Ništa novo u Srbiji: opet se donosi zakon o televiziji
PROŠAO IM ZAKON: Z. Đinđić i Ž. Korać
Pred Skupštinom Srbije, na njenom petom vanrednom zasedanju, našao se predlog zakona o radiodifuziji. Pre pojavljivanja zakona pred skupštinom, o zakonu se dugo raspravljalo u profesionalnim krugovima pri čemu je napravljeno čak devet njegovih verzija. Ovo je drugi ulazak u proceduru desete verzije tog zakona pošto je prethodne nedelje vlada odlučila da povuče ranije podneti predlog na koji je bilo podneto na stotine amandmana.
Zakon je, naime, naišao i na protivljenje unutar vladajuće većine.
Najglasnija je bila Nova demokratija koja se bunila zbog toga što je političkim strankama uskraćeno pravo da osnivaju elektronske medije. Druga linija sporenja ticala se pretenzija vojvođanskih stranaka da imaju sopstvenu državnu televiziju. Pošto se ovim zakonom ponovo uvodi televizijska pretplata, svečano ukinuta posle dolaska DOS-a na vlast, sporovi suse ticali i toga koliko se novca od pretplate sliva u nacionalnu televiziju, a koliko u novosadsku.
Povlačenjem, pa ponovnim predlaganjem zakona, vlada je uspela da smanji broj amandmana i da u okviru vladajuće većine postigne izvestan kompromis. On se vidi i u broju članova regulatornog tela koje će imati ingerencije pri izboru rukovodećih ljudi televizije, nadgledanju medijai moći će da kažnjava ogrešenja o javni interes, političku korektnost i ljudska i manjinska prava.
TELO: Devet članova regulatornog tela predlagaće Narodna Skupština Srbije, Vlada Srbije, Skupština Vojvodine, Izvršno veće Vojvodine, rektori univerziteta, udruženja novinara, profesionalna udruženja filmskih i dramskih umetnika i kompozitora, domaće nevladine organizacije koje se bave zaštitom slobode govora, zaštitom dece i manjina. Osmog člana predložiće verske zajednice, a devetog, onog s Kosova, predložiće već izabrani članovi dogovorom.
Asocijacije privatnih i nezavisnih elektronskih medija nezadovoljne su predloženim rešenjem. Nezavisno udruženje novinara Srbije javno je protestovalo ocenjujući da je Vlada Srbije izmenila osnovni koncept zakona o radiodifuziji koji je nastao posle duge javne rasprave.
Fokus tog protesta stavljen je na činjenicu da je regulatorni savet smanjen sa petnaest na devet članova i na to da će četvoro članova birati parlamenti Srbije i Vojvodine i republička i pokrajinska vlada. NUNS i Sindikat medija „Nezavisnost“, tvrde da se time povećava uticaj politike, a smanjuje uticaj civilnog sektora.
U toku rasprave opozicija (pre svega Vojislav Šešelj) kritikovala je to što se nevladinim organizacijama daju javna ovlašćenja. Izražavao je sumnju da će vlada, pošto počinje da finansira nevladin sektor, zapravo preko tog kanala kontrolisati televiziju.
Elektronski mediji u Srbiji predstavljaju pravu neuređenu šumu u kojoj, s dozvolom ili bez nje, s mogućnošću proizvodnje programa i bez ikakve produkcije, emituje čak oko 1300 TV stanica. Zvanično se procenjuje da bi njihov broj mogao da bude smanjen možda na 200. Zakon o telekomunikacijama, koji uređuje i tu materiju, trebalo bi uskoro da uđe u skupštinsku proceduru. Jasno je da će borba za frekvencije biti teža i komplikovanija i od privatizacije, stečaja i denacionalizacije zajedno.
U toku skupštinske rasprave, s opozicione strane (koja je do 5. oktobra bila režim) vladi je još zamerano da neumereno koristi usluge bar dveju privatnih televizija nastalih za prošlog režima: TV Pinka i BK televizije – za prljavu propagandu protiv svojih političkih protivnika.
Predlagači zakona (potpredsednik vlade Žarko Korać) ponavljaju da ovakvim rešenjima obezbeđuju medijima nezavistan rad, njihove prihode ne vezuju za vladu, telo koje njima upravlja ne bi trebalo ni pojedinačno ni kolektivno da odgovara vladi, a i finansiranje medija nije vezano za budžet, rečju, da će to biti moderan zakon, evropski, kakvog Srbija nije imala.
Naglašava se da članovi rergulatornog tela ne mogu da budu narodni poslanici, članovi vlade, članovi političkih stranaka, direktori medija, a to ne mogu biti ni njihovi najbliži rođaci.
BASTILJA: Od 1990. televizija je bila u srcu političkih sukoba vlasti i opozicije. U Beogradu su 9. marta 1991. izbile čuvene demonstracije upravo zbog televizije. Tada je nastao popularni izraz TV Bastilja. Svaki veteran borbe za demokratiju u Srbiji pohvaliće vam se da je više puta jurišao na TV Bastilju nego što je to činila Marija na Prkosima.
Da li se posle decenije teških borbi oko medija, sada kada se pristupa uređenju ove oblasti može uočiti bitna promena?
Naši političari su drogirani televizijom i naročito televizijskim marketingom. Propaganda iz doba Mitevića, Mićovića i naslednika bila je bazirana na nekadašnjim priručnicima specijalnog rata.
Sada, uz izvesne recidive te ratne tehnologije, pribegava se (verovatno neplaćenom) marketinškom zavođenju, takozvanom patamuzovanju, loženju, stajlingu tipa „propadamo-glamurozno“, i, naravno, brandomaniji. Vlastodršci se ubiše govoreći da veze s medijima nemaju, ali s ekrana ne silaze. Ima glasova da su neki izleteli iz državnih organa zato što se ne ponašaju dovoljno marketinški.
Sedamdesetih godina izašla je jedna knjiga o marketingu poučnog naslova: „Kako da se uništite pomoću televizije“. Ona počinje ovako: „U jedno američko selo došao neki Mađar i napravio film koji je imao uspeha kod publike. Čuvši za to, i drugi Mađari nagrnuli u to selo da i oni pokušaju. Uskoro je na ulazu u selo Holivud osvanuo transparent: ‘Za pravljenje filmova nije dovoljno biti Mađar. Potrebno je još nešto…’“
Kamera.
I još nešto…
Neka ne bude zamereno što će ovde biti citiran i legendarni Volter Kronkajt, jedan od najcenjenijih radio-televizijskih novinara na svetu, koji je 1981. kada je napustio mesto voditelja i odgovornog urednika Večernjih vesti Si-Bi-Esa izjavio za Asošijetid pres da ga brine to što se pojavila „čitava jedna kategorija ljudi, od kojih su mnogi u stanju da urade – samo prvi paragraf teksta“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su pobedili u 22 grada, a SNS u svega dva. Bivša vladajuća partija zadržala je pak ogromnu većinu na Kosovu i u zatvorima. Štaviše, u zatvorima (gde su osvojili 66 odsto) broj glasova im je porastao u odnosu na 2023. godinu. Pojedini cene da do sledećih izbora taj procenat može skočiti i do 90 odsto. Zatim, u Novom Pazaru, SL je osvojio 38,7 odsto glasova, čime je ostvario bolji rezultat od stranke Rasima Ljajića za 18 odsto, a od Aleksandra Vučića za 20 odsto, što je značajan pokazatelj toga da je, između mnogih drugih, prevazišla i etničke i lokalne podele, koje su mnogi političari namerno gajili
Istraživanja pokazuju da je prava noćna mora promeniti sistem vlasti koji se zasniva na kontroli celog društva, od pravosuđa, preko regulatornih tela i državnih preduzeća, sve do mreža subjekata koji upravljaju javnom imovinom, a nalaze se izvan neposredne kontrole vlade. Ne zaboravimo da je vučićizam prodro do kontrole javnih toaleta
Intervju: Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice
“Instrukcije komandanata bile su da se spreme za odbranu institucija po svaku cenu”, kaže za “Vreme” Spasoje Vulević, koji navodi da je u izbornoj noći bilo angažovano oko 4000 policajaca. Govori o tome kako je izbegnut sukob sa građanima, šta je preko policijske radio-veze čuo 15. marta i zašto je odbio da SAJ izvede na blokade. Upozorava da se ne sme ponoviti greška posle 5. oktobra i da bez ozbiljne lustracije nema reforme policije
Dok izborni pobednici ne preuzmu dizgine, odlazeći režim drži razne poluge moći i ima vremena da još krade i zametne tragove. Naprednjaci u deluziji čak tvrde da će biti obična opozicija. Ali, ništa od toga neće im proći glatko
Po Vučićevom dolasku na vlast otprilike pola Demokratske stranke prešlo je na mračnu stranu i mora im se priznati da su se, kao pravi konvertiti spremni da iskažu tvrdu lojalnost, naročito istakli. Evo Gorana Vesića, na primer. Ili onog ambasadora u Americi Dragana Šutanovca. O Nebojši doktoru Krstiću da i ne govorimo. Sada se, kao što vidimo, prvi preporučio – ni manje ni više – Milorad Dodik lično
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
