TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ nr
Zakon je veoma važan za hiljade ljudi koji godinama čekaju na transplantaciju jer će uticati na povećanje broja donora i transplantacija, a samim tim i na smanjenje lista čekanja. Trenutno u Srbiji na organe čeka oko 1000 ljudi
Ukoliko prođete Dečanskom ulicom u narednim danima primetićete bilbord sa natpisom „Najvažniji poziv u životu“, a ispod njega – praznu stolicu. Na njoj je danas sedela Slavica Obradović koja već godinama čeka na transplataciju jetre. Lista onih kojih čekaju na organe je duga, a u okviru kampanje koju organizuju Ministarstvo zdravlja, RFZO, Hemofarm grupa i njena fondacija svi koji sednu na ovu stolicu treba da skrenu pažnju na sebe donorima.
Ministarka zdravlja Srbije Danica Grujičić rekla je danas da je novi zakon o transplataciji organa spreman i da podrazumeva dobrovoljno davalaštvo organa, ali da će oni koji ne žele da daju svoje organe, biti registrovani i taj će se registar voditi preko Uprave za biomedicinu.
Više zdravstvenih institucija dobilo pravo da vrši transplantaciju
Na konferenciji za novinare Grujićić je rekla da je u Pravilniku o ustanovljavanju moždane smrti izmenjena defnicija kao potpuni prestanak rada ćelija i tkiva u ljudskom organizmu. „Ono što je dobro jeste da smo dozvolili da Insitut za kardiovaskularne bolesti Dedinje i Insitut za kardiovaskularne bolesti Kamenica imaju pravo da presađuju srce i iskreno nije mi bilo jasno kako je do sada njima bilo zabranjeno da to rade, pogotovo s obzirom na to što se Klinički centar Srbije nije najbolje organizovao povodom te transplatacije“, objasnila je Grujičić.
Prema njenim rečima, Vojnomedicinska akademija će dobiti pravo da rade transplataciju jetre i bubrega, Klinički centar Srbije će moći da radi transplataciju jetre, bubrega i srca.
„Ostaje nam još da rešimo transplataciju pluća. Određeni broj kolega je bio na obuci, međutim to zahteva jednu posebnu tehnologiju, tako da ćemo morati da vidimo kada to može da počne“, zaključila je ministarka i pozvala građane da postanu davaoci organa.
Problem nedostatak donora
Tokom kampanje održana su brojna predavanja u kojima su učestvovali lekari, pacijenti i brojne javne ličnosti, a sve u cilju da se tema zaveštanja organa stavi u fokus javnosti i ukaže da je 20 puta veća šansa da vam u životu zatreba donor nego što ćete biti u prilici da budete donor, kao i na činjenicu da jedan donor može da spase 8 života.
Zamenica direktora Sektora za ostvarivanje zdravstvene zaštite u inostranstvu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Danica Lukić rekla je da je najveći problem zdravstvenog sistema Srbije nedostatak davalaca.
Za one vrste trasnplatacije koje se ne rade u Srbiji država upućuje na lečenje u inostranstvo, iako je država obezbedila sva potrebna finansijska sredstva za tu vrstu lečenja Srbija se ipak nalazi u teškoj situaciji, jer nema kadaveričnih donatora.
„Svi inostrani centri zahtevaju razmenu organa, svi transplatacioni centri zahtevaju da se u određeno roku dat organ vrati državi koja je primila pacijenta i dala organ“, kazala je Lukić.
Trenutno stanje
„Usvajanje ovog zakona pokazuje i da smo kao država i društvo položili ispit zrelosti i humanosti jer smo uspeli da postignemo nacionalni konsenzus oko ovako važnog društvenog pitanja. Kako bi zakon dao pun efekat, neophodno je nastaviti rad na podizanju svesti javnosti o ovoj temi u cilju dostizanja nivoa zemalja poput Hrvatske i Španije u kojima je donorstvo široko prihvaćeno, a humanost je jedna od najvećih društvenih vrednosti“, navode iz Hemorafrm fondacije.
U Srbiji oko 1000 ljudi čeka na transplantaciju organa. Konkretno, oko 800 odraslih pacijenata i 30 dece koji čekaju transplataciju bubrega. Oko 90 odraslih čeka transplataciju jetre i oko 40 transplataciju srca. Većina njih sa liste čekanja nikada ne dočeka najvažniji poziv u životu.
Z.S./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Trenutno u Srbiji oko 2000 ljudi čeka na transplantaciju, zato što nema pravnog okvira po kome bi se ovakvim medicinskim zahvatom spasao ljudski život. Rok za donošenje izmena i dopuna Zakona o presađivanju ljuskih organa prošao je pre više od godinu dana
