Foto: Zoran Žestić/Tanjug
Tragičan događaj koji se jutros dogodio u OŠ "Vladislav Ribnikar", u kojem je maloletnik ubio čuvara i osmoro svojih vršnjaka, otvara mnoga pitanja. Koliko razgovaramo sa svojom decom? U kakvom je stanju naše društvo? Kako je moguće da se to dogodilo?
„Na prvom mestu, to je i pitanje bezbednosti. Zašto je pištolj u kući? Kako je dete došlo da oružja? Sama ideja da postoji oružje u kući može govoriti o jednoj agresivnoj klimi“, kaže za portal „Vremena“ psihoterapeutkinja Biljana Slavković.
Dodaje da je u ovom slučaju zakazao čitav niz faktora da se uoči da postoji neki spektar problema kod funkcionisanja deteta.
„Izuzetno je važan u porodici, ali i školi, otvoren razgovor sa decom. Važno je da postoji poverenje i da dete zna da može da razgovara sa odraslima bez osude“, ističe Biljana Slavković. Otvoren razgovor o problemima, o agresivnim fantazijama koje dete ima, može biti prevencija.
Visok stepen agresije društvu
Pubertet je inače emotivno veoma zahtevan period, posebno kada je reč o slici o sebi, potrebi deteta da bude prihvaćeno, period intenzivnih emocija i instinkata. Slavković kaže da se sada ne treba baviti nikakvih nagađanjima, ali da se dešava kod dece koja ne prave aktivne ispade, koja su mirna i povučena, kao i dobri đaci, da često budu zanemarene njihove emotivne tegobe, jer ih niko ne primećuje.
Kada je reč o društvenoj klimi i njenom uticaju na mlade, Biljana Slavković ističe da ovde odrasli kreiraju klimu sa veoma visokim stepenom agresije u javnom govoru, u medijima, kao i da su u protekloj deceniji mnoge društvene norme o tome šta je neagresivna komunikacija prevaziđene. Često se pokazuje da je agresija u javnom prostoru nekažnjiva.
„Drugi važan faktor je nekontrolisana upotreba društvenih mreža gde se vršnjačka komunikacija preselila u onlajn prostor, što je dodatno smanjilo otvorenu, uživo komunikaciju sa odraslima“, dodaje Slavković. Naime, i odrasli su na mrežama, zagledani u svoj telefon.
Takođe, mnoga istraživanja su pokazala da je pandemija kovida izuzetno teško pogodila baš ove generacije, da je dovela do dodatne izolacije, visoke anksioznosti i depresivnosti.
Neefikasan sistem zaštite dece
Konačno, važnu ulogu u društvenom odgovoru na nasilje igra, po rečima psihoterapeutikinje Biljane Slavković, i nedovoljna efikasnost države u zaštiti dece od nasilja u porodice, a ono je vrlo često izvor agresije dečijih žrtava.
Direktori, neretko postavljeni po političkoj liniji, se često ponašaju više kao politički činovnici, naglašava sagovornica „Vremena“, i ne uvažavaju dovoljno stručne pedagoške i psihološke službe oko neophodnih intervencija.
Važno je napomenuti da je značajna i (ne)odgovornost medija kada je reč o izveštavanju o nasilju. Upravo danas, ovom trenutku, oni moraju biti svesni da ne smeju da izveštavaju senzacionalistički jer bi, kao i u slučajevima suicida, to moglo potaknuti neke buduće tragedije.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod sloganom „Hoćemo izbore”, u Beogradu je održan protest studenata u blokadi i građana, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Zaječara poručio da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti dok se ne završe pripreme za Ekspo
U sklopu kampanje pred lokalne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Zaječar i naveo da su građani „siti zaustavljanja Srbije“ i da će raspisati izbore kada se završe pripreme za Ekspo
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je u petak (30. maj), bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Dok Beogradski univerzitet traži fleksibilnost i prelazak na onlajn nastavu, profesorke u Srbobranu bivaju kažnjene zbog solidarnosti sa studentima. Ovi događaji otvaraju pitanje – važe li ista pravila i mere za sve delove obrazovnog sistema u Srbiji
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Hajde sada da duboko udahnemo, odamo poštovanje mrtvima i pokažemo milost za ubicu. Za pitanje „zašto“ ima vremena
Vlada Srbije proglasila je trodnevnu žalost u Srbiji u povodom tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u kojoj je stradalo osam učenika i čuvar škole.
U pucnjavi u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu nastradalo je osmoro učenika i radnik obezbeđenja. Teško je povređeno šestoro učenika i jedna nastavnica, saopšteno je iz MUP-a
U najgorem zabeleženom slučaju nasilja do sada, u osnovoj školi “Vladislav Ribnikar '' jutros u Beogardu je prema poslednjim informacijama, stradalo osmoro učenika i radnik obezbeđenja. Teško je povređeno sedmoro učenika i jedna nastavnica saopšteno je iz MUP-a. Poslednjih nekoliko godina prosvetni radnici su pokušavali da skrenu pažnu državi na nasilje kome su izloženi, a prošle godine su zahtevali i status službenog lica. Nasilje je u međuvremenu izmaklo kontroli, a otvara se pitanje i dostupnosti oružja
