Predsednik MOK-a
ROĐEN: 2. maja 1942. u Ganu.
NACIONALNOST: Belgijanac, drugi na čelu MOK-a, posle Anri conte Baile-Retura (1925-1942).
PROFESIJA: Hirurg – ortoped. Dosad je u bolnici u Ganu provodio 30-40 sati nedeljno ali će sada napustiti posao i preći u Lozanu, gde je sedište MOK-a. Godišnje je pregledao oko 3000 pacijenata a u poslednjih 12 meseci obavio je oko 400 operacija.
SPORTSKA PROŠLOST: Olimpijac Belgije u jedrenju, klasa Fin, 1968 (25. mesto) u Meksiku, 1972. u Minhenu (14-o) i 1976. u Montrealu (22-o). Bio je plasiran i za igre u Moskvi ali je sa 37 godina ustupio mesto mlađima. Deset puta reprezentativac u ragbiju.
SPORTSKI KORENI: Deda Žil bio je profesionalni biciklist, otac Šarl prvak Belgije na 200 i 400 metara, kasnije kanuist. Od oca je nasledio i ljubav prema moru i jedrenju.
BRAČNO STANJE: Oženjen sa An Bovijn, takođe lekar – radiolog. Deca Karolina i Filip takođe uspešni takmičari u jedrenju.
JEZICI: Francuski, holandski, nemački, engleski i španski.
ČLAN MOK–a: Od 1991, ali sa dugim stažom u Olimpijskom komitetu svoje zemlje. Bio je šef misije u Insbruku 1976, Moskvi 1980, Los Anđelesu 1984, Seulu i Kaljariju 1988.
PRVA ZNAČAJNA FUNKCIJA: 1981. predsednik Evropskih olimpijskih komiteta.
DRUGE FUNKCIJE: Potpredsednik ACNO-a (Asocijacija nacionalnih olimpijskih komiteta), potpredsednik Medicinske komisije MOK-a, član Saveta Svetske agencije za borbu protiv dopinga.
KOME JE (PRVO) ZAHVALIO: Predsedniku Belgijskog olimpijskog komiteta Moletu koji ga je „lansirao“ u svet olimpizma, svom prethodniku Huanu Antoniju Samaranu i svojoj ženi An.
KO SE NAJVIŠE OBRADOVAO POSLE BELGIJANACA: Španci. „Svojataju“ Roga zbog toga što ima kuću u Kadakešu (Kosta Brava), mestu poznatom i po tome što je u njemu živeo i radio Salvador Dali, i što odlično govori španski.
GDE ĆE PRVO PUTOVATI: U Španiju. Već iduće nedelje posetiće Mursiju i prisustvovati jednom tradicionalnom takmičenju mladih sportista.
KAKVU ĆE POLITIKU VODITI: Svi se slažu da će biti „čovek kontinuiteta sa sopstvenim idejama“. Nije tajna da je veliki prijatelj Samarana, da je bio njegov favorit ali takođe najbolje kotiran i u svim prognozama. U prvom krugu je dobio 46 glasova, Un Jong Kim (Južna Koreja) imao je 21, Ričarda Paund (Kanada) 20, Pal Šmit (Mađarska) 11, a Anita de Franc (SAD), koja je otpala, 9. U drugom krugu je dobio 59 glasova, Kim 23, Paund 22 i Šmit 6.
ŠTA NAMERAVA DA MENJA: Da reducira program Olimpijade i smanji broj učesnika, računajući i novinare koji su od 12.000 u Seulu 1988. godine dostigli 19.000 u Sidneju 2000. Planira da smanji broj kategorija u borilačkim sportovima.
„NE“ NOVIM SPORTOVIMA: Golf, karate, ragbi, klizanje na koturaljkama, skvoš i nautičko skijanje nemaju šansu da uđu u program Igara sve dok neki sport „ne izađe“.
DOPING – PRVA BRIGA: „Doping je kao kriminal i taj rat nikada nećemo u potpunosti dobiti, ali možemo se i moramo boriti da ga bude, kao i kriminala, što je manje moguće“, rekao je u jednoj od prvih izjava.
NASLEĐENA OBAVEZA: Dalja feminizacija MOK-a. Kada je Samaran 1980. izabran za predsednika, u MOK-u nije bilo nijedne žene, danas ih je 13 od ukupno 122 člana. Na Kongresu u Moskvi od šest novih (od kojih je jedan sin Huana Antonija Samarana) izabrana je samo jedna žena.
AFRIKA I JUŽNA AMERIKA NA LISTI ČEKANJA: Kina je treća azijska zemlja koja je dobila Olimpijadu (Tokio 1964. i Seul 1988), ali dva kontinenta odavno čekaju u redu – Afrika i (Južna ) Amerika. Kejptaun (Južna Afrika) je bio finalist za 2004, Buenos Ajres, Rio de Žaneiro, Havana i San Huan nisu bili ni blizu.
PRVI ISPIT: U Solt Lejk Sitiju, za sedam meseci. Olimpijska porodica biće na „mestu korupcije“, u gradu koji je kupovao glasove da bi dobio zimsku Olimpijadu. Kriza u MOK-u završena je isključenjem šest članova, deset je opomenuto a četiri su podnela ostavke dok je Samaran odgovarao pred američkim Kongresom. MOK je dobio veliku mrlju koja je tek počela da bledi…
„Ako ko ti je neko rekao da si buntovnik, odgovori da jesi, ali dodaj i zbog čega, zašto ne pristaješ na situaciju u kojoj te svode na nulu, u kojoj si niko i ništa. Jer ako na to pristaneš, rezultati će biti loš život, loša politika, loša estetika, a prostor u kom si za tebe će postati neizdrživ“, rekao je za novogodišnji dvobroj "Vremena" vladika Grigorije
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
Crveno je boja krvi. Dobar grafički simbol može da ujedini ljude više nego mnoge reči i besede. Istorijski gledano to su učinili krst, Davidova zvezda, polumesec, petokraka. A u novije vreme i kod nas – target, pesnica “Otpora” i sada crvena, odnosno krvava ruka
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
