U prvom kvartalu 2022. došlo je do naglog povećanja napada krajem februara, kao posledica krize u Ukrajini. Kako se navodi, najverovatnije kao rezultat učestalih hakerskih aktivnosti, DDoS napadi, dizajnirani su tako da prekinu mrežne resurse, koje koriste preduzeća i organizacije, i tako spreče njihovo normalno funkcionisanje. Ukoliko se sistemi nalaze u okviru državnog ili finansijskog sektora, napadi postaju još opasniji, jer imaju nesagledive posledice koje utiču na širu populaciju, ističe se u saopštenju.
Kada se uporede podaci iz četvrtog kvartala 2021. godine, koji su prikazivali najveći broj DDoS napada ikad zabeležen, sa onima iz prvog kvartala 2022. godine, može se videti da je ukupan broj napada povećan za čak 46 odsto. Osim toga, broj „pametnih“ ili naprednih i ciljanih napada dostigao je značajan rast od 81 odsto u poređenju sa prethodnim rekordom iz četvrtog kvartala prošle godine.
Napadi su bili i inovativniji, ističe se i navodi za primer sajt, koji je oponašao popularnu logičku igricu – 2048, kako bi plasirao DDoS napade na ruske veb stranice i pozvao na formiranje dobrovoljne IT armije da bi se olakšali budući sajber napadi. Kompanija Kaspersky navodi i da je najduži napad detektovan 29. marta sa netipičnim trajanjem od čak 177 sati.
„Neki od napada koje smo primetili trajali su danima, čak i nedeljama, što sugeriše da postoji mogućnost da su ih izveli ideološki motivisani sajber-aktivisti“, saopštava Kaspersky. Takođe, uvideli smo da mnoge organizacije nisu bile spremne da se bore protiv ovakvih pretnji, rekao je stručnjak za bezbednost kompanije Aleksandar Gutnikov i ukazao da je to doprinelo svesti koliko dalekosežni i opasni DDoS napadi mogu biti i da organizacije moraju biti spremne na njih.
Kasperski je globalna kompanija za sajber bezbednost i digitalnu privatnost sa sedištem u Londonu osnovana 1997. godine. Obaveštajni podaci o velikim pretnjama i bezbednosna ekspertiza kompanije konstantno se transformišu u inovativna bezbednosna rešenja i usluge za zaštitu preduzeća, kritične infrastrukture, vlada i potrošača širom sveta, stoji na kraju saopštenja.
K.G./FoNet
