Foto: 123fr.com
U borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama treba da se uključe svi: nadležne institucije, međunarodne i organizacije civilnog društva, crkva, mediji i svaki građanin i građanka Srbije, napisala je potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović
Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izjavila je da su u Srbiji od početka godine ubijene 22 žene u porodičnom i partnerskom nasilju i da bi za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja odgovornost trebalo da preuzme čitavo društvo.
“Verujem da niko ne može da ostane imun na vest o ubistvu, izgubljenom životu i činjenici da žene gotovo svakodnevno trpe nasilje. Da li želimo da živimo u društvu gde je normalno ubiti ženu ili da gradimo zajednicu oslobođenu od nasilja i diskriminacije. Tu leži odgovornost svakog pojedinca“, navela je Mihajlović u pisanoj izjavi.
Napisala je i da u borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama treba da se uključe svi: nadležne institucije, međunarodne i organizacije civilnog društva, crkva, mediji i svaki građanin i građanka Srbije.
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost zalaže se za uvođenje jedinstvenog registra nasilnika, a kod Vlade u novom mandatu će insistirati na što skorijem formiranju te evidencije.
Podsetivši da je u ponedeljak još jednu mladu ženu svirepo ubio njen muž, Mihajlović je navela da veruje da će borba protiv nasilja biti delotvornija kada shvatimo da nasilje u porodičnim i partnerskim odnosima nije privatna stvar koja se dešava u nečija četiri zida, već „ogromna pošast koja pogađa celo društvo“.
I dalje: „Država je donela neophodne zakone i strategije, nadležne institucije sprovode obavezujuće protokole, ali to nije dovoljno, jer nam je potrebna edukacija građana i građanki kako bismo postali svesni šta je sve nasilje, da nije sramota potražiti pomoć, da je odgovornost svih nas da prijavimo ukoliko znamo da se negde dešava nasilje, da ne štitimo već kaznimo sve one koji misle da imaju pravo da udare, vređaju, ponižavaju ili, nažalost, ubiju ženu“.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Vlada je pokrenula izradu plana koji obuhvata prostor Avala Filma, Kinoteke i RTS-a. Iz inicijative Beograd ostaje upozoravaju da je reč o pokušaju legalizacije investitorske gradnje u jednom od ključnih zelenih pojaseva Beograda
Jedan učenik u petak (5. decembar) pronašao je u OŠ „Nadežda Petrović“ poruku uznemirujuće sadržine. Neki roditelji odbili su da pošalju 8. decembra decu u školu, a Ministarstvo prosvete saopštava da se sprovode mere za postupanje u kriznim situacijama
Posle saznanja Nove da je jedna smena policajaca iz Policijske stanice Palilula odbila da obezbeđuje Ćacilend, Ministarstvo unutrašnjih poslova te navode demantuje
Sudije i tužioci iz cele Srbije okupili su se ispred Ustavnog suda u Beogradu na protestu protiv političkih pritisaka na pravosuđe, povodom sprečavanja tužiteljke da izvrši uviđaj nakon incidenta u šatorskom naselju ispred Skupštine.
U Novom Sadu održan je miran skup podrške pokrajinskom poslaniku Pokreta slobodnih građana, Radivoju Jovoviću, organizovan od strane studenata Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Svakih četrdeset minuta jedna žena u Rusiji izgubi život kao žrtva porodičnog nasilja. U Ukrajini je slično. Za iskorenjivanje bolesti koje imaju toliko visoku stopu smrtnosti ulažu se milioni smišljaju kampanje da bi ljudi obratili pažnju na moguće znake, lekari daju savete u javnosti, ističu važnost prevencije. Bilo bi dobro da se u zemljama kao što su Rusija, Ukrajina ili Srbija, s tom ozbiljnošću pristupi i problemu koji odnosi jednak, čak i veći broj života
Postupkom kontrole zaštitnika građana utvrđeno je da je od 14 slučajeva ubistava žena u 12 postojao propust u radu nadležnih organa i službi. Najčešći problem je da policija, centri za socijalni rad i zdravstvene ustanove ne razmenjuju sve podatke koje dobijaju a koje su od najvećeg značaja za zaštitu žrtava nasilja
"Mi sarađujemo sa srednjim školama i znamo da seksualnog uznemiravanja ima kada mlade devojke idu na praksu tamo gde ima mnogo muškaraca. Ni škole nisu znale kako s tim da se nose. Kada odrasla osoba devojčici od devet, deset godina, pošalje poruku ‘sviđaju mi se tvoje sike’, majke su to prijavljivale, ali nije moglo biti procesuirano, jer nismo imali krivično delo seksualnog uznemiravanja"
Nijedna zemlja na svetu nije pripremila posebne mere za zaštitu žrtava porodičnog nasilja tokom pandemije korona virusa. Sva rešenja su nedovoljna i improvizovana, a nasilje raste. U Srbiji, u prvih mesec dana vanrednog stanja zabeleženo je tri puta više poziva žrtava nego u normalnim okolnostima
