Pukovnik Živko Trajković, komandant Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije, od nedelje se nalazi u tridesetodnevnom pritvoru, koji mu je odredio istražni sudija Opštinskog suda u Kikindi zbog osnovane sumnje da je dan ranije u Mokrinu izvršio ubistvo iz nehata – pucnjem iz lovačke puške ubijen je zastavnik Dejan Antanasković, takođe pripadnik SAJ-a
Po šturom policijskom saopštenju, Antanasković je nastradao u subotu uveče na zadnjem sedištu vozila koje je neposredno pre tragedije parkirano ispred kuće Jeremije Stefanovića u Ulici Jove Zmaja. Iz službenog džipa MUP-a izašli su Jovan Reljin, radnik Naftagasa i lokalni lovac, Jeftin Anev, zvani Tuta, trgovac iz Mokrina, te vozač Zoran Basrak, a do opaljenja je došlo kada je pukovnik Trajković s prednjeg sedišta dodavao pušku Antanaskoviću. I to je sve od zvaničnih informacija. Pomoćnica opštinskog javnog tužioca Katarina Bobić i istražni sudija Gabrijela Bartul nisu bile voljne bilo šta da saopšte o toku istrage.
Trajković je u zrenjaninskom zatvoru, a ostali akteri mokrinskog slučaja takođe odbijaju da odgovore na novinarske pozive. U opštinskom sudu traje njihovo svedočenje, a kako saznajemo, Trajković i ekipa tvrde da su krenuli kod Reljinovog zeta Stefanovića na roštilj, da bi tek sutradan pošli u lov na prepelice.
Ljubomir Novakov Ljubac, predsednik mokrinskog lovačkog društva „Perjanica“, kaže da ga je Reljin zvao nekoliko dana ranije da mu kaže kako će s prijateljima iz Beograda ići u lov, ali da se posle toga nije javljao.
„Kako se nije javljao, mislio sam da su odustali od lova, a onda sam u nedelju ujutro čuo za ubistvo. Ne znam da li su pre nesreće bili u lovu, od mene dozvolu nisu dobili“, priča Ljubac i čudi se zašto su nosili napunjenu pušku ako su mislili da tek sutradan idu u lov.
Proverili smo u kikindskom udruženju lovaca da nisu kod njih Trajković i ekipa tražili dozvolu za lov:
„Kod nas nisu bili, a da li su bez dozvole lovili u našem lovištu, to zaista ne znam i nemam prava da trvdim“, kaže Božidar Zavišin, pomoćnik upravnika kikindskog lovišta. „Krivolova ima, naročito predveče i noću kada divljač izlazi iz suncokreta i kukuruza gde se krije preko dana. Lovokradice farovima džipova love i ubijaju šta stignu.
Da li su Trajković i ekipa bili pre tragedije u krivolovu niko ne želi da spekuliše. Napunjena puška može biti jedan od dokaza da se pre dolaska kod Stefanovića petorka vozala po mokrinskom ataru gde su lovišta izuzetno bogata. Kako se radi o visoko rangiranom policajcu, po gradu su ponovo aktuelizovane priče o krivolovu kao maniru nekih visokih dužnosnika policije, a naročito bivšeg RDB-a. Lovci o tome nerado pričaju, ali je javna tajna nekoliko slučajava da je lovačka kontrola nekoliko puta nailazila na grupu policajaca u krivolovu. No, uvek je policijska ili debeovska značka lovcima bila dovoljna da ne postavljaju suvišna pitanja.
Jedino su pre četiri godine lovci iz Bašaida, takođe sela nadomak Kikinde, uspeli donekle da raskrinkaju grupu policajaca lovokradica. Naime, u noći između 9. i 10. januara 1998. godine, uz asistenciju kikindskog SUP-a, privedena su tri Beograđanina i jedan Melenčanin i zaplenjene su tri puške s optičkim nišanom, dva pištolja, lovački nož, far za noćni lov i specijalni kontejner za ulovljenu divljač, u kome su se nalazile ustreljene dve srne i dva zeca. Šteta bašaidskog lovišta procenjena je na 6.000 nemačkih maraka. Međutim, od tada do danas nikakav postupak nije poveden, a u bašaidskom lovačkom društvu „Fazan“ nikada nisu saznali imena privedenih Beograđana. Znaju samo da je jedan predavač na Policijskoj akademiji, a jedan inspektor u Saveznom MUP-u. Melenčana koji je tada „pao“ dobro su znali – on im je bio zaposlen kao lovočuvar.
U kikindskom sudu već treći dan traje ispitivanje svedoka, a po podizanju optužnice valjda će javnost saznati više detalja o Antanaskovićevoj pogibiji. Od kolega iz „Mokrinskih novina“ saznajemo da Trajković ranije nije viđan u ovom selu. Za Reljina i Tutu Aceva kažu da se odranije druže s komandirima policije iz kikindskog SUP-a i jednim visokim oficirom MUP-a, poreklom iz Kikinde. Oni su verovatno bili veza komandantu SAJ-a da dođe da okuša sreću u severnobanatskim lovištima. Međutim, sve se završilo kobno po jednog mladog sajovca i veoma neprijatno po Trajkovića. Ako se još kao osnovane pokažu sumnje da se radilo o krivolovu, biće to još jedna u nizu bruka srpske policije.
Hapšenja iz čista mira, progon iz zemlje, batinanja… Sve nas je to snašlo samo u poslednjih nedelju dana. Srpska napredna stranka, rođena iz pene koju je za sobom ostavio njihov duhovni otac Vojislav Šešelj, vraća se korenima. Od sebe pobeći ne mogu
“Poluge moći nisu u njihovim rukama”, rekao je vladika Grigorije. “Ali ima nešto u Svetom pismu što mi se veoma dopada, a to je da se sila Božija u nemoći otkriva. Dakle, sva ovozemaljska moć je na jednoj strani. A na drugoj strani, u rukama ovih mladića i devojaka je nemoć ovozemaljska. Ali u toj njihovoj nemoći se pojavljuje sila Božija ili Božija pravda. Zato su oni u tako velikoj prednosti”
Režim i njegovi mediji mesecima na sva zvona trube o “građanskom ratu”, a vlast je jedina koja ima patent na mir i stabilnost – naravno, uz pomoć propagandne mašinerije i upotrebe sile. “To je propagandna taktika SNS-a koja kaže: ‘nasilje je svuda, teroristi nas okružuju, ali tu smo mi da vas spasemo’”, objašnjava za “Vreme” profesorka komunikologije Jelena Kleut
Studenti i građani koji ih prate na ovim šetačkim podvizima, dočekani su kao najrođeniji skupa s onima koji su došli dan ranije iz drugih mesta. Na bini pored šetališta uz reku pušten je i golub mira – taj simbolički gest dvoje studenata najupečatljiviji je gest razumevanja i poštovanja između bošnjačkog i srpskog naroda od završetka ratova u nekadašnjoj Jugoslaviji
Trodnevni sabor za promociju Aleksandra Vučića i njegovog Pokreta za narod i državu realno je bio fijasko. Ali on je pre svega bio zamišljen kao medijski spektakl za režimske televizije u režiji dvorskog promotera Željka “DJ Žeksa” Mitrovića, uz scenografiju i ikonografiju prilagođenu srpskom političkom tržištu
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
