Foto: IMSIzložbom „Čekajući stalnu postavku“ Istorijski muzej Srbije obeležava šezdeset godina postojanja, opominje da još uvek nema zgradu, kao i da rekonstrukcija zgrade Železničke stanice koja im je dodeljena nije ni počela
Izložbom „Čekajući stalnu postavku“ Istorijski muzej Srbije sutra obeležava 60 godina postojanja, a njen naslov opominje na veliki problem ove institucije i ukazuje na odnos društva prema svojoj istoriji, poreklu i baštini.
„Odlučili smo da pokažemo vrednosti koje čuvamo u depou iako nemamo uslove za to, zato što je naš zadatak da one budu svakom dostupne, a i da nagovestimo javnosti kakva će biti naša buduća stalna postavka“, kaže za portal „Vremena“ dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije i koautorka izložbe sa Slađanom Bojković i Tijanom Jovanović Češkom.
Stalna postavka će biti upriličena jednog dana, kad se završi rekonstrukcija nekadašnje zgrade Železničke stanice na Savskom trgu u Beogradu.
Da će u njoj biti Istorijski muzej, obnarodovano je početkom februara prošle godine, kao i da će krajem aprila 2022. biti završena projektna dokumentacija i idejno rešenje za rekonstrukciju, da će od 4,1 hiljade kvadratnih metara postavka zauzeti oko 2,8 hiljada metara kvadratnih, kao i da je ukupna investicija procenjena na 13,5 do 15 miliona evra.
Od tada do sada zgrada nekadašnje Železničke stanice pominjala se samo kao nova gradska deponija.
Izrada projekta rekonstrukcije poverena je „Mašinoprojektu“ i za sad, objašnjava Dušica Bojić, „stagnira zbog administrativnih problema“. Kaže da su dve godine rađena istraživanja, da im Ministarstvo kulture i informisanja i Zavod za zaštitu spomenika kulture pomažu, ali da se ne napreduje „zbog projektne dokumentacije“. Šta god to značilo.
„Mi smo jedini republički kompleksni muzej koji nema zgradu, sve ostale bivše jugoslovenske republike ga imaju. Čuvamo 24 zbirke i četiri fonda“, napominje Dušica Bojović.
U centralnom prostoru izložbe „Čekajući stalnu postavku“ postavljeni su najvredniji predmeti koji su pripadali rodonačelnicima i njihovim naslednicima iz dinastija Karađorđević i Obrenović, a u ostatku prostora su eksponati iz prednemanjićkog i nemanjićkog perioda, pad srpske srednjovekovne države pod osmansku vlast, i period Despotovine.
Šta izdvojiti? Recimo, insignije kralja Petra I Karađorđevića – šar, žezlo, kopča za plašt, krunidbeni plašt od venecijanskog pliša i svile oivičen hermelinom i jedina sačuvana srpska kruna, izlivena od gvozdene ručke topa vožda Karađorđa, po nacrtu profesora Mihaila Valtrovića, u čuvenoj radionici braće Faliz u Parizu.
Premijerno će biti predstavljene i idealne rekonstrukcije kruna i odeždi srpskih srednjovekovnih vladara i vladarki – kruna cara Dušana, kralja Milutina i despota Stefana Lazarevića, rad poznatog filigraniste Gorana Ristovića Pokimice, krune carice Jelene, rad vajarke Jasminke Brkanović, i krune Jelene Anžujske izrađene u zlatarskoj radionici Marsela i Simona Čivljaka, kao i rekonstrukcije odeždi Mihaila I Vojisavljevića, i Milutina i Dragutina dok su bili deca, koje je uradila kostimografkinja Jelena Stokuća sa saradnicima.
Do kraja izložbe na postavku će stići i rekonstrukcije kruna i drugih insignija kralja Mihaila I Vojisavljevića, kraljice Simonide, kralja Tvrtka I Kotromanića i despota Đurađa Brankovića, koje su u procesu izrade.
Zatim: Karađorđeva zastava, dolama, oružje, srebrno posuđe koje je dobio na poklon dok je čekao da ga primi ruski car Aleksadar Prvi ruski car, tanjir kneza Aleksandra Karađorđevića sina Karađorđevog, sevr porcelan, sa grbom kneževine Srbije, lična apoteka Aleksandra Karađorđevića, mali beli salon kralja Petra, posuđe sa monogramom, prepiska svih vladarki iz loze Obrenović – Ljubice, Tomanije i Anke…
Izložba „Čekajući na stalnu postavku“ otvorena je za publiku od petka.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Grupa pojedinaca napravila je dva sajta na kojima se javne nabavke Telekoma i IT sektora mogu pretraživati i upoređivati. Pozivaju medije, stručnjake i građane da pregledaju dokumentaciju i dostave argumentovana zapažanja
Vrlo brzo bi moglo da postane očito da li je Milan Radoičić otišao iz Srbije ili ne
Bolnica je formirala komisiju za vanrednu stručnu proveru i obavestila zdravstvenu inspekciju. Slučajevi smrti na porođaju u Srbiji retko dobijaju sudski epilog.
Dva sindikata javnih servisa stala su uz zahtev studenata FDU za informacije o zaposlenima RTS-a, pošto su se u javnosti pojavile tvrdnje da je reč o traženju „dosijea“. Studenti kažu da traže „javnu istinu o javnom servisu“.
Među pomilovanima je čovek koji je u aprilu u kabinetu predsednika opštine Kosjerić napao građanina koji je došao da pita za ulicu. Pomilovanje se odnosi samo na jedno od dva dela, a oštećeni najavljuje ustavnu žalbu.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
