Od prošle nedelje je sve čudno da čudnije ne može biti. Počev od redova ispred biračkih mesta i produžetka glasanja do 22 časa na nekim biračkim mestima u Beogradu, pa do potvrđivanja sastanka između predsednika Srpske napredne stranke i Srbije i predsednika Stranke slobode i pravde za ponedeljak 11. april, dešavaju se stvari koje do sada nisu dobile nikakvo zdravorazumsko objašnjenje, a bude sumnju da su građani i ovoga puta na neki način izigrani.
Danas je predsednik SSP-a i predvodnik kampanje Ujedninjeni za pobedu u senci Dragan Đilas saopštio da je dobio poziv iz predsedništva Srbije za sastanak sa Vučićem. To je materijalizacija njegovog javnog poziva Vučiću u prošlu sredu.
Đilas je gostujući na TV Nova S u programu „Među nama“ rekao da su izbori za predsednika jasni, da su izbori za parlament jasni, da je ostalo da se vidi šta će biti sa Beogradom i da bi trebalo da sednu on i Vučić i dogovore se oko toga.
Izlazak iz senke
Niko nije u javnosti podržao ovakav nastup i predlog Đilasa, štaviše izgledalo je da se on probudio iz sna, izašao iz senke i počeo da „drži banku“, a da su se svi ostali sklonili i njemu prepustili da radi šta je naumio. Iako je on formalno predsednik SSP-a koja se kolokvijalno smatra najvećom strankom u koaliciji Ujedinjeni, Đilas na ovim izborima nije bio kandidat ni za šta, niti se pominjalo da bi mogao da bude gradonačelnik ili predsednik Vlade.
Sada, sedam dana nakon izbora, potvrđuju se na neki način tekstovi najtvrđih tabloida naklonjenih režimu koji su tvrdili da su svi koji su se našli na listama Ujedinjenih i svi oni ljudi koji su javno podržavali tu listu, i u Beogradu (na lokalu) i na Republici, samo „smokvin list“ za Đilasa, da ih je on zapravo kupio, zaposlio i da rade za njega.
Ispada da je Vladeta Janković bio njegov pion, baš kao i Marinika Tepić Miroslav Aleksić i ostali. Đilas, međutim, veli da je njegov predlog usmeren ka tome da se zaštiti volja birača u Beogradu. Samo što mi još uvek ne znamo kakva je to volja jer se glasovi broje li broje, uloženo je na stotine prigovora na regularnost procesa, Gradska izborna komisija (GIK) je reagovala samo u 4 slučaja.
Uglađenost vokabulara
Opoziciona kolona koju je vodio Đilas, kao i drugi iz opozicije, sve znaju, baš kao i vlast, kada je reč o Skupštini Srbije i izborima za predsednika, samo o Beogradu ništa ne znaju, što je utoliko čudnije jer se glasalo u isto vreme na istim mestima. Iako se Đilas i njegove kolege kunu u kontrolore, ispalo je da nisu bila pokrivena sva mesta, da kontrolori nisu bili valjano pripremljeni i da se čitava priprema vodila aljkavo.
Čudno je i da ni u izbornoj noći, što je običaj, ni u danima nakon izbora opozicija ne saopšava svoje izborne rezultate, što je bez presedana. Đilas ne objašnjava ništa od toga, osim što kaže da im je „pukla aplikacija“ za sabiranje glasova.
Uglavnom, ne zna GIK konačne rezultate, ne zna ih ni Vučić (koji sve zna), ne zna ih Đilas, ali se slažu da neće moći da se napravi vlast u Beogradu, jer su opozicija i režim (SNS i SPS) izjednačeni sa po 55 odbornika, ili da bi neka namaknuta većina bila „neligitimna“, pa da bi zato trebalo da se ide na nove izbore.
Odjednom, u tri dana, nema više priče o Đilasu lopovu, nema priče o Vučiću šefu mafije. Priča se o jedinstvu, poverenju, potrebi da se razgovara, i to je naravno dobro i tako bi i inače trebalo da bude, samo, nije jasno šta se to sada desilo pa da bi pozicije toliko promene preko noći?
Kanabe umesto Skupštine
Pored toga, ako je jasno šta je uradio Vučić, šta je osvojio, kako je to osvojio uz pomoć izbornog menadžmenta, ako je jasno kako je SNS kalirala, nisu jasni Đilasova pozicija i njegova snaga. On je bio na neki način menadžer kampanje koalicije Ujedinjeni, što nije mala stvar, ali su njegova politička snaga i snaga njegove partije unutar koalicije upitni. Vučić ga zove u Predsedništvo, u danima kada izbori nisu završeni, zove ga sa pozicije predsednika Srbije i zaista: o čemu njih dvojica sada imaju da razgovaraju i kakvu to političku krizu imaju da rešavaju, kako nam je u nedelju javljeno?
Ako predsednik Srbije želi da priča sa opozicijom o stanju Srbije i o onome što Srbiju čeka u narednim mesecima i godinama, onda bi pravo mesto bila Skupština Srbije, sasvim smo sigurni da bi mu predsednik parlamenta uputio poziv i omogućio da predsednik, kao politička figura sa velikim izbornim legitimitetom i težinom, objasni u institucijama sve što treba da se objasni i da se tamo, u institucijama, rešavaju i politički problemi.
Ovako, poziv na kanabe u predsedništvo jeste nastavak čudnih događaja i teško je poverovati da bi ishod mogao da bude pozitivan. Naprotiv, sve ovo gore pobrojano vodi više ka novoj dekompoziciji opozicije, što će samo osloboditi prostor i smanjiti pritisak na Vučića, što je on i želeo. A šta opozicija hoće, ili šta Đilas hoće, e pa moraćemo da sačekamo da to saznamo.
Možda žele pomirenje sa Vučićem, možda žele da mu lično čestitaju pobedu i probaju da se javni prostor dekriminalizuje, da se iz njega izbaci nasilje i da narednih godina imamo više pristojnosti u uljuđenosti nego hajki, potera i najava linča – medijskih, razume se.
Ako je to ideja, to je dobro, ali, ponovo, to se ne radi u četiri oka sa Vučićem, nego u parlamentu, ili u debati na TV stanicama. Sve drugo je dodatno sluđivanje građana i teranje birača od alternative ovom režimu. Toliko.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com