Sa samo trideset godina napravio je pun krug u životu, posle pobede na Olimpijadi prekinuo je karijeru zbog raka da bi se samo godinu dana kasnije vratio pobedom na najjačoj biciklističkoj trci na svetu Tur d’Fransu
Ako se baš ne zapitate kako ste se obreli u poslu kojim se bavite, verovatno znate nekog čiji vam motivi izbora zanimanja ostaju nedokučivi, naročito ako brza i laka materijalna dobit nije izvesna. Slične nedoumice postoje i u savremenom sportu u kome preovlađuje menadžersko-poslovna filozofija. U današnje vreme je sasvim uobičajeno da je izbor sportskog puta mališana vođen veličinom šargarepe na kraju pruta, koji, naravno, treba da bude što kraći. Naročito ako se pitaju roditelji koji dovode svoje princeze i prinčeve na časove potencijalno visokoprofitabilnih sportova.
Međutim, postoji i nemali broj sportskih disciplina koje traže veliko posvećenje, veštinu i izdržljivost, a za uzvrat ne nude mnogo na materijalnoj strani. Sportisti koji su prvenstveno motivisani pomeranjem prirodnih ograničenja koja su nam nametnuta najčešće ostaju u senci onih koji probijaju ograničenja sportskih transfera. Poslednju šansu da privuku interesovanje medija imaju u ekstravagantnom ili ekscentričnom ponašanju i vansportskom životu. Ako i tu zataje a ipak preplave sportske medije, budite sigurni da su i više nego zaslužili toliku pažnju. Poslednjih nedelja to je upravo slučaj sa biciklistom koji sasvim sigurno obeležava prelaz između vekova, Lensom Armstrongom.
OD TEKSASA DO ALPA: Tačno je da je i ovaj vrhunski sportista, sada već i trostruki pobednik najprestižnije svetske trke Tour de France, uspeo da, sasvim solidno, materijalizuje svoje sportsko umeće. To je naravno neizbežno uz titulu najpoznatijeg i najuspešnijeg bicikliste sveta, ali je malo verovatno da je to bio njegovom motiv i pokretač na životnom putu. Ipak, i dalje je zagonetno šta je moglo da motiviše dečaka iz teksaške provincije da svoj život vidi u okretanju pedala preko planinskih prevoja Alpa, a odrastao je u američkim prostranstvima gde biciklom možete da stignete jedino do najbliže prodavnice, ako ste u dobroj kondiciji. Osim toga, biciklizam je ipak pretežno evropski sport, uz samo jednog „besmrtnika“ koji je ponikao na tlu neodumrle svetske supersile Grega Lemonda. Možda podatak da je Lensov sportski put započet u triatlonu, verovatno najtežoj sportskoj disciplini uopšte, govori da je osnovni izazov nalazio u nadmetanju sa prirodom i samim sobom. Trčanje i plivanje vrlo brzo ustupaju mesto najvežoj ljubavi – biciklizmu, kome se potpuno posvećuje jos pre završetka srednje škole. Profesionalna predanost biciklizmu još na amaterskom nivou donosi mu munjeviti uspon od novajlije u svetu biciklizma do amaterskog svetskog prvaka, za samo tri godine. Po sopstvenom prisećanju, znao je da se tokom iscrpljujucih treninga, odveze čak do granice sa Oklahomom, odakle ne bi imao snage da se vrati kući. Neprekinut put ka sportskom vrhu kruniše u vreme Olimpijade u Atlanti, kada postaje i najbolji biciklista sveta. I kada je sve izgledalo popločano zvezdama, kao u nekoj latinoameričkoj sapunici, saznaje da boluje od karcinoma u poodmaklom stadijumu. Biciklistička karijera prekinuta je u trenu, ali životnu bitku ipak dobija. I ne samo nju – godinu dana nakon uspešnog završetka lečenja pojavljuje se na najtežoj biciklističkoj stazi sveta i pobeđuje neverovatnom superiornošću u planinskim etapama. Ta pobeda odjekuje kao bomba u sportskom svetu, te pobuđuje talase sumnjičenja i nagađanja, izazvane činjenicom da se sportista koji je jedva pobedio rak vraća u punoj snazi i nastavlja karijeru tačno gde ju je i prekinuo, na samom vrhu. Pojavljuju se i sumnje da je uopšte bio bolestan, da je dopingovan (iako doping u vrhunskom sportu i nije neka vest), pa sve do neverovatnih teorija da su lekovi protiv raka izazvali jačanje organizma. Njegov senzacionalni povratak zasenjuje drugu zvezdu u usponu, Nemca Jana Ulriha, koji je nesumnjivo najbolji biciklista ostatka sveta.
POTVRDA KVALITETA: Ako su njegovu prvu pobedu pre dve godine pratila mnoga pitanja i sumnje, prošle je opet bio kritikovan zbog stizanja do titule kompjuterski proračunatom taktičkom vožnjom. Kao da mu je to bio podstrek da ove godine potvrdi svoju dominaciju u punoj veličini. Na čuđenje znatiželjnih pratilaca ovogodišnje trke, zašto se Lens uporno najavljuje kao apsolutni favorit, čak i u vreme dok etapu za etapom ostaje dvadeset i više mesta udaljen od žute majice, poznavaoci biciklizma su se samo zagonetno smeškali i čekali planinske deonice trke. I zaista, kako su se planinski prevoji Alpa isprečili ispred kolone, tako je Armstrong pokazao zašto je on klasa za sebe. Dok su ostali postali naizgled spori i tromi, on je hitao ka vrhovima. I već tu, na prvim usponima, bilo je jasno da je ovogodišnji Tour de France odlučen.
Osim suverenog vladanja biciklističkim tronom u tridesetoj godini života, totalne dominacije u najtežoj biciklističkoj trci i „večitog rivalstva“ sa sjajnim Ulrihom, Lensa prati univerzalno inspirativna borba za život, a zatim i verovatno najsenzacionalniji povratak na svetski vrh u bilo kom sportu ikada. Zbog svega toga, sledeći korak mogao bi da bude predodređen zemljom porekla – na potezu je Holivud.
Pisistrat je imao batinaše i iz državnog budžeta delio je novac za bolji uzgoj maslina, razvoj trgovine i izvoza, gradnju puteva, popravku gradskog vodovoda. A onda se iz političke emigracije vratio učeni aristokrata Klisten
O Filipu Davidu kao piscu srpske književnosti iz njenog najkreativnijeg posleratnog doba moglo bi dosta da se kaže, ali je malo rečeno – napisao je Branko Kukić na početku uvodnog teksta dvobroja časopisa “Gradac” koji je posvećen Filipu Davidu.
U njemu je delić Davidovog opusa, poput Skice za priču o snu, Bunara u tamnoj šumi, Jedne noći u Varšavi, Ničije zemlje, drame Jednog dana, moj Jamele, scenarija Svetovi u haosu, njegova prepiska sa Mirkom Kovačem i Borislavom Pekićem, pa i tekst koji je Filip David govorio u Narodnoj biblioteci Srbije na dodeli priznanja za Najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka za roman Kuća sećanja i zaborava, tekst koji je počeo ogradom od prisustva Tomislava Nikolića, tadašnjeg predsednika Srbije. “Poštujući instituciju predsednika, ja od 90-ih ne podržavam njegovu nacionalističku i ratnu politiku. Njemu nije mesto ovde i ovim povodom”, rekao je David pred zvanicama.
U dvobroju su i tekstovi poštovalaca Filipa Davida o njemu. Jedan od tih, tekst Svetislava Basare Princ “Galerije”, objavljujemo.
Na kraju uvodnog teksta koji je naslovio Filip David – Sve je u vatri, Kukić kaže da mu nije bila namera da objavi sve važne tekstove koji su napisani o Filipu Davidu, nego da kaže više “o jednoj posebnoj atmosferi i temperaturi koje donose posebno strujanje, predstavljeno na poseban način, jer svaka književna epoha ima posebne stvaraoce koji svet, unutrašnji i spoljašnji, gledaju iz posebnog ugla – petog – u kvadratnoj sobi. Ovaj peti ugao istovremeno ruši staru i stvara novu kuću”.
Očekuje se da će aktuelno naučno istraživanje Ćele kule u Nišu otkriti priče o ustanicima koji su ovim spomenikom postali simbol hrabrosti i požrtvovanosti za slobodu
O Selimu II koji je umro u haremskom amamu verovatno pijan, Safiji koja se dopisivala sa Elizabetom I, Mehmedu III koji je ubio devetnaestoro braće i ostalima koji su sahranjeni u pet turbeta pored istanbulske Aja Sofije
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Da li bi režim, stanu li protesti građana, imao snage da uzvrati, da izvede uspešnu "kontrarevoluciju"? Da pokrene teror, poput onog u Belorusiji? Logika pada kaže da ne bi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obelodanio je novog premijera. Prof. dr Đuro Macut biće, međutim, predsednik Vlade, baš koliko je prof. dr Zoran Radojičić bio gradonačelnik Beograda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
