Anđelka Ružić, autorka knjige „Putovanje u središte priče“ koja je na Frankfurtskom sajmu proglašena Najboljim evropskim udžbenikom, kaže za portal „Vremena“ da je za dobro pisanje potrebno prvo da stvarno počnemo da pišemo
Knjiga „Putovanje u središte priče“ u izdanju „Kreativnog centra“ dobila je nagradu Najbolji evropski udžbenik koji dodeljuju Frankfurtski sajam knjiga, Međunarodna asocijacija za istraživanje udžbenika i obrazovnih medija i Evropsko udruženje izdavača udžbenika.
„Putovanje u središte priče“ je deveta nagrada Najbolji udžbenik dodeljena “Kreativnom centru“.
Autorka knjige Anđelka Ružić, namenila ju je starijim osnovcima kako bi zavirili u svet priča i otkrili brojne tajne spisateljskog zanata, i ponudila im dvanaest tema sa obrađenim važnim pravilima kojih se pisci pridržavaju kako bi napisali dobru i zanimljivu priču: kako se gradi književni lik, šta je važno za vreme i mesto radnje, kako nastaje zaplet, šta čini dobar početak i dobar kraj priče i mnogo toga drugog.
Anđelka Ružić kaže za portal „Vremena“ da je „preduslov za svako pisanje svakako talenat ili bar zainteresovanost za tu formu kreativnog izražavanja. S druge strane, pisanje je i zanat koji ima neke svoje zakonitosti. Ako govorimo o deci koja su talentovana za pisanje, te zakonitosti mogu im pomoći da usavrše svoje veštine. Manje talentovanoj deci one mogu poslužiti kao oslonac u radu, koji će im pomoći da priča ima sve potrebne elemente i da bude najbolja moguća u datim okvirima“.
Objašnjava da „nije lako definisati kreativno pisanje, ali bismo ukratko mogli reći da je to svako pisanje u koje se ulaže kreativan napor kako bi ono bilo na svoj način autentično odnosno originalno. Pravila su tu samo da pruže tačke oslonca autorima i ni na koji način ne bi smela da konkurišu kreativnosti. Možemo se pozvati i na citat koji kaže: „Naučite pravila kao profesionalac da biste ih rušili kao umetnik.“
Ne slaže se sa uvreženim mišljenjem da deca pišu samo kad moraju. „Deca vole da pišu, a to je najizraženije kod mlađih osnovaca. Dakle, imamo šansu da ih odnegujemo u tom smislu, samo je potrebno dopustiti im na početku slobodu da stvaraju, pa tek potom usmeriti datu kreativnost ka određenim pravilima (u ovom slučaju) pisanja.“
Na početku knjige piše da je čitanje preduslov za dobro pisanje. Njena autorka kaže da je „ta tvrdnja zapravo opšte mesto u svim razgovorima o pisanju. Od onog opštepoznatog bogaćenja rečnika, preko razvoja ideja za pisanje, uočavanja stila, dinamike ili ritma nekog dela, kao i mnogih drugih elemenata koji čine jednu priču – sve to kasnije čini jednu veliku bazu iz koje crpimo brojna znanja kada i sami pristupimo pisanju.“
„Za dobro pisanje neophodna je još jedna stavka, a to je da stvarno počnemo da pišemo. Tek tu možemo da sagledamo stepen razvoja svoje veštine i da pristupimo njenom usavršavanju. Za one koji pišu to je neprekidan izazov koji dolazi sa svakim rukopisom.“
Priručnik je, kao što je rečeno, namenjen starijim osnovcima, poznato je da rezultati koje naši učenici postižu na PISA testiranju ukazuju na potrebu za razvijanjem i unapređivanjem njihovih kompetencija u domenu čitanja i razumevanja pročitanog teksta, ali, da li će postati deo nastavne prakse, zavisi ipak od njihovih nastavnika.
Anđelka Ružić navodi da je „priručnik Putovanje u središte priče već predstavljen nastavnicima i profesorima u našim školama i ima veoma dobre ocene. Priručnik je osmišljen tako da đaci mogu samostalno da ga koriste, no verujem da se ponuđene vežbe i zadaci, uz asistenciju nastavnika, mogu i dalje razvijati. Za priručnike ovog tipa potrebno je vreme da uđu u nastavnu praksu, ali se nadam da će potom njegova primena u školama vrlo brzo dati prave rezultate.“
Anđelka Ružić je profesorka srpskog jezika i književnosti i urednica u „Kreativnom centru“, pa samim tim svakog dana čita nove tekstove pisaca. Da li pisci znaju da pišu? U čemu greše?
„Ne možemo piscima nazvati sve one koji nam šalju rukopise na uvid. Ako govorimo o onima koji imaju objavljene knjige, onda možemo reći da među njima ima veoma dobrih i talentovanih autora. Ono na šta bih skrenula pažnju jeste određeno pogrešno predubeđenje koje vlada kod nas, a to je da je poslat rukopis gotova knjiga. Iz uredničke perspektive, to je samo predložak za rad, i to tek ukoliko već ima određene vrednosti. Naravno, taj rad se ulaže s namerom da od ponuđenog rukopisa dobijemo najbolji mogući rezultat, koji ćemo pretočiti u knjigu.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta će režimu još i grafiti po ulicama, kad već ima skoro sve medije? Zato, kažu sagovornici „Vremena“, jer valja odglumiti da se „narod“ buni protiv „blokadera terorista“ i unapred opravdati represiju prema njima
Ako ne bude nekog zaokreta, jedna kolona biće formirana oko Stranke slobode i pravde, a druga oko Narodnog pokreta Srbije
Advokatica Jana Aćimović Planojević i njena celokupna porodica na meti su lokalne valjevske televizije V5 u koju je ušao Informer. Oni im od početka jula svakodnevno prete u specijalizovanoj emisiji, a glavnu laž koju objavljuju je da je ova porodica „kreirala priču o mrtvom dečaku iz Valjeva“
Prištini super dođu beogradske otrovne strelice, a ceh će platiti Srbi na Kosovu koji su već na meti represije, piše „Vreme“ u novom broju
Interpol je odbio da na zahtev Srbije raspiše poternicu za šestoro aktivista iz Novog Sada optuženih za pokušaj rušenja ustavnog poretka jer da se radi o „političkom krivičnom delu“. Zaključak je da ili je i Međunarodna organizacija kriminalističke policije umešana u zaveru protiv Vučića, onu o kojoj stalno priča, ili srpski sud, tužilaštvo i policija rade kriminalno
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
