Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović
U istraživanju o sindromu sagorevanja novinara urađenom u proleće 2022. autorka Sara Kalember bavila se najugroženijom kategorijom – mladim novinarima na početku karijere
Poslednjih mesec dana, u centru pažnje javnosti bili su medijski zakoni koji su se našli na dnevnom redu Skupštine Srbije. U tom kontekstu, još jednom je osvetljen položaj novinara – uslovi rada, politički i drugi pritisci i njihova bezbednost, piše Demostat.
U istraživanju o sindromu sagorevanja novinara urađenom u proleće 2022. autorka Sara Kalember bavila se najugroženijom kategorijom – mladim novinarima na početku karijere.
Istraživanje se mahom oslanja na interpretaciju mladih novinara iz nezavisnih medija, ali sa znatnim radnim iskustvom u onim koji se nalaze pod kontrolom aktuelne vlasti. Ispitanici ukazuju da se nezavisne redakcije u kojim rade nalaze u neravnopravnom položaju na tržištu u odnosu one koje podržavaju vlast – između ostalog, uskraćeni su im pristup državanim konkursima, oglašivačima i vidljivost u javnosti.
U tekstu, naglasak je stavljen na nalaze koji pokazuju socijalni položaj mladih novinara u Srbiji. Reč je o primanjima ispod republičkog proseka, neizvesnosti usled nesigurnog honorarnog rada, egzistecijalnoj prinudi da istovremeno rade više paralelnih poslova, ali i političkim i uređivačkim pritiscima, te ugrožavanju lične bezbednosti.
Uzorak mladih novinara koji su učestvovali u istraživanju sugeriše da većina medijskih kuća ekonomski eksploatiše zaposlene. Redakcije opstaju na niskim primanjima radnika, te retko nude ugovore i garantuju radna prava.
„Od tri redakcije u kojima sam radila, dve nisu plaćale uopšte. Bila sam plaćena samo u jednom tabloidu, ali samostalan život sa tim novcem nije bio moguć. Zajedno sa bonusima, plata je maksimalno iznosila 40 hiljada dinara“, kaže Anđela.
„Godinu dana sam, dakle, bila posvećena nečemu od čega nisam dobijala nikakav novčani benefit. Bilo je strašno. Prvi honorar koji mi je isplaćen iznosio je 5000 dinara, a nakon toga sam dobila najniži honorar u firmi. Dugo sam bila ubeđena da moj honorar zavisi od mog zalaganja i broja tekstova koji napišem te sam davala sve od sebe da pišem što je više moguće i sama sebi zadavala tempo. Bila sam ponosna na sebe, ali kasnije su mi rekli da za veći honorar mora da se izbori urednik i shvatila sam da zapravo lanac odgovornih ljudi odlučuje koliko tvoj rad vredi“, navodi Jasna.
Istraživanje Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS, 2021) navelo je egzistencijalnu ugroženost kao osnovni problem novinara u Srbiji. Prosečna novinarska plata iznosi između 300 i 400 evra, a najveći broj medijskih radnika je 2021. godine bio angažovan kroz ugovore na određeno vreme i kratkoročne ugovore koji ne garantuju radnu bezbednost.
U protekle dve godine, nije se mnogo promenilo. Mladi novinari obično pišu za nekoliko redakcija da bi mogli da ostvare osnovne egzistencijalne uslove. Ceo tekst pročitajte ovde.
M.J./Demostat
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Inicijativa ProGlas pozvala je sve građane Srbije da u petak, 22. novembra, u 11:52 stanu na 15 minuta gde god da se nalazili i tako odaju poštu stradalima u Novom Sadu. Akcija treba da bude upozorenje vlastima da odgovorni moraju da budu kažnjeni i da istraga mora da bude transparentna
Osumnjičena Z.S.M. se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti, a u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. Druga osoba, osumnjičena za isto delo trenutno je nedostupna organima gonjenja
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
