Opozicija poziva Skupštinu da ne usvaja „revizionistički“ medijski zakon

U susret sednici Narodne skupštine Republike Srbije u ponedeljak na kojoj će se na dnevnom redu naći i Predlog zakona o javnom informisanju i medijima upozoravamo da je to prvi otvoreno revizionistički zakon, koji se vraćanjem države u vlasništvo medija istovremeno suprotstavlja modernim evropskim standardima i posle 25 godina vraća Srbiju na početnu tačku tranzicije, navodi se u zajedničkom saopštenju opozcionih stranaka, piše N1.

„Probaćemo institucionalno da odbranimo pluralizam, prava konkurencije i pravo na slobodno informisanje“, rekao je danas potpredsednik Narodne skupštine Srbije Zoran Lutovac nakon sastanka sa predstavnicima Koalicije za slobodu medija i Asocijacije nezavisnih elektronskih medija.

Prema njegovim rečima, na sastanku su se dogovorili da će pokušavati koliko god to bude bilo moguće da se institucionalno izbore da umesto monopola dobijemo konkurenciju, a umesto propagande pravo informisanje.

U saopštenju koje je potpisala opozicija navodi se da „ovaj zakon omogućava državnom „Telekomu” da postane centar buduće državne medijskopropagandne mašine“.

„Građanima nije sasvim jasno zašto je problem da se država uključi u vlasništvo nad medijima, što i ne bi bio problem da nemamo državu koja počiva na monopolu u medijskoj i svim drugim oblastima“, rekao je Lutovac. Govoreći o o dogovoru postignutom na današnjem sastanku, Lutovac je istakao da oni kao poslanici ukazuju na ono što sprečava Srbiju da ima slobodnu medijsku sliku i medije u kojima je moguće čuti različita mišljenja i prave informacije.

Pročitajte još: Režimska strategija kontrole medijskog tržišta

„Neko će reći da je to stvar samo ljudi koji se bave medijima, ali to je mnogo šire i tiče se političara uopšte, ali je to i stvar svih građana, jer je njima u interesu da se ne sakrivaju od njih informacije i da se one prenesu pravovremeno i istinito“, dodao je Lutovac.

Upitan šta su dalji koraci ukoliko ne bude moglo institucionalno da se izbori za bolje medijske zakone, Lutovac je kazao da je sporni tekst Zakona u mnogo tačaka bolji od onog koji je iz 2014. ali da su se u njemu pojavile „dve, tri stvari“ koje su sve to srušile i poenta je pokušati da se to ukloni.

„Mi ćemo ponovo podneti zahtev sa 43 potpisa da se krene u proceduru smene članova Saveta Regulativnog tela za elektronske medije, jer niko od sadašnjih članova Saveta ne ispunjava kriterijume koje predviđa ovaj zakon“, kazao je Lutovac.

Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović Stevanović naglasila je da ukoliko medijski zakoni budu usvojeni u predloženom obliku, dobićemo goru medijsku sliku nego što je sad imamo.

„Vraćanje države u vlasničku strukturu medija nas najviše zabrinjava i to nije u skladu sa Strategijom, ali moram da napomenem da i dalje postoji šansa da se to povuče ili da se vrati formulacija iz sadašnjeg Zakona o javnom informisanju i medijima“, rekla je Filipović Stevanović.

Pročitajte još: Vlada usvojila Predlog spornih medijskih zakona

Ona je podsetila da je međunarodna zajednica više puta naglasila da oni neće gledati samo da li su naši zakoni suklađeni sa EU zakonodavstvom, već i sa ciljevima Strategije. „Sad je momenat da poslanici u Skupštini i zemlje EU pokažu da je to nedopustivo i da upliv države u vlasništvo medija neće doprineti fer i transparentnom tržištu“, dodala je Filipović Stevanović. Direktorka Fondacije „Slavko Ćuruvija“ Ivana Stevanović naglasila je da je teza vlasti o usklađenosti zakona sa Strategijom prisutna tokom celog procesa, ali da povratak države u vlasničku strukturu medija nikako nije uskladu sa Strategijom, već je u suprotnosti sa njom.

„Telekom po trenutnom zakonu nikako nije smeo da ima vlasništvo nad medijima, a on to ima i izmene zakona očigledno imaju cilj da ozakone ponašanje Telekoma, što je potpuno neprihvatljivo, jer nemamo nikakve garancije da bi mediji u njihovom vlasništvu imali nezavisnu uređivačku politiku“, zaključila je Stevanović.

Saopštenje su potpisali organizatori protesta „Srbija protiv nasilja” – Demokratska stranka, Ekološki ustanak, Zeleno-levi front, Narodni pokret Srbije, Pokret slobodnih građana, Stranka slobode i pravde, Stranka Zajedno.

M.J./FoNet/N1

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com