U petak 30. marta ujutru u beogradskoj Palati pravde bilo je vidljivo da se nešto neuobičajeno događa: kod predsednika Okružnog suda Vide Petrović-Škero bio je najavljen dolazak visokog oficira policije, užurbanost na drugom spratu (kabineti istražnih sudija) ukazivala je na posebnu angažovanost identičnu onoj kad je bivši načelnik državne bezbednosti Srbije Radomir Marković iz pritvora u Centralnom zatvoru dovođen na saslušanje kod istražnog sudije u jakoj pratnji policije i zatvorskih čuvara. Budući da je Palata pravde zbog velikog prostora i stotine svakodnevnih stranaka (tri suda se nalaze u Palati pravde) veoma nezgodna za potpuno obezbeđivanje pritvorenika kalibra nekadašnjeg šefa tajne policije (na koga, pretpostavlja se, mnogi imaju pik i želju da mu naude), strah nadležnih u Palati pravde bio je sasvim opravdan te je Marković bio saslušavan u prostoriji bez prozora. Sve je to izazivalo probleme u redovnom poslu zaposlenih u pravosuđu dok su građani negodovali zbog izgubljenog vremena.
Nešto se očigledno kuvalo, a da je bilo predviđeno da policija tog dana uveče uhapsi Slobodana Miloševića znalo je samo nekoliko ljudi iz kolegijuma Okružnog suda i Tužilaštva, koji su bili upozoreni da čuvaju tajnu kako pristalice bivšeg predsednika ne bi masovno pohrlile u Užičku ulicu. Plan je bio jednostavan, ali sa velikim previdom, odnosno organizatori (policija i sud) kao da su ispustili činjenicu da se ispred rezidencije na Dedinju i danju i noću sakuplja po nekoliko desetina građana, obožavalaca porodice Milošević, koji će čim ugledaju policiju, dići uzbunu i pozvati istomišljenike u pomoć.
NEUSPELI PLAN: Policija je, kako je kasnije i zvanično saopšteno, imala saznanje da se u rezidenciji nalazi znatna količina oružja, što je bio dovoljan razlog da se domaćin kuće, odnosno Milošević, privede zbog nedozvoljenog posedovanja naoružanja. Međutim, po novom članu zakona, policija ne sme bez sudskog naloga nasilno da ulazi u privatan posed, te je dežurni istražni sudija Mikica Paunović napisao sudski nalog za pretresanje rezidencije predsednika. Nadležni su smatrali da je problem rešen i da je Milošević već viđen iza rešetaka, u prvom mahu zbog posedovanja oružja, a sve ostalo što ga bude teretilo usledilo bi nakon hapšenja. Sem naloga za pretres policija nije imala, niti joj je bio neophodan, sudski poziv, zahtev za privođenje ili bilo šta drugo. Ipak, za svaki slučaj bila je smišljena i rezervna varijanta: u rezidenciju će ući izvesni Pokrajac, pripadnik MUP-a određen da bude zvanični Miloševićev čuvar koji bivšem predsedniku po zakonu pripada. Trebalo je, takođe, da specijalci nehajno uđu, a onda bivšeg predsednika, ukoliko se opire, skleptaju i zajedno sa njim umaknu. Policajci nisu uspeli da realizuju što su bili naumili. Milošević je prozreo igru, te su nezvanični gosti bili dočekani pucnjavom iz oružja privatnih Miloševićevih što plaćenih što odanih, telohranitelja. Policija se povukla, a na scenu su stupili pregovarači i sud. U subotu 31. marta javnosti je bila predočena krivična prijava MUP-a Srbije protiv Miloševića, Mihalja Kertesa, Nikole Šainovića, Jovana Zebića i Radomira Markovića zbog sumnje da su počinili više krivičnih dela „zloupotrebe službenog položaja i udruživanja radi vršenja krivičnih dela određenih Saveznim krivičnim zakonom“.
U međuvremenu, u Okružnom sudu i Tužilaštvu bili su, po svemu sudeći po preporuci Vrhovnog suda, određeni budući šef istražnih sudija Goran Čavlina i tužilac Rade Terzić da se pobrinu o Miloševiću, čije se hapšenje planiralo u noći između 31. marta i 1. aprila. Pošto je Čavlina bio na savetovanju na Kopaoniku, ljudi iz državne bezbednosti pohitali su i dovezli ga u Beograd da bi prihvatio zahtev tužioca Terzića i napisao naredbu za privođenje Slobodana Miloševića, kome je ispunjena želja da razgovara sa Čavlinom i svojim advokatom Tomom Filom. Oni su Miloševiću dali da pročita krivičnu prijavu policije. Kad je video šta piše, odmahnuo je nehajno rukom i primetio: „Sve su ovo gluposti.“ To se događalo u nedelju u 04.35 časova. Potom su svi zajedno sa pripadnicima državne bezbednosti u koloni automobila sa Dedinja krenuli prema gradu. Međutim, nisu sa pritvorenikom Slobodanom Miloševićem otišli ni u Palatu pravde, ni u Republički MUP, kako su novinari i TV snimatelji očekivali, već su direktno došli u Centralni zatvor i bivšeg predsedika smestili u nazovi samicu, odnosno pristojnu prostoriju sa najneophodnijim „pokućstvom“ u kojoj će provesti sve vreme istrage.
Istog dana Miloševića je, u prisustvu advokata i tužioca, sudija Čavlina saslušao i odredio mu pritvor od 30 dana, koji se po potrebi može produžiti na ukupno šest meseci. Milošević je odbio sve optužbe tako da su sad na redu saslušavanja Šainovića, Kertesa i Zebića. Potom će Milošević opet biti saslušan povodom izjava svojih dojučerašnjih poslušnika.
ELEMENTI POBUNE: Kasnije će biti saslušavani svedoci, najverovatnije će se tražiti i mišljenje sudskih veštaka, biće tu i suočenja, eventualnih predloga za saslušavanje novih svedoka… Sve u svemu, to će potrajati iako se već nezvanično najavljuje brzo okončanje istrage i podizanje optužnice. Naravno, sve u skladu sa zakonom.
Inače, na zadovoljstvo svih zaposlenih u Palati pravde, Milošević će sve vreme istrage biti saslušavan u Centralnom zatvoru u posebnoj prostoriji sličnoj sudnici u kojoj se po ustaljenom običaju saslušavaju okrivljeni koji se već nalaze u istom zdanju.
U ponedeljak 2. aprila u Okružnom sudu je saopšteno da je Slobodan Milošević okrivljen za blaže krivično delo, odnosno za „podstrekavanje na zloupotrebu službenog položaja“, a ne i za „udruživanje radi vršenja krivičnih dela, kako je to bilo navedeno u krivičnoj prijavi MUP-a. Nikola Šainović, Jovan Zebić i Mihalj Kertes takođe se terete za isto krivično delo, dok je krivična prijava protiv Radeta Markovića odbačena. On se nalazi u pritvoru zbog sumnje da je bio umešan u četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali. Istog dana general-pukovnik Sreten Lukić, načelnik resora javne bezbednosti MUP-a Srbije, saopštio je da je protiv Slobodana Miloševića podneta još jedna krivična prijava zbog sumnje da je počinio krivično delo „podstrekavanje osoba osumnjičenih da su sprečavali ovlašćeno službeno lice u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanju javnog reda i mira“. Lukić je napomenuo da je u toku i prikupljanje dokaza protiv člana Direkcije JUL-a Siniše Vučinića, Bogoljuba Bjelice i Radovana Markišića osumnjičenih za „teška krivična dela sa elementima oružane pobune i organizovanja naoružanih grupa za šire akcije“. Sumnja se da je njih Slobodan Milošević organizovao da spreče policajce u obavljanju službene dužnosti.
