Danas je potpisan ugovor o donaciji 8,5 miliona evra za izgradnju četvrte deonice za Transbalkanski koridor dalekovoda, između nemačke razvojne banke KfW, Elektromreže Srbije i Vlade Srbije.
Četvrta deonica za Transbalkanski koridor dalekovoda, dugačka je 83 kilometra, jedan deo ide od Bajine Bašte do granice sa Crnom Gorom, a drugi povezuje Srbiju sa Bosnom i Hercegovinom.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre istakao je da će Transbalkanski koridor biti autoput za prenos struje u Srbiji i da predstavlja prekretnicu na putu ka EU i za boljitak njenih građana.
Objasnio je da će EU, pored donacije KfW banke, dati 10,5 miliona evra za četvrtu deonicu Transevropskog koridora, a da će EMS učestvovati sa 4,5 miliona.
Najavio je i da se u ovoj godini kreće sa grantovima EU od 263 miliona evra za sedam novih energetskih „zelenih projekata“ u Srbiji, a tu je i 165 miliona bespovratnih sredstava kako bi cena struje za građane bila prihvatljivija.
Po rečima ambasadorke Nemačke Anke Konrad, ovaj ugovor je „još jedna potvrda evrointegracije Srbije i daje jasan signal za saradnju na polju elektroenergetike“.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović je ocenila da taj projekat vraća Srbiju na energetsku mapu evropskih energetskih koridora, i da je još jedan korak ka podizanju energetske stabilnosti zemlje i sigurnosti snabdevanja građana strujom.
Podsetila je da je već izgrađeno 120 kilometara Transbalkanskog koridora, od Pančeva do granice sa Rumunijom i od Kragujevca do Kraljeva. Dodala je da Ministarstvo i EMS planiraju dalja ulaganja u energetske sisteme, poput pripreme izgradnje hidroelektrane „Bistrica“, kao i Transevropski koridor kroz Vojvodinu, i u centralnoj Srbiji, kako bi se povezali sa Bugarskom.
S.Ć./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com