Tragedija u Novom Sadu
Odgovornost inženjerske struke: Sud časti prikuplja neophodnu dokumentaciju
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Iako je Ministarstvo kulture ocenilo da se Nemački paviljon nalazi u zoni zaštite kulturnog spomenika, ovo stratište je ipak srušeno zbog gradnje puta. Stranka Zajedno i Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu imaju dokaze da se tu nalazi masovna grobnica
Nemački paviljon na prostoru nacističkog koncentracionog logora Staro sajmište u Beogradu ipak je srušen.
A pre tri dana Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu – CIEH objavio je odgovor Ministarstva kulture republike Srbije u kome se jasno ističe činjenica da je Staro Sajmište bilo u celini u statusu prethodne zaštite.
Takođe, Ministarstvo kulture je potvrdilo da se prostor na kome se aktuelno ruši Nemački paviljon nalazi u zoni zaštite u okviru Starog sajmišta, kako su od početka tvrdili iz CIEH, a ne van njega, i kaže da je „potrebno da nadležni Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda izvrši uvid u stanje predmetnog prostora i radova i saglasno utvrđenom stanju dalje postupi u skladu s odredbama Zakona o kulturnim dobrima“.
Zbog svega toga, iz CIEH- a su poručili “nadamo se da će ovo dovesti do hitne obustave daljeg rušenja i nastavka istraživanja”.
Međutim, Nemački paviljon je ipak srušen, a prostor je ograđen građevinskom zaštitnom ogradom.
Kao što je poznato, predviđeno je da preko Nemačkog paviljona pređe saobraćajnica SP-3 KO Novi Beograd.
Đorđe Miketić, narodni poslanik i članovi stranke „Zajedno“, sredinom juna su nekoliko puta uspevali da zaustave bagere u rušenju Nemačkog paviljona, zato što imaju dokaze da se u njegovom podu nalazi masovna grobnica.
Dokazi su snimak geo-skenera, istorijski podaci i svedočenja radnika „Rada Končara“ koji je imao prostorije u Nemačkom paviljonu.
„Imamo svedočenja radnika firme ’Rade Končar’ čije su se prostorije tu nalazile posle oslobođenja da su oni, čistreći prostor, tu naišli na ubijene ljude i da su ih zakopali ispod poda.
Na osnovu pomenutih elemenata, „Zajedno“ i Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu izradili su elaborat i poslali ga „svim institucijama koje su nadležne za ovaj slučaj“, kaže Đorđe Miketić za portral „Vremena“.
„Mi samo tražimo da se zaustavi rušenje na mesec dana dok stručnjaci ne ispitaju da li je to tačno.“
Miketić dodaje i da je „zbog dokaza koje smo izneli, Ministarstvo kulture konačno priznalo da radovi moraju da se obustave. Napisali su dopis i naložili da se radovi obustave, međutim kada ih pozovete, šalju vas od institucije do institucije, od sobe do sobe i nazad. U prevodu, igraju se Kafkinog Procesa sa nama, sa istorijom i kulturnim nasleđem.“
„Nastavljaju da ruše i skrnave, hoće put da proteraju po svaku cenu, pa i bukvalno preko grobova logoraša!“
Miketić kaže da „oni misle da su se ovim dopisom zaštitili krivične odgovornosti zbog uništavanja spomen obeležja logora Sajmište i masovne grobnice koja se najverovatnije nalazi u podu Nemačkog paviljona. Ali neće im uspeti. Nema bežanja od odgovornosti.“
Rušenje Nemačkog paviljona počelo je početkom marta, a o tome je javnost alarmirao Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu, zatraživši od Skupštine grada da zaustavi rušenje Nemačkog paviljona i da Staro sajmište zaštiti u celosti.
Međutim, prema Zavodu za zaštitu, Nemački paviljon nije spomenik kulture. Staro sajmište jeste, zaštićeno je 1987. godine, ali ne u celosti. Na delu logora koji nije zaštićen, nalazi se Nemački paviljon.
Nije zaštićen onaj deo Starog sajmišta preko koga treba da prođe put.
U nezvaničnim razgovorima povodom prve informacije o rušenju Nemačkog paviljona u martu, Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada objasnio je da je naknadna zaštita do sada ne zaštićenih objekata Starog sajmišta nemoguća, jer nema više šta da se štiti. Autentičan izgled objekata je izgubljen, uništen vremenom, i smatra se da nemaju vrednost koju bi trebalo čuvati.
Bez obzira što na sajtu Zavoda piše i da „s istorijskog stanovišta Staro sajmište predstavlja mesto stradanja Srba, Jevreja i Roma tokom Drugog svetskog rata, s arhitektonsko-urbanističkog, reč je o jednom od najkvalitetnije rešenih prostora grada Beograda u periodu između dva svetska rata, a sa privrednog stanovišta govori o stepenu razvoja ekonomskih potencijala prestonice od 1937. do 1941. godine.“
Zavod nije komentarisao stav Ministarstva kulture da se Nemački paviljon nalazi u zoni zaštite u okviru Starog sajmišta, a koji se ne slaže sa njihovim stavom. Ne zna se ni da li će Zavod za zaštitu spomenika izvrši uvid u stanje „predmetnog prostora i radova“, kao što mu je naložilo Ministarstvo kulture.
„Rušenje Nemačkog paviljona smo podigli na međunarodni nivo i uskoro će početi da im telefoniraju oni koje, nažalost, više uvažavaju nego sopstveni zakon, istoriju i identitet. Mi me odustajemo i ovo varvarstvo nećemo dozvoliti“, kaže Miketić.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Ideja je da građani zastanu na trenutak kako bi se setili tragedije, imena onih koji su u njoj stradali i kako bi zahtevali da sva imena odgovornih u krivičnom i političkom smislu budu deo transparentnog procesa, rekao je za „Vreme“ član inicijative „ProGlas" i pisac Gojko Božović
Osumnjičena Z.S.M. se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti, a u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. Druga osoba, osumnjičena za isto delo trenutno je nedostupna organima gonjenja
Umesto nadležnih organa Republike Srbije informaciju o određivanju pritvora objavio je tabloid Informer, pozivajući se na izjavu svog glavnog urednika Dragana J. Vučićevića, koji je imao i opsaku: „Sram vas bilo stoko jedna pravosudna! Tužite me, hapsite i mene!”
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve