foto: ap photo
Fudbalski biznis i predsednikov sin
Novu sveobuhvatnu odbranu Danila Vučića, u izvedbi režimskih medija, izazvala je rimska “Republika” objavivši da je sin predsednika Srbije menadžer trenutno najskupljeg fudbalera Srbije Dušana Vlahovića (na slici). Italijanski novinari tvrde da je mladi Vučić zaslužan, između ostalih, što je napadač Fjorentine odbio velikodušnu ponudu da produži ugovor i ostane u Firenci.
Tabloidi, naprednjački funkcioneri i razni analitičari skočili su na novine i izvore iz Rima. U slučaj su, po već ustaljenom receptu, uvukli “dežurne krivce” Đilasa, Šolaka i “njihove medije”, a navode italijanskog lista promtno su demantovali Vlahovićev zvanični agent Darko Ristić i mnogi drugi “fudbalski poslenici”.
Reagovala je i savetnica za medije predsednika Srbije Suzane Vasiljević i naglasila kako je “Republika” iznela “najstrašnije izmišljotine na račun dečka koji se nikada nije bavio tim poslom” i posavetovala prozvanog da tuži rimski list.
Glavni akteri, Vučić i Vlahović, nisu se izjašnjavali, a kako je eksplodirala, tako je brzo i isčezla iz javnosti nova (polu)informacija o fudbalskom biznisu najstarijeg deteta najmoćnijeg čoveka Srbije.
Strani radnici
foto: nenad mihajlović / tanjugNakon što je otkriveno da nekoliko stotina vijetnamskih radnika na izgradnji fabrike kineske kompanije Linglong u Zrenjaninu živi u nehumanim uslovima, javnost se više zainteresovala za “gastarbajtere” u našoj zemlji. Prema proceni Nacionalne službe za zapošljavanje, trenutno ih ima više od 20.000, najviše iz Kine, Turske, Indije, Ukrajine, Albanije, Rusije i Severne Makedonije.
Kako piše “Blic”, najviše stranih radnika je na gradilištima, oko 13 hiljada, a potom u proizvodnim pogonima i na poljoprivrednim dobrima. Pretežno se radi o mlađim muškarcima, između 25 i 45 godina starosti, koji prosečno zarađuju oko 50.000 dinara, a angažovani su preko posredničkih agencija ili direktno preko firme i najčešće sklapaju ugovore na šest meseci.
Uglavnom preživljavaju u kolektivnim smeštajima – starim barakama i kontejnerima, preuređenim fabričkim halama.
Pretnje kikindskih naprednjaka
Odbornik Srpske napredne stranke u Skupštini Kikinde i nastavnik fiskulture u predškolskoj ustanovi Dušan Popeskov poručio je preko društvenih mreža da bi demonstrante na blokadama puteva gazio bagerom. Pregažene bi, kako se da razumeti iz njegove objave, “overio” još jednom vozeći mašinu u rikverc.
“Niko nije krenuo na građane, nego na izdajnike i isprane mozgove. Sve je teledirigovano i nema tu spontano ništa. Molite boga da se ja ne dočepam nekog bagera, ide prvo upozorenje, a onda gazim pa vraćam u rikverc”, napisao je na Fejsbuku Popeskov i izazvao lavinu komentara i reakcija.
On i njegov stariji brat Jovan, takođe funkcioner lokalnog SNS-a, već su se isticali svojim nacionalističkim stavovima i uvredama upućivanim opozicionim aktivistima i kritičarima režima. Jovan je prošlog proleća za vreme vanrednog stanja nazvao “ustašama” sugrađane koji su protestovali sa svojih balkona i prozora, a Dušan je nedavno izvređao i glumicu Jelisavetu Seku Sablić. Poručio joj je da se “uhvati varjače i ostavi politike” i dodao da to “što su se digli neki glumci, mahom alkoholičari, kockari i bitange, ne znači ništa”. Nazvao ih je “seratorima” jer su, kako kaže, nezahvalni dok im Aleksandar Vučić obezbeđuje plate i penzije u kulturi.
Za poslednji ispad mlađeg Popeskova reči opravdanja našao je gradonačelnik Nikola Lukač, takođe naprednjački kadar, objasnivši kako “nekada mrzitelji Srbije isprovociraju pristojne ljude, pa se moraju spustiti na njihov nivo”.
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
