Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – u Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Za “Vreme” iz Bona
Ako je baš navalio da glasa, građanin Srbije iz Vankuvera na zapadnoj obali, može da pazari avionsku kartu za Toronto – to je trista ili četiristo evra. Posle leta od četiri i po sata, u Torontu će otići do Avenije Eglinton gde je na broju 40 staklena poslovna zgrada, a u zgradi konzulat Republike Srbije. Onde može da glasa u sitne sate pa nazad u Vankuver.
“Ko hoće, nađe način. Ko neće, traži izgovore”, rekli su u o tome navodno neki deputati vlast u Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), braneći odluku da odseku tridesetak hiljada ljudi iz dijaspore od glasanja.
RIK je tik pred istek roka (5. oktobar, dvadeset dana pred izbore), doneo dve kontraverzne odluke. Prvo, da se glasa po srpskom vremenu, što za ljude u Njujorku, Otavi ili Pekingu znači da treba da glasaju i noću, kao da idu u striptiz-bar. Drugo, da se u dijaspori otvore svega 93 biračka mesta, a da se broj mesta poveća jedino u – Bosni i Hercegovini.
To je trebalo da parira nezapamćenom interesovanju građana u rasejanju za izbore u matici 25. oktobra. Za glasanje se prijavilo oko 106.000 ljudi, daleko više od dosadašnjeg rekorda od 40.000 prijavljenih.
To je i dalje delić dijaspore (vidi okvir), ali ona time konačno postaje faktor na izborima. Izlaznost u dijaspori inače biva visoka, oko 80 odsto, jer ko neće da glasa, taj se i ne prijavljuje. Ako bi tako bilo ovoga puta, dijaspora bi imala birača skoro koliko na izbore izađe u Kragujevcu, četvrtom gradu u Srbiji po veličini. Ili koliko u zbiru na izbore izađe Mađara i Albanaca koji su 2023. po manjinskom ključu osvojili ukupno sedam mandata.
ZNA SE KOME TO ODGOVARA
Nisu potrebne ankete da se zna kome rast interesovanja ide u prilog. Društvene mreže su krcate neformalnim grupama iz celog sveta, na profilnim slikama je mahom broj “3”.
“Nama su studenti, ovi mladi ljudi koji se bore da promene sistem, dali vetar u leđa i pokazali nam da je i naš glas važan”, navode Silvija Mijajlović Ružić i Miloš Lukić iz neformalne grupe Protest podrške Štutgart.
Počeli su čekajući studente bicikliste i maratonce, ali su ostali na okupu. “Decenijama nas institucije rođene zemlje diskriminišu i tretiraju kao da ne postojimo. Upravo zbog te korupcije, nepoverenja u sistem i nemogućnosti da radimo u struci, mnogi od nas su i otišli.”
Većina u Republičkoj izbornoj komisiji, pod kontrolom vlasti, bez solidnih objašnjenja je ostavila brojne gradove bez birališta. Osim Vankuvera, neće se glasati ni u Dubaiju ili Herceg Novom, gde je Vučić ranije gubio izbore. Neće biti glasanja u ambasadi u Bratislavi jer su tamo navodno u toku – građevinski radovi.
Kako su rekli izvori “Vremena” iz RIK-a, nedeljama upozoravaju Ministarstvo spoljnih poslova Marka Đurića da od svake države traži odobrenja da se otvore biračka mesta, a Ministarstvo oteže. Kada je u pitanju Nemačka, dobili su objašnjenje da “Nemci” nisu odobrili dodatna birališta pa mora da se glasa samo u ambasadi u Berlinu, te konzulatima u Minhenu, Diseldorfu, Hamburgu, Štutgartu i Frankfurtu.
I to iako je dijaspora prikupila više od po sto prijava, koliko definiše zakon i za Keln, Hanover, Nirnberg i Karlsrue. Ispostavilo se da Đurićevo ministarstvo laže.
“Do sada nije zatraženo otvaranje dodatnih izbornih lokala van diplomatskih predstavništava Republike Srbije u Nemačkoj”, piše u odgovoru ambasade Nemačke u Srbiji. Za “Vreme” dodaju da Vlada u Berlinu inače zahteve obrađuje brzo i rutinski.
MNOGI DOLAZE U SRBIJU
Iako su zahtevi za glasanje u inostranstvu u Beogradu redovno odobravani, ljudi iz dijaspore često nisu dobijali potvrde. Neke konzulate čovek može da zivka i da im dodijava mejlovima, ali od njih ni pisma ni razglednice, te građaninu ostaje da proveri ime u zvaničnom onlajn biračkom spisku kad se zaključi i vidi gde su ga “svrstali” za glasanje.
“Mnogi naši ljudi žive daleko od diplomatsko-konzularnih predstavništava, što glasanje čini fizički i finansijski zahtevnim”, kažu Mijajlović Ružić i Lukić iz Štutgarta.
Psina je primenjena i na brojnu dijasporu u Švajcarskoj. Onde će moći da se glasa samo u Bernu i Cirihu. Sa liste su precrtani Lugano i Ženeva gde se prošli put glasalo van diplomatskih objekata. I to iako se dijaspora naoštrila da otvori biračko mesto i u Bazelu, kaže nam Anamarija Nikoletić iz grupe Bazel uz studente.
I ona je na skupovima osetila vetar promene. “Dešavalo se da nam prolaznici, uglavnom naši sunarodnici, dobace ne baš lepe stvari kada se okupimo u Bazelu, ali je bilo mnogo više onih koji su nam dali podršku, a dirnuli smo i dosta turista iz Srbije koji bi se tu zadesili”, navodi za “Vreme”.
U igri je jedna nepoznata – koliko će ljudi iz rasejanja doći u Srbiju na dan izbora? Anegdota o tome je mnogo, jer se ljudi boje da u inostranstvu ne izvise, ali i jer očekuju da bi izbori mogli imati “produžetke” na ulici.
“Toliko nisam šokirana nepostojanjem biračkog mesta u Herceg Novom, da sam kupila kartu za Beograd još pre tri nedelje”, napisala je na mreži X pozorišna rediteljka Staša Koprivica.
BAŠ IH BOLI UVO
Sulude odluke RIK-a o pokušao je lakonski da brani dojučerašnji predsednik Aleksandar Vučić: “Ako će razlika da im bude dve ili tri hiljade glasova, nek’ su pobedili odmah. Ja računam na razliku od 400.000 do 500.000, a ne od dve hiljade glasova. Pošto znaju i vide kako se stvari odvijaju, znaju da gube, pa moraju da pokazuju nervozu na svakom mestu.”
On je dodao da u zakonu ne piše da se biračko mesto u dijaspori “mora” otvoriti ako se prijavi određeni broj ljudi “već je sve dobra volja ako su u mogućnosti”. I još se pohvalio da će biti otvoreno najviše biračkih mesta do sada.
No čitavo povećanje otpada na Bosnu i Hercegovinu, gde će biti čak 28 izbornih lokala. Ne glasa se u San Dijegu i Kelnu, ali će se glasati u poslovnici M:tela u Banjaluci, u školama u Vlasenici, Sokolcu i Foči.
Sofija Mandić, pravnica i članica Republičke izborne komisije, u odlukama o biračkim mestima i vremenu glasanja vidi čisto ometanje.
“Ni većini u RIK-u nije bilo drago da brani odluke, došli su dosta kiseli. Ali, onda su ih kiselo ipak branili”, kaže ona za “Vreme”. “Tačno vidiš, kao da ti kažu – prijavilo se preko sto hiljada ljudi? E boli nas uvo.”
Zakon inače preti sa do godinu dana zatvora za ometanje građana da ostvare biračko pravo. Ali, to su izgleda priče za neka bolja vremena, ako dođu.
Dok ovaj broj “Vremena” ide u štampu, odluke su na snazi, ali ima još koji dan da se promene – ako bude one “dobre volje”. Koliko je stvar očita govori i reakcija poverenika za zaštitu ravnopravnosti Milana Antonijevića. Pre petnaestak dana, Antonijević je vickasto poručio srpskoj dijaspori u Holandiji da ljudi iz Mastrihta mogu “udobnim holandskim vozovima” da stignu do ambasade u Hagu za “tek nešto više od dva i po sata”.
Tek kada je RIK doneo odluku, Antonijević im je uputio dopis gde stoji: “Kada je biračko mesto daleko od mesta boravka, a dolazak do njega podrazumeva visoke troškove, dugo putovanje ili složenu logistiku, to može postati prepreka zbog koje deo birača ostaje bez mogućnosti da glasa.”
VIŠE OD DOZNAKA
Tako su gastarbajteri drugi put u Vučićevoj eri postali strano telo koje valja odseći. Prvi put je to bilo tokom pandemije, kada nisu mogli da uđu u rođenu državu.
Doduše, vlast je vodila računa gde otvara biračka mesta. Recimo, na prošlim izborima je Vučićeva lista u Beču prošla bolje nego u matici. U rezultatima se čita gde su stari bastioni gastarbajtera, slabije obrazovanih i otvorenijih za busanje u patriotske grudi, a gde ima više visoko obrazovanih i urbanijih pečalbara.
Tako su ljudi koji stalno slušaju kako oni žive tamo negde i zašto njih uopšte zanima Srbija rešili da konačno postanu izborni faktor u Srbiji koju decenijama spašavaju od bede doznakama procenjenim na četiri do osam milijardi evra godišnje. Od toga žive stotine hiljada porodica u Srbiji.
Anamarija Nikoletić iz Bazela ima jednostavna očekivanja: “Da studenti pobede, pa da se svi polako vratimo životima, poslu, porodici, prijateljima na šta je naše angažovanje u prethodne dve godine i te kako imalo uticaja. Nadam se da će se ovo interesovanje dijaspore nastaviti i na svim budućim glasanjima.”
Uprkos rekordnom interesovanju, u inostranstvu se za glasanje prijavio možda tek svaki deseti građanin Srbije koji živi između Aljaske i Australije.
Ali, koliko je tačno ljudi “napolju”? Nigde ne postoji precizan podatak, niti se utvrđuje popisom u Srbiji. Većina procena kaže da ih je nešto više od milion, od oko 6,7 miliona ljudi u biračkom spisku za koji i opozicija i međunarodni posmatrači kažu da je nesređen.
Pedantnije zapadne zemlje, poput Nemačke, znaju koliko imaju državljana Srbije sa prebivalištem. Krajem 2024. godine prebrojano je 273.000 srpskih građana u Nemačkoj. Tome treba dodati one s dvojnim državljanstvom koje je omogućeno od juna te godine. Tada jeste porastao broj zahteva pa je cele 2024. godine 4.675 srpskih građana dobilo (i) nemačko državljanstvo.
Ali, kao i drugde, niko ne zna koliko tih ljudi stalno živi u Nemačkoj. Ili koliko ima onih koji pride rade i borave na crno.
Megalomanske procene koje deli i Ministarstvo spoljnih poslova od 800.000 ljudi “srpskih korena” u Nemačkoj ovde nisu bitne, jer da glasaju mogu samo građani, a ne ljudi koji se osećaju kao Srbi, idu u crkvu i na kulturno-umetničke večeri.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
“Studentska lista ima veliki broj stručnih ljudi iz različitih oblasti – zdravstva, poljoprivrede, kulture i drugih. Imamo mogućnost da zajedno stvaramo rešenja i dajemo predloge, jer je svako od nas stručan u nekoj oblasti. Zajedno možemo da stignemo do našeg cilja”
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
