Poslednji dobar rezultat postigli smo pre 32 godine na Mundijalu u Italiji, kada je selektor bio Ivica Osim. Tada je Dragan Stojković postigao vanvremenski gol u utakmici osmine finala sa Španijom. Svoje remek-delo je potrčao da proslavi u zagrljaju Osima, kao što tri decenije kasnije reprezentativci Srbije trče njemu u zagrljaj nakon odlučujućih golova. I prolaz kroz kvalifikacije za Katar podseća na pobednički niz koji je pred Mundijal u Italiji napravila reprezentacija pod upravom Osima, pa mnogi priželjkuju da Piksi bude kao Švabo i dovede reprezentaciju bar do četvrtfinala
Utakmicom između domaćina Katara i Ekvadora u nedelju poslepodne počinje 22. Svetsko prvenstvo u fudbalu, prvo ikada u, takoreći, zimskom terminu, drugo na azijskom kontinentu, ovoga puta na Bliskom istoku; treće van Evrope i Amerike, sedmo sa 32 reprezentacije učesnice i još jedno u nizu sa kontroverznim izborom domaćina, a i kontroverznim domaćinom. U Kataru će biti i naša reprezentacija, to nam je dvanaesto učešće na Mundijalima, treće pod imenom Srbije, a od igrača i selektora Dragana Stojkovića Piksija, koji su sjajnim partijama obezbedili direktan plasman, očekuje se da prođu grupnu fazu, prvi put nakon tri razočaravajuća nastupa. Potom – šta bude. Biće zaista teško proći grupu, jednu od najjačih na turniru, a već na premijeri Srbiji je rival Brazil, petostruki svetski prvak i po mnogim stručnjacima i svim relevantnim kladionicama, najozbiljniji kandidat za titulu.
KONTROVERZNI DOMAĆINI
lkl…
Izbor Katara za domaćina Mundijala pre 12 godina izazvao je brojne i žestoke kritike, po raznim osnovama, i do danas nad Međunarodnom fudbalskom federacijom (FIFA) stoji ogromna senka zbog te odluke. Najpre, napravljen je presedan sa terminom i po prvi put turnir nije u leto, jer tada su u Kataru ekstremno visoke temperature, već u kasnu jesen, kada je na Arabijskom poluostrvu u proseku oko 30 stepeni Celzijusovih, ali i usred klupskih prvenstava u najvećem broju zemalja, pre svega evropskih, u kojima nastupa ogromna većina igrača.
Nacionalni savezi, ligaške asocijacije i klubovi morali su da se povinuju odluci FIFE i prilagode Mundijalu termine svojih takmičenja, ali mnogi svetski mediji i istražni organi u pojedinim državama nisu zaćutali pred moćnom fudbalskom federacijom, već sve ove godine dokazuju da je bilo koruptivnih radnji pri izboru domaćina, naglašavaju da je Katar nedemokratska država u kojoj su mnogim građanima ugrožena ili ograničena ljudska prava, a posebno se ističe loš tretman radnika migranata, te kriminalizacija homoseksualizma, kao i drugde u konzervativnim muslimanskim zemljama.
I sama FIFA je bila prinuđena da otvori istragu o dodeli domaćinstva Kataru, ali i Rusiji, koja je bila domaćin pre četiri godine, a uz to su i francuski istražni organi ispitivali da li je bilo korupcije pri izboru male arapske zemlje za domaćina Svetskog prvenstva. No, i pored mnogih osnovanih sumnji, do danas niko nije procesuiran i kako vreme odmiče teško da će i biti.
Sa druge strane, front protiv rigidne katarske vlasti se samo širio i sa mnogih strana se poslednjih nedelja čuju pozivi na bojkot Mundijala, najviše iz zapadnoevropskih zemalja. Tako se osam evropskih reprezentacija – Francuska, Nemačka, Holandija, Švajcarska, Engleska, Vels, Belgija i Danska – uključilo u akciju „Jedna ljubav“, protiv diskriminacije LGBT+ populacije i obespravljenosti radnika, pa će njihovi kapiteni nositi traku u duginim bojama, u nešto drugačijem redosledu od tradicionalne LBGT+ zastave.
Reprezentacije Španije, Portugala, Hrvatske i Srbije nisu se pridružile kampanji, dok će kapiten reprezentacije Poljske na Mundijalu nositi traku u bojama ukrajinske zastave.
Izbor Argentine za domaćina Svetskog prvenstva 1978. godine izazvao je slične proteste u svetu, jer je ta zemlja grcala pod čizmom vojne hunte generala Horhea Videle, ali šampionat je održan i sada se uglavnom pominje po prvoj argentinskoj tituli, drugom uzastopnom neuspehu Holanđana u finalu, nekim odličnim utakmicama i majstorima Argentinaca Marija Kempesa i Danijela Pasarele, Holanđana Pitera Rensebrika i braće Vander Kerkof, Brazilaca Rivelinja i Dirseua, Italijana Roberta Betege, Austrijanca Hansa Krankla, Peruanca Teofila Kubiljasa…
NOVI STADIONI I VISOKA TEHNOLOGIJA
Za četiri godine FIFA će u Sjedinjenim Američkim Državama upriličiti mastodontski turnir sa 48 učesnica i Mundijal u Kataru biće poslednji sa 32 reprezentacije, podeljene u osam grupa, iz kojih će se po dve najbolje plasirati u osminu finala. Po prvi put je selektorima dozvoljeno da na prvenstvo povedu 26 igrača, tri više od dosadašnje prakse, a moći će umesto tri da tokom utakmice uvedu pet rezervnih igrača, i još jednog u slučaju produžetaka.
FIFA je objavila spisak 36 glavnih, 69 pomoćnih i 24 VAR sudije koji će „deliti pravdu“ na predstojećem prvenstvu, a prvi put će žene dobiti priliku da sude na Mundijalu – tri kao glavne i tri pomoćne sutkinje. Nakon Rusije 2018. godine, ovo će biti drugo prvenstvo na kojem će se primenjivati VAR (Video assistant referee) tehnologija i pomoćne video sudije će odlučivati o spornim situacijama, a prvi put će biti primenjena tehnologija za brzo i precizno procenjivanje ofsajd pozicije.
Ukupno će biti odigrane 64 utakmice – 48 u grupnoj i 16 u nokaut-fazi, zaključno sa finalnom, koja je zakazana za 18. decembar na Ajkonik stadionu u Lusialu, predgrađu Dohe. Na tom i još sedam stadiona biće odigrane sve utakmice, a sve u prečniku od 50 kilometara, što je najmanje rastojanje između stadiona do sada (a i Katar je najmanja zemlja i po površini i po stanovništvu koja je do sada organizovala Mundijal), nakon što je pre četiri godine u Rusiji zabeleženo najveća udaljenost između dva grada domaćina.
Sedam stadiona je sagrađeno u poslednje tri godine, i svi su reprezentativni u arhitektonskom i tehnološkom smislu. Zahvaljujući projektantima i savremenim uređajima, spoljna temperatura neće se osetiti na terenu: kako navode organizatori, reprezentacije će se nadmetati na prilagođenoj temperaturi između 18 i 24 stepena, a biće kontrolisana i vlažnost vazduha.
Očekuje se da će se u Katar sliti preko milion navijača iz celog sveta, a domaćini uveravaju da imaju kapaciteta da ih sve prime, kao i da su sve bezbednosne mere na visokom nivou. Domaćini su oformili kontrolni centar iz kojeg će preko 100 tehničara nadgledati snimke sa 22 hiljade kamera raspoređenih na stadionima i oko njih, ali i kontrolisati temperaturu i upravljati svim kapijama. Nadzor će obavljati i stručnjaci za sajber bezbednost i borbu protiv terorizma, a napredna tehnologija će omogućiti prepoznavanje lica svakog navijača sa svim stadionima.
SRBIJA U DRUGOM KRUGU
foto: armando franca / ap…
Reprezentacija Srbije otputovala je u utorak na Arabijsko poluostrvo, gde će se u petak u Bahreinu sastati sa domaćom reprezentacijom, u poslednjoj proveri pred prvenstvo, a od subote će biti smeštena u svojoj bazi u Dohi. Dan ranije, selektor Stojković je održao konferenciju za novinare u Sportskom centru FSS-a u Staroj Pazovi i obrazložio svoju odluku o spisku reprezentativaca za Katar, mada se fudbalska javnost već složila sa njim; ne pamti se da je bilo ovoliko saglasja među stručnjacima i navijačima sa selektorskim izborom pred Mundijal.
Razumljiva je podrška koju uživaju Piksi i igrači, jer je od jedne gubitničke ekipe, nakon kraha na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. i neuspeha u kvalifikacijama za prošlo Evropsko prvenstvo, nastao tim koji se u prethodnih godinu i po prošetao kroz kvalifikacije i Ligu nacija i sada sa pravom zaslužuje poštovanje. Od nje se očekuje da barem kao drugoplasirana u grupi prođe među 16 najboljih na svetu.
foto: armando franca / apČOVEK KOJI PRAVI RAZLIKU: Dragan Stojković Piksi
Nedavni sukobi u Fudbalskom savezu Srbije i neuspešni izbor Nenada Bjekovića za predsednika nisu tema za selektora, mada svi koji malo više prate fudbalska dešavanja znaju da je jedna od meta bio upravo on, jer mu se zameralo da je postao neformalni šef FSS-a.
„Već sam zaboravio na to. Naravno da to nisu lepe stvari, ali bože moj, tako je kako je. Ne bavim se izborima, niti učestvujem. Zanima me moj delokrug rada, igra, rezultat, prezentacija naše zemlje na velikom takmičenju“, osvrnuo se na ta dešavanja Piksi.
Grupa u kojoj su „Orlovi“ (nadimak nadenut našoj fudbalskoj reprezentaciji od kada igra pod imenom Srbije) je teška, jer su nam rivali već pomenuti Brazil, te Kamerun i Švajcarska, i otud je selektor na pitanja novinara o dometima njegovog tima odgovarao da je važno ići „korak po korak“, i da je cilj prvo proći grupnu fazu.
„Prve tri utakmice su najvažnije i kada budemo te probleme rešili, onda ćemo ići u razmišljanja i procene o daljem plasmanu. Grupa je možda jedna i od najtežih. Mi skromno dočekujemo ovo prvenstvo. Ništa mi nismo drugačiji od drugih. Svima ćemo biti problem. Napravićemo svima problem. Ne znam koliko nam bodova treba za nokaut fazu. Moji igrači ne moraju ništa, a možete mnogo. Pa probajte ovo drugo. Nikakav pritisak nemaju od mene. Ovaj Mundijal nije pitanje života i smrti već nagrada za sve ono što je urađeno u proteklih godinu i po dana“, poručio je Stojković.
Glavobolju stvaraju povrede dva golgetera – Aleksandra Mitrovića i Dušana Vlahovića i njihov zdravstveni bilten je, razumljivo, u žiži pažnje. Selektor je otkrio da je Vlahović u trenažnom procesu i da će gotovo sigurno biti u sastavu na utakmici protiv Brazila, koja se igra 24. novembra na Ajkonik stadionu u Lusiolu, dok je Mitrović pod znakom pitanja, mada je veća verovatnoća da će zaigrati na premijernom nastupu Srbije u Kataru.
Osnovu za optimizam da ćemo proći grupnu fazu naš sagovornik, pozorišni reditelj i fudbalski hroničar Gorčin Stojanović, vidi u samom selektoru, koji je kao veliki majstor igre, a sada već i dokazani trener, preporodio reprezentaciju.
„Stojković je prvo uneo zdravlje u našu reprezentaciju, mentalno zdravlje, a onda je napravio osovinu Sergej Milenković Savić – Dušan Tadić i oplemenio je sa dvojicom odličnih napadača, i od tog trenutka on ima tim. Važno je što dobar deo tima čine igrači koji su bili svetski omladinski prvaci i što kod sastavljanja spiska za Katar, a i pre toga, nije bilo ni rođaka, ni sinova, ni onih igrača što treba da se prodaju i slično. Na kraju, on je uneo etiku odgovornosti u ekipu, a istovremeno podsticao stvaralaštvo u igri. I nije slučajno da njemu ‘desetke’ pakuju, da centarfori daju golove, da ‘bokovi’ sve rade, i nijedan gol koji smo dali nije bio slučajan, da se desio tek tako, nego je plod igre“, objašnjava Stojanović za „Vreme“, i povlači paralele između Stojkovića i Ivice Osima, selektora Jugoslavije na Mundijalu u Italiji 1990. godine, kada smo ispali u četvrtfinalu i na kraju zauzeli peto mesto.
Tada je Stojković igrao u životnoj formi, postigao je najlepši gol u istoriji fudbala, po izboru Stojanovića, a i mnogih drugih fudbalskih hroničara i navijača, u utakmici osmine finala sa Španijom. Svoje remek-delo je potrčao da proslavi u zagrljaju Osima, kao što tri decenije kasnije reprezentativci Srbije trče njemu u zagrljaj nakon odlučujućih golova. I prolaz kroz kvalifikacije za Katar podseća na pobednički niz koji je pred Mundijal u Italiji napravila reprezentacija pod upravom trenerskog genija Osima, pa mnogi priželjkuju da Piksi bude kao Švabo i dovede reprezentaciju bar do četvrtfinala.
RIVALI – BRAZIL, KAMERUN I ŠVAJCARSKA
Selektor Stojković kaže da jedva čeka utakmicu sa Brazilom, i uz respekt najvećoj fudbalskoj sili poručuje da se Srbija neće predati i da će se nadigravati, a naš sagovornik smatra da su Brazilci u težoj poziciji, jer im pritisak stvara činjenica da su 20 godina bez svetske titule.
„Oni su u frci, njima gori pod nogama. Brazil je već umeo da sagori u takvim željama, na primer 1982. u Španiji, kada je sa Zikom i Sokratesom ispao, doduše u spektakularnim utakmicama, ali ispao. Još uvek nisu zalečili onu ogromnu sramotu od 7:1 pre osam godina protiv Nemačke. S druge strane, vidi se da se njihov lider Nejmar smirio i uozbiljio i želi da uđe među fudbalske legende kao osvajač svetske titule, a predvodi strašnu ekipu, i videćemo kako će se naši boriti sa tim brzim i nepredvidivim igračima. Verujem da će biti neizvesna utakmica, jer je sa druge strane ovakva Srbija. Da je to Srbija od pre četiri godine rekao bih da smo mi tu plitak potok, a ovako me ne bi iznenadilo da iznenadimo Brazilce“, kaže Stojanović, i dodaje da veruje da smo u ovom trenutku bolja ekipa od švajcarske i kamerunske, a o tim susretima koji su na programu 28. novembra i 2. decembra više ćemo pisati naredne nedelje. Brazilu se daju najveće šanse da će podići zlatni pehar FIFA, samim tim je apsolutni favorit u našoj grupi, a po prognozama će se za drugo mesto boriti naša i reprezentacija Švajcarske, dok se Kamerunu daju najmanje šanse da se plasira u drugi krug.
DOSADAŠNJI PRVACI GLAVNI FAVORITI
Kvota za trijumf Brazila u Kataru je 5, a osim što zaista imaju jak sastav i aktuelni su južnoamerički prvaci, vreme je da nakon četiri vezane titule evropskih reprezentacija (Italija, Španija, Nemačka i Francuska) titulu ponesu Južnoamerikanci. Brazilci imaju najveće šanse, a visoko se kotira i Argentina (kvota 7,5), treća po šansama za prvo mesto.
Posle Brazila najbolje se na kladionicama kotira Francuska, aktuelni svetski prvak, takođe sa sjajnim igračima na svim pozicijama, no „trikolorima“ u prilog ne ide nastup 2002. godine kada su, takođe u ulozi svetskih prvaka, ispali u grupnoj fazi, a to im se ponovilo i 2010. godine u Južnoj Africi, gde su došli kao vicešampioni sveta.
Iza Argentine je po svetskim bukmejkerima Engleska (kvota 8), zatim Španija (9) i Nemačka (11), a za zemljama koje su do sada osvajale svetske titule su Holandija (13), te Portugal i Belgija sa kvotom 15. Za tim užim krugom favorita slede Danska (29), Hrvatska (51) i Urugvaj (51), a za njima Srbija, Švajcarska i Senegal sa kvotom 81.
„Mislim da prvaka treba tražiti među reprezentacijama koje su već osvajale prvenstvo sveta, da je Portugalce i Belgijance prošao zenit. Najrealnije mi je da vidim Francusku u finalu, a i Argentina, ako posloži igru oko Mesija kako je posložena u Pari Sen Žermenu, ima takođe velike šanse da dođe do finala. Čini mi se i da Hrvatska, koja je aktuelni vicešampion sveta, sa Lukom Modrićem i nizom izvanrednih igrača ima šanse za dobar plasman, a i dugovečnog i uspešnog selektora Zlatka Dalića. Najviše bih voleo da finale bude između Srbije i Hrvatske i da Srbija pobedi, a ako izgubi od Hrvatske, neću plakati“, kaže Gorčin Stojanović.
A kako je Hrvatska pre četiri godine došla do finala, mnogi navijači u Srbiji, osokoljeni odličnim igrama u kvalifikacijama i Ligi nacija i ohrabreni pozitivnom atmosferom koja vlada u reprezentaciji, sanjaju da takav uspeh u Kataru napravi naša reprezentacija. Prognoze govore da su nam polovične šanse da budemo ispred Švajcaraca u grupi, a da i ukoliko prođemo u osminu finala (potencijalni rivali su Portugal i Urugvaj), da se tu Svetsko prvenstvo za nas završava.
„Moji igrači ne moraju ništa, a mogu mnogo. Pa neka probaju ovo drugo. Nikakav pritisak nemaju od mene. Ovaj Mundijal nije pitanje života i smrti već nagrada za sve ono što je urađeno u proteklih godinu i po dana. Ne pratim prognoze, poštujem svačije mišljenje i svako ima pravo i slobodu. Mogu ljudi da pričaju i pišu šta god žele. Mi smo tu da ih demantujemo. Na kraju, ne igramo mi tu zbog njih. Mi želimo da vidimo Srbiju u najboljem svetlu kao prethodnih godinu i po dana. To ne može niko da nam oduzme, ta istorija je ispisana. O mnogo čemu sanjam, ali ne mogu to javno da kažem. Bilo bi pretenciozno“, poručio je Stojković pre neki dan.
Do sada je bio u pravu kada je najavljivao pobede i prolaze, a ubrzo ćemo saznati koliko su opravdani optimizam i samouverenost kojima isijava pred početak
Mundijala.
Ko sve propušta Mundijal
Sa Svetskog prvenstva u Kataru izostaće brojni sjajni igrači, pre svih ceo tim Italije (Kjelini, Kijeza, Bonući, Žoržinjo, Donaruma…), četvorostrukog svetskog prvaka i aktuelnog evropksog, koji propušta drugi uzastopni Mundijal, četvrti ukupno u istoriji. U Kataru neće biti ni Austrijanca Davida Alanbe, Šveđanina Zlatana Ibrahimovića, Norvežanina Erlinga Halanda, Egipćanina Mohameda Salaha, Kolumbijaca Luisa Dijaza i Hamesa Rodrigeza, Alžirca Rijada Mareza, Škota Endija Robertsona, Ukrajinca Oleksandra Zinčenka, Bosanca Edina Džeke, Slovenca Jana Oblaka i drugih čije se reprezentacije nisu kvalifikovale. Ali, izostaće i povređeni igrači, na žalost svojih navijača: Francuzi Pol Pogba, Ngolo Kante, Presnel Kimpembe i Babukar Kamara, Portugalci Diogo Žota i Pedro Neto, Senegalac Sanio Mane…
Mister Piksi
Dragan Stojković je preuzeo selektorsko mesto u martu prošle godine i od tada je reprezentacija na 20 utakmica zabeležila 13 pobeda, četiri remija i tri poraza. Posebno je impresivan saldo u takmičarskim utakmicama u kvalifikacijama za Katar i Ligi evropskih nacija: 10 pobeda, tri nerešene utakmice i samo jedan poraz.
Rezultat je pratila osmišljena i napadačka igra, krunisana pobedom u Portugalu pre tačno godinu dana, kada je overena viza za Mundijal. „Važna je svaka pobeda, uz to što je meni jako bitno kako pobeđujemo, a Srbija i kad gubi mora sa terena da bude ispraćena aplauzom“, ponoviće pre koji dan Stojković svoj fudbalski kredo, najavivši da će ekipa i u Kataru igrati otvoreno i dopadljivo, ali i odgovorno i racionalno.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
Nastupi Aleksandra Vučića od pada nadstrešnice do danas
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Treba stati iza ovih ljudi, bez velikih priča. Njihov talenat ili privrženost ne treba dovoditi u pitanje. Vodi ih i usmerava kao strateg tip koji je najbolje igre svojedobno pružao protiv najjačih. Voleo je izazov. To se najbolje vidi u utakmicama koje je odigrao na međunarodnoj sceni, protiv Milana ili Francuske, Španije, Argentine... Bez obzira na krajnji ishod, niko nikad nije imao šta da mu zameri. Igrao je uvek poletno, na najvišem nivou, čineći sebe i sve oko sebe boljima i u pobedi i u porazu. Istinski primer nesalomivog sportskog duha, baziranog na nadmetanju i elementarnom viteštvu. Sve oko toga nije ni njegova, ni njihova briga. Jer, na kraju, samo se igra pamti
Dosije “Vremena”: Ekonomija svetskog prvenstva u fudbalu
Troškovi održavanja Olimpijskih igara i Svetskog prvenstva u fudbalu naglo su porasli u poslednjih trideset godina, a Katar je podigao lestvicu. MOK i FIFA žele da verujemo da je održavanje takvih događaja jedno od najboljih oruđa ekonomskog razvoja još od parne mašine, mada zemlje koje su bile domaćini velikih takmičenja najčešće nisu imale kratkoročnu neto ekonomsku dobit od takvih poduhvata, a dugoročnu je teško evaluirati
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!