto u svim razgovorima o pisanju. Od onog opštepoznatog bogaćenja rečnika, preko razvoja ideja za pisanje, uočavanja stila, dinamike ili ritma nekog dela, kao i mnogih drugih elemenata koji čine jednu priču – sve to kasnije čini jednu veliku bazu iz koje crpimo brojna znanja kada i sami pristupimo pisanju.“
„Za dobro pisanje neophodna je još jedna stavka, a to je da stvarno počnemo da pišemo. Tek tu možemo da sagledamo stepen razvoja svoje veštine i da pristupimo njenom usavršavanju. Za one koji pišu to je neprekidan izazov koji dolazi sa svakim rukopisom.“
Priručnik je, kao što je rečeno, namenjen starijim osnovcima, poznato je da rezultati koje naši učenici postižu na PISA testiranju ukazuju na potrebu za razvijanjem i unapređivanjem njihovih kompetencija u domenu čitanja i razumevanja pročitanog teksta, ali, da li će postati deo nastavne prakse, zavisi ipak od njihovih nastavnika.
Anđelka Ružić navodi da je „priručnik Putovanje u središte priče već predstavljen nastavnicima i profesorima u našim školama i ima veoma dobre ocene. Priručnik je osmišljen tako da đaci mogu samostalno da ga koriste, no verujem da se ponuđene vežbe i zadaci, uz asistenciju nastavnika, mogu i dalje razvijati. Za priručnike ovog tipa potrebno je vreme da uđu u nastavnu praksu, ali se nadam da će potom njegova primena u školama vrlo brzo dati prave rezultate.“
Anđelka Ružić je profesorka srpskog jezika i književnosti i urednica u „Kreativnom centru“, pa samim tim svakog dana čita nove tekstove pisaca. Da li pisci znaju da pišu? U čemu greše?
„Ne možemo piscima nazvati sve one koji nam šalju rukopise na uvid. Ako govorimo o onima koji imaju objavljene knjige, onda možemo reći da među njima ima veoma dobrih i talentovanih autora. Ono na šta bih skrenula pažnju jeste određeno pogrešno predubeđenje koje vlada kod nas, a to je da je poslat rukopis gotova knjiga. Iz uredničke perspektive, to je samo predložak za rad, i to tek ukoliko već ima određene vrednosti. Naravno, taj rad se ulaže s namerom da od ponuđenog rukopisa dobijemo najbolji mogući rezultat, koji ćemo pretočiti u knjigu.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Novom Sadu je blokirana Autobuska stanica u znak podrške autoprevozniku Milomiru Jaćimoviću, u Subotici takođe, a u Nišu se blokadom raskrsnice u centru protestovalo protiv osnivanja Fakulteta za srpske studije i u znak podrške Dijani Hrka
Dijana Hrka, koja već 14 dana štrajkuje glađu, ponovo je primljena u bolnicu kako bi primila infuziju, da bi se zatim vratila u šator i nastavila štrajk glađu. Dogovoreno je da svakog dana prima infuziju
Milomir Jaćimović nastavlja štrajk glađu ispred novosadske Banovine, tražeći da mu se vrate autobusi i ponište višemilionske kazne. Policiji je podneo prijavu jer se ne oseća bezbedno zbog jednog kamiona
Na četvrtom mestu u Evropi u Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2025. godinu našla se Srbija, a državni akteri imaju ključnu ulogu u pejzažu organizovanog kriminala, navode autori novog izveštaja
Advokati iz Advokatske komore Beograda biraju novo rukovodstvo koje će voditi komoru naredne četiri godine
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
