Foto: Screenshot N1
Ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko pitao je Borka Stefanovića da li vodi računa o mišljenju većine kada u Parlamentu predlaže Rezoluciju o usklađivanju spoljne politike Srbije sa EU. Najnovije istraživanje CRTE govori da je broj onih koji bi da vlasti u Beogradu uvedu sankcije protiv Kremlja porastao od maja za 10 odsto, pa sada, posle 10 meseci rata, iznosi 19 odsto
Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji (EU) i sve drugo bi značilo izolaciju sa katastrofalnim posledicama, saopštio je danas potpredsednik Skupštine Srbije i zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović, reagujući na komentare ruskog ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka na Predlog rezolucije o usklađivanju spoljne politike Srbije sa EU koji je Stefanović podneo Odboru za spoljnu politiku Skupštine Srbije.
„Ukoliko ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko, želi da zaista pomogne Srbiji, umesto komentarisanja Rezolucije trebalo bi da objasni rukovodstvu Rusije koliko je štetno po interese Srbije kada se, da bi objasnili pokušaj otcepljenja delova Ukrajine, pozivaju na kosovski presedan“, poručio je Stefanović.
Prema njegovom stavu, „Srbija mora da vodi samostalnu politiku, ne može da reaguje na pritiske sa Zapada i pojedine pokušaje oduzimanja dela teritorije, ali i na pritiske sa Istoka da ostane izolovano ostrvo na evropskom kontinentu“.
Podsećamo, ambasador Bocan-Harčenko je komentarišući Rezoluciju o usaglašavanju spoljne politike sa EU i uvođenju restriktivnih mera prema Rusiji upitao „da li Stefanović vodi računa o mišljenju većine državljana Srbije“, navodeći da se po ispitivanju javnog mnjenja „njegov predlog ne poklapa sa stavom više od 80 odsto srpske javnosti“.
„Zašto gospodin Stefanović, govoreći o mogućim gubicima zbog neslaganja Srbije sa evropskim restrikcijama, lukavo zaobilazi one probleme koji će se sigurno pojaviti u slučaju ograničavanja saradnje Srbije sa Rusijom u sferama ekonomije koje su od vitalnog značaja“, rekao je Bocan-Harčenko.
Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja koji je upravo objavio Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, broj onih koji su za to da vlasti u Beogradu uvedu sankcije protiv zvaničnog Kremlja porastao je za 10 odsto: u maju ove godine je bilo 9 posto a u oktobru je 19 odsto. Takođe, u maju je 32 odsto građana bilo da se zadrže dobri odnosi sa Rusijom, a u oktobru je taj procenat porastao na 61 odsto.
Rezultati ukazuju da se trend velike podrške Rusiji s početka rata smanjuje.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od hiljadu ispitanika u periodu od 24. septembra do 3. oktobra ove godine.
S.Ć./FoNet/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Aktivisti inicijative „Most ostaje“ suočili su se s policijskom akcijom tokom noći, kada su pripadnici Policijske brigade i UKP-a uklonili kamp sa novobeogradske strane Starog savskog mosta
Poslanici Skupštine Srbije započinju raspravu o Predlogu budžeta za 2025. godinu, koji predviđa ukupne prihode od 2.346,2 milijarde dinara, što je osam odsto više nego što je predviđeno rebalansom budžeta za ovu godinu
„Srbija čini 55 odsto ukupnog izvoza Zapadnog Balkana. Srbija čini 64 procenta ukupne privlačnosti Zapadnog Balkana. To je ono što sanjam, moj san je EKSPO 2027. To je ono na šta sam usredsređen'', rekao je Vučić u intervjuu za BBC
Aktivisti i pojedini opozicioni poslanici i odbornici su u nedelju ujutru blokirali Stari savski most u nameri da spreče njegovo rušenje. Posle podne došli provokatori, ali su ih aktivisti oterali
Završen je protest zbog pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, na koji su pozvale organizacije Sviće i Stav. Okupljeni su poručili da neće stati dok svi odgovorni ne budu u zatvoru, a zabeleženo je nekoliko manjih incidenata
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
