Vazduh ubija decu: Srbija među najzagađenijim zemljama

Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) saopštila je u ponedeljak da visok nivo zagađenja vazduha u Evropi skoro svake godine izaziva više od 1.200 prevremenih smrti kod mlađih od 18 godina. Kako navodi ova služba EU u Kopenhagenu, zagađenje takođe povećava rizik od oboljenja od hroničnih bolesti kasnije u životu.

Prema tabeli EEA za 2020. godinu, najveće prosečno dnevno zagađenje zabeleženo je u Severnoj Makedoniji (99 mikrograma po metru kubnom), Bosni i Hervegovini (98), Turskoj (72), a odmah zatim slede Kosovo (64) i Srbija (62).

Izveštaj nije obuhvatio Rusiju, Ukrajinu i Ujedinjeno kraljevstvo, što znači da bi broj smrtnih slučajeva od zagađenja u Evropi mogao biti veći..

Deca ne mogu da se zaštite sama

„Svi Evropljani moraju biti zaštićeni od lošeg vazduha, a pre svega deca“, kaže izvršni direktor EEA Hans Brujninks. 

On zahteva da se mere u EU ojačaju „kako bismo zaštitili decu, jer ne mogu sama da se zaštite“.

Deca i mladi su posebno ugroženi jer se njihovi organi i imuni sistem još uvek razvijaju. Njihova biologija je drugačija, ali i način na koji su izložena zagađenju vazduha. To može da ima ozbiljne posledice, poput astme, budući da deca brže dišu i više vazduha udišu na usta. 

„Nakon rođenja, zagađenje vazduha povećava rizik od nekoliko zdravstvenih problema, uključujući astmu, smanjenu funkciju pluća, respiratorne infekcije i alergije„, navodi se u izveštaju EEA.

„Kada su u pitanju rizici za životnu sredinu i zagađenje vazduha mi na decu ne možemo da gledamo kao na male odrasle ljude“, kaže stručnjak EEA Gerardo Sančez i dodaje „za bolju zaštitu dece najvažnije je smanjiti zagađenje vazduha na izvoru, odnosno u saobraćaju, industriji i kod grejanja“.

U ostatku sveta još gore

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), svake godine oko sedam miliona ljudi širom sveta prerano umre od posledica zagađenja vazduha. Ovaj broj je isti i kada govorimo o uzrocima smrti kao što su loša ishrana i cigarete. 

Početkom devedesetih fine čestice su uzrokovale skoro milion prevremenih smrti godišnje u 27 zemalja EU. Broj smrti je zatim pao 2005. godine na 431.000.

„Situacija u Evropi izgleda bolje nego u većem delu sveta“, piše SZO.

Zvaničnici na Tajlandu rekli su prošle nedelje da je 2,4 miliona ljudi od početka godine zatražilo bolničko lečenje zbog zdravstvenih problema povezanih sa zagađenjem vazduha.

Najzagađenije zemlje, gde je kvalitet vazduha vrlo nizak u odnosu na dozvoljenje parametre su Čad, Irak, Pakistan, Bahrein, Bangladeš, Burkina Faso, Kuvajt i Indija.

U jednom delu sveta ipak, lakše se diše. Australija, Estonija, Finska, Grenada, Island i Novi Zeland i sedam teritorija na Pacifiku i Karibima, uključujući Guam i Portoriko imali su prošle godine „zdrav“ kvalitet vazduha.

A.E./DW Srbija/Glas Amerike/CNN