Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Nemoćan da se izbori sa lošim navikama svoje dece da noću satima zuje po društvenim mrežama umesto da spavaju, jedan očajni Francuz odlučio je da u kući instalira ometač signala. Uređaj onemogućava normalan prijem mobilnog signala, što je deci verovatno bila bekap opcija kada otac isključi kućni internet. Takvi uređaji su, inače, zabranjeni, ali se mogu naručiti na internetu, a pomenuti Francuz se nesvesno opredelio za neki dosta moćan model, jer je gasio internet celom naselju svake noći od ponoći do tri ujutru.
Kako se komšiluk žalio operateru da mreža prestaje da radi u ponoć, poslata je ekipa koja je brzo utvrdila da u kraju postoji “džamer”, a onda su, prateći signal, stigli do izvora. Zaprepašćeni otac pravdao se da je za sve kriva pandemija, tokom koje su se njegova deca navukla na korišćenje interneta preko svake mere, ali to će morati da objasni na sudu. Postavljanje ometača zabranjeno je u Francuskoj (kao i u većini zemalja u svetu), a kazna bi mogla da bude 30.000 evra.
Ovaj slučaj podsetio nas je na jedan mnogo bizarniji, od pre nekoliko godina u Velsu, kada je jedno selo godinu i po dana ostajalo bez interneta svakoga jutra u sedam sati. Nema šta tehničari nisu uradili, koji uređaj i kabl nisu menjali, uzaman. Onda je nekome palo na pamet da utvrde da li u selu postoji neki neobičan izvor “elektronske buke”, koji bi mogao da ometa rutere. Ispostavilo se da postoji i to u obliku polovnog televizora koji je koristio jedan penzioner, potpuno nesvestan kakvu gužvu pravi. Priča je dobila značajan prostor u medijima kao pouka ljudima da vode računa kakve uređaje koriste, zbog mogućih posledica.
Svako od nas ko koristi kartice ili telefon za plaćanje doživeo je da mu aparat odbije naplatu, a poneko i da naplata bude nemoguća zbog problema sa sistemom. Kako smo se odvikli od nošenja keša, a navikli na komforno gaženje u minus, to nas dovodi u dosta neprijatnu situaciju sa punim zembiljima na kasi ili za tek počišćenim stolom u kafani. Digitalizacija nam je donela udobnost koju smo lako prihvatili, ali ne razmišljamo previše koliko je ranjiva.
Uređaje za ometanje mreže lako je nabaviti, a nije ih teško ni napraviti, kao i sve što je destruktivno. To bi mogao da bude novi vid terorizma, pa makar ih neko uključivao na pola sata u punom tržnom centru ili na nekom sličnom mestu gde nam je internet neophodan.
Korisnici interneta skloniji panici odmah su krenuli da šire strahove kako bi neki veći metež (a kriza u Ukrajini ispunjava većinu uslova za to) mogao totalno da poremeti digitalni svet. Ometanja bi mogla da budu značajno obimnija i namerna, sve što radimo onlajn bilo bi onemogućeno, privremeno, a možda i stalno. Kako u tom slučaju dokazati da imate pare na računu, ako ne posedujete bilo kakav dokaz za to jer odštampani izvod iz banke to svakako nije? Treba li nam gotovinska alternativa zauvek, a taman smo stigli do tačke da nam papirni novac ne treba ni za šta?
I šta će biti sa kriptovalutama čiji serveri jesu diversifikovani širom sveta i samim tim bezbedniji, mada ih je mnogo u Sibiru i biće vrlo interesantno posmatrati kako će se cena bitkoina i drugih kritpovaluta ponašati u prvoj velikoj međunarodnoj krizi… Hoćemo li imati poverenja u nešto što zahteva visok stepen uređenosti sistema ili nas krize vraćaju primitivnim vrednostima koje se mere na kilo? Sve neka pitanja koja je bolje razmatrati u teoriji.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve