Foto: AP
Ukrajini će možda biti potreban čak bilion evra spoljne pomoći da sanira štetu koja je izazvana invazijom Rusije, rečeno je u Briselu. Ko će to da plati? Ukrajinski zvaničnici predlažu da bi trebalo uzeti milijarde dolara vrednu imovina ruskih oligarha i rezerve Ruske centralne banke
Koliko će koštati obnova gradova, infrastrukture, i svega što je uništeno u Ukrajini i ko će to da plati – pitanja su na koja nema odgovora, ali o kojima se razmišlja i u Evropi i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Na upravo završenom sastanku lidera EU u Briselu, šef Evropske investicione banke Verner Hojer rekao je da će Ukrajini možda biti potreban čak bilion evra spoljne pomoći da sanira štetu koja je izazvana invazijom Rusije.
Takođe smatra da će „Evropa morati da igra najveću ulogu u naporima obnove“.
Krajem aprila, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nabrojao da je ruska invazija uništila oko 1.500 obrazovnih objekata, 350 medicinskih ustanova, oko 2.400 kilometara puteva i 300 mostova.“To nije samo statistika. Ovo je Marijupolj, Volnovaha, Oktirka, Černigov, Borodjanka – desetine i desetine naših gradova, naselja i sela“, rekao je.
Sredinom maja Evropska komisija je predložila da Ukrajini svakog meseca stiže pet milijardi evra, kao da se uspostavi međunarodna platforma „Obnova Ukrajine“ koja bi omogućila zemljama da doniraju novac za plan rekonstrukcije.
SAD i nekoliko drugih nacija objavile su da podržavaju sveobuhvatan plan za podršku i obnovu Ukrajine. Američki Senat je u maju usvojio paket pomoći Ukrajini od 40 milijardi dolara.
Za Ukrajinu bi bilo loše ako bi veći deo novca za obnovu dobila u vidu kredita. Pojedini stručnjaci ističu da zemlja koja je uništena ratom neće uskoro imati kapacitet da otplaćuje zajmove.
Zbog toga određeni ukrajinski zvaničnici smatraju da bi Rusija trebala da plati obnovu njihove zemlje. Trebalo bi, po njima, uzeti milijarde dolara vrednu imovina ruskih oligarha i rezerve Ruske centralne banke vredne oko 300 milijardi dolara.
„Ne mislim da američki, nemački ili bilo koji drugi poreski obveznici u svetu treba da plaćaju ono što je Rusija uradila. Postoje alternativni načini da se Ukrajina obnovi, a to je da Rusija plati ono što je uradila“, rekao je Dmitro Kuleba, ukrajinski ministar spoljnih poslova.
Iz Rusije nisu komentarisali ovaj predlog.
S.Ć./ NovaS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon dve nedelje pritvora, u petak su iz pritvora nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić, student Relja Stanojević i gradski odbornik u Novom Sadu Miša Bačulov.
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, preminuo je u 65. godini
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
