Šta se dešava kad se čovek posle desetomesečnog bolovanja vrati na posao? Kolege ga toplo dočekaju, uz kaficu se srdačno ćaska, pitaju se za zdravlje... Takva je bila atmosfera kada se Milorad Komrakov vratio u RTS – tvrdi isti u demantiju upućenom autorima emisije "Da i ne" Dragoljubu Žarkoviću i Nikoli Miloševiću
Milorad Komrakov raspoređen je na radno mesto u Zvečkoj kod Obrenovca, o čemu su pisali mediji, a gospodin Bivši u svom pismenom obraćanju autorima emisije „Da i ne“ kaže da se posle desetomesečnog bolovanja „potpuno sam uredno prijavio nadležnima i vratio na posao u svoju bivšu redakciju da svima saopštim (a rukovodiocima sam to učinio i pismeno) da sam sposoban za rad“. Dakle, to je prva „neistina“: gospodin nije vraćen na posao kako se priča, već se dobrovoljno prijavio. Druga laž je, ispoveda se M.K., da je dotični imao problema dok je prolazio kroz zgradu da bi došao do Crkvenjakova, od koga je tražio zaštitu pošto su neki hteli da ga biju, pljuju, psuju i slično. Ne, istina je potpuno drugačija, istaknuto je u pismu velikim slovima: „Moj povratak na posao u redakciju Informativnog programa dana 13.09.2001. godine, i narednih dana, bio je izuzetno srdačan, radostan i iskren, uz sok i kafu, ćaskanje sa kolegama iz raznih programa! Bez ijednog incidenta, pretnji, dobacivanja! Zar je trebalo da bude drugačije!?“, iskreno je začuđen Milorad Komrakov.
U drugom delu pisma autor govori o tome da izuzetno ceni i poštuje sud naroda izrečen oktobra prošle godine, iako ga je osetio na svojoj koži, i objašnjava Dragoljubu Žarkoviću kakav je njegov status ovih dana: „Po rešenju generalnog direktora RTS-a od 20.09.2001, ja nisam ‘poljar na njivama’, kako vi to ironično i ‘duhovito’ zaključujete! Po istom rešenju od 24.09.2001. raspoređen sam na radno mesto samostalnog stručnog saradnika u Poslovnoj jedinci Pravni, kadrovski i opšti poslovi RTS-a.“ Međutim, štos je u tome što je dva dana ranije dotični primio rešenje za radno mesto novinara-urednika u Informativnom programu RTS-a, što znači da je za 48 časova degradiran i kao čovek i kao komunista, oduzeto mu je stručno zvanje te je poslat na 45 km od Beograda u Zvečku. A onako su ga lepo dočekali kad je došao na posao… „Kome smeta prijatna atmosfera koja je pratila i prati moj povratak na posao?“, pita se Komrakov. Valjda je hteo da kaže da njegova silna popularnost i ljubav koju zaposleni gaje prema njemu mogu poljuljati tron novog RTS vladara, i šire.
A kako mu je na novom radnom mestu u Zvečkoj? „Istina je, gospodine Žarkoviću, da je moje novo radno mesto fizički u ataru sela Zvečka kod Obrenovca. I to u objektu bez vode za piće (postojeća je tehnički i bakteriološki neispravna), bez stolice i stola za mene, a kamoli prostorije“. Objekat je, saznajemo iz pisma, okružen njivama, voćnjacima, kukuruzom i krompirom u vlasništvu RTS-a, a oko objekta svakodnevno krstare čopori pasa lutalica, miševi i pacovi. „Čak je naređeno da sedim u sobi gde sedi radnik obezbeđenja. Međutim, problem je u tome što ako ja tu sednem, onda on mora da ustane“. A pošto je gospodin Komrakov fin i kulturan, i nadasve poštuje starije, tako veći deo radnog vremena provede u stojećem položaju. Ah, te fotelje i stolice… dođe to jednog dana čoveku glave, tj. nogu. „Zar je to duhovito?“, pita Komrakov glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Vreme“.
Milorad Komrakov svako jutro ide na posao među miševe i pacove, iako mu nije prijatno, zbog budućnosti svoje dece: „Verujem da samo u sopstvenoj kući, RTS-u, u kojoj sam već više od 20 godina, mogu i hoću da sperem neopravdanu ljagu sa svog imena…“
Ćacilend nije samo bizarnost, kažu sagovornici „Vremena“, već ima razne funkcije. Držanje tog rugla u centru grada košta vlast, ali bi je još više koštalo da je sada ukloni i prizna svojevrsni poraz
Ruglo u centru Beograda klasičan je paramilitarni kamp koji “čuva” prostor za proteste protiv vlasti i koji je spreman za upotrebu sile nad kritičarima režima, kao što se i dešava. Dalje – to je i neka vrsta odbrambenog garnizona jer se režim zaista plaši demonstranta. Reč je i o mestu sa kog se građani kontinuirano provociraju. U svakom slučaju, u pitanju je zatvorena, organizovana i militarizovana struktura koja ima komandni štab, jasnu hijerarhiju, obezbeđenje, kontrolu prostora, ulaza i izlaza, uz prisustvo uniformisanih i poluuniformisanih ljudi pod zaštitom policije
“Ako kritikujete, optuže vas da rušite državu; ako se samožrtvujete – ćute. Štrajk glađu bi trebalo da ukaže društvu na to u kakvoj se poziciji čovek našao kada mu ništa drugo ne preostaje”, kaže za “Vreme” profesor Oliver Tošković. “Postupak Hrke i reakcija onih koji su je podržali pokazuju da postoji spremnost i istrajnost u borbi iako je ta borba dugotrajnija nego što bismo želeli”, zaključuje u našem nedeljniku profesorica Tamara Džamonja Ignjatović
“Kroz istraživanja koje pratimo ne vidimo da se dešava ništa što pokazuje da su građani razočarani i da apstinenti žele da se vrate u apstinenciju. Ljudi su i te kako rešeni da kada god dođu izbori, izađu i glasaju protiv SNS. A to vam pokazuju i trenuci velikih mobilizacija u društvu”
Kako su maturanti u blokadi postali studeni u blokadi, šta misle o sebi i drugima i za kakvu se Srbiju bore
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
