Pravi ljudi na pravom mestu: Miriše na ulicu

Gužva nastala među opozicionim kandidatima za predsednika Srbije izgleda zbunjujuće i neusaglašeno. Poprimila je kiselkast ukus VIP rijalitija, kao kad zvezde na zalasku svoje karijere pokušavaju da još jednom reflektore privuku na sebe, uprkos tome što Boris Tadić, bivši predsednik Srbije, stalno tvrdi da u „okolnostima medijskog duopola“ u kojem živimo, neki kandidati nemaju nikakve reflektore. Ipak, da bi se uverio da li je u pravu, trebalo bi možda prvo da se kandiduje.

Podela karata za gradske izbore, međutim, izgleda kao da je pao nekakav dogovor između dva politička bloka koji su u delu javnosti prepoznati kao „prava“ opozicija. Mada bi, da se ne lažemo, to bio pravi SF da su se oni oko nečega tako složenog dogovorili, pre će biti da im se prosto „namestilo“.

Kada su zeleno-levi odlučili da idu na posebnoj listi uz obrazloženje da će tako probuditi apstinente, izgledalo je da više pravdaju nesuglasice sa koalicijom okupljenom oko SSP-a, DS-a i NS-a, nego što sami veruju u to. Danas, međutim, dvojica kandidata ova dva opoziciona bloka, Vladeta Janković i Dobrica Veselinović, deluju kao sasvim dobra kombinacija.

Ne zato što gotovom poslu mane nema, nego zato što sa njima dvojicom „u izbornoj ponudi“ niko ne mora da zapuši nos i glasa za „manje zlo“. Jedan je mlad, pametan, energičan i sposoban, s lokalnom idejom i konkretnim aktivističkim rezultatima koji su ga i doveli tu gde jeste – neupitni je kandidat za gradonačelnika zeleno-leve koalicije. Drugi je pametan, iskusan, uvažen i ugledan profesor i nepokolebljiv demokrata posvećen nacionalnom i državnom interesu. Obojici, pritom, poštenje i pristojnost nisu strani. Znate ono: ko sme da vas pogleda u oči? E, to.

Dva opoziciona bloka koja nisu mogla zajedno, ali rejtinzi kažu da neće moći odvojeno posle izbora, na kraju su biračima ponudili švedski sto. Biće za sve, i za one sasvim mlade i apolitične, one koji sebe deklarišu kao izrazite levičare, one koji su prvo ekološki aktivisti pa sve drugo, ali i za srednju i stariju generaciju tradicionalnih koji u profesoru Vladeti Jankoviću vide garanciju stabilnosti i odmerenosti.

S njima dvojicom na izbornom listu za Beograd neće morati da se glasa „protiv“. I jedna i druga koalicija, i Vladetina i Dobričina, sigurno prelaze cenzus i izvesno je da će u dve kolone uzeti više glasova nego što bi uzeli u jednoj.

Njih dvojica opozicionim Beograđanima ulivaju poverenje da bi brzo i lako mogli da se dogovore na koji način će, ko i kako, voditi Beograd. Profesor Janković se već u tom smislu odredio: zbog svojih godina, reče, i zbog svoje stručne spreme nije kvalifikovan da upravlja gradom ali bi mogao da okupi ekipu stručnih i poštenih ljudi koji će umeti da zaustave propadanje glavnog grada pod Goranom Vesićem. Dobrica Veselinović i drugi predstavnici zeleno-leve koalicije Moramo više puta su za „Vreme“ govorili da im je postizborni dogovor prioritet.

I još reč-dve o kandidatima za predsedničke izbore. Dragan Đilas je neuobičajenim manevrom lansiranja Zdravka Ponoša na Glavnom odboru SSP-a sebe ustoličio kao najjačeg čoveka opozicije. Neuobičajeno je da predsednik jedne stranke kandiduje za predsedničkog kandidata čoveka iz druge stranke koji je doskoro tamo bio i potpredsednik. I to samo nekoliko sati pošto je Narodna stranka istakla Miroslava Aleksića kao svog kandidata. Jeste bilo šokantno, ali nedelju dana kasnije Vuk Jeremić je pokazao lojalnost ideji o imperativu zajedničkog nastupa protiv Vučića i podržao Ponoša.

Na kraju će izborni rezultat pokazati šta su Jeremić i Đilas ovim dobili, pa i, zašto da ne, pragmatični Lutovac. Ponoš će biti vojnik u trci kojase uglavnom smatra unapred izgubljenom. Njemu jeste najteže, jer može biti lako potrošen, dok su i SSP i NS kroz pozicioniranje Marinike Tepić i Miroslava Aleksića sačuvale adute za budućnost.

Uprkos ranijim očekivanjima, ovo bi mogli da budu zanimljivi izbori. Čak mogu da zaliče na prave.

Rezultati referenduma i epilog svih događanja oko Rio Tinta očigledno su se odrazili na rejting SNS-a pa su i Vučićeve projekcije da mogu da računaju na više glasova ukoliko oni i Dačićev SPS na izbore izađu u različitim kolonama.

Za opoziciju je veliko iskušenje kako od početka do kraja iskontrolisati izbornu volju građana, odnosno kako osujetiti krađu glasova. Vladimir Đukanović, sa druge strane, poziva simpatizere SNS-a da budu spremni da brane naprednjačku pobedu.

Miriše na ulicu.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com