Većina sadašnjih problema proizlazi iz intenzivnog sukoba interesa i aspiracija političkih formacija koje računaju na određene političke funkcije
Na lecima koje su uoči drugog kruga predsedničkih izbora aktivisti Pokreta za moderno društvo ubacivali u poštanske sandučiće po centru Beograda između ostalog je pisalo:
„Neću da bojkotujem izbore jer ovog puta imam koga da izaberem… Neću da budem lenj… Neću da dozvolim da me ubede da je za moje dobro da Srbija nema predsednika… Neću da nam se svet smeje jer nismo u stanju da izaberemo predsednika… Neću da ovi izbori propadnu… Neću da me posle bude sramota zbog toga.“
Izbori su dakle propali iako je, bar među političarima, teško pronaći one koji se zbog toga stide. Broj „lenjih“ ispao je na kraju veći od broja onih koji su smatrali da ovoga puta imaju koga da izaberu. Ali, i pored svega toga, strahovanja da će nam se svet smejati jer nismo u stanju da izaberemo predsednika verovatno su neopravdana. U noći kada je postalo jasno da kabinet u zgradi na Andrićevom vencu „do daljnjeg“ ostaje prazan, sociolog Srećko Mihajlović primetio je kako s takvim izbornim pravilima, koja i u drugom krugu predviđaju izlazak na izbore najmanje 50 odsto birača, nema zemlje na svetu koja bi bila u stanju da uopšte izabere novog predsednika.
UPOZORENJA NA VREME: Time da izborni zakoni nisu valjani i da su svojevremeno pisani najverovatnije tako što je Slobodan Milošević na vrhuncu svoje moći prosto pozirao sastavljačima zakona, koji su sa svoje strane pokušali da u izborna pravila ubace njegov portret, upozoravano je do sada u mnogo navrata. Jedan od aktera neuspelih predsedničkih izbora iz 1997. godine Zoran Lilić, u to vreme kandidat vladajućeg SPS-a, tvrdio je početkom ove godine u intervjuu „Vremenu“ kako su izborna pravila napravljena tako da samo jedan čovek može da pobedi u prvom krugu. Onaj koji je do sada jedini i pobeđivao u prvom krugu po ovakvim pravilima – Slobodan Milošević.
Neposredno posle predsedničkih izbora pre pet godina, sadašnji predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić upozoravao je da se izborni zakon mora pod hitno promeniti. Vučetić se tada zalagao da se za drugi izborni krug ukine obaveza izlaska 50 odsto birača i da se uvede nova odredba po kojoj bi pobednik bio kandidat koji u drugom krugu osvoji većinu glasova. Takva rešenja približila bi svakako domaće izborno zakonodavstvo demokratskim standardima zapadnih zemalja, s obzirom na to da nigde u ovom delu sveta ne postoji izborni sistem koji predviđa obavezan izlazak više od polovine biračkog tela na drugi krug izbora. Iz tog vremena ostala su zabeležena i neka druga Vučetićeva upozorenja o nejasnoćama i otvorenim pitanjima koja su se nametnula posle predsedničkih izbora iz 1997. godine. Tako je do dana današnjeg ostalo nejasno šta će se dogoditi ukoliko do isteka mandata sadašnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovića ne bude izabran novi predsednik. Nije sporno da bi u tom slučaju privremeni predsednik postala sadašnja predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić. Pravnici se, međutim, spore oko toga kakva bi bila njena stvarna ovlašćenja u tom slučaju.
Na previsoko postavljen cenzus za uspeh drugog kruga izbora ukazivao je nedavno na tribini održanoj na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i profesor ovog fakulteta dr Zoran Stojiljković. Po njegovom mišljenju, obavezan odziv od 50 odsto birača prilično je „tvrd“ uslov, smišljen u vreme kada je Milošević mogao da računa i do 3,5 miliona glasova. O izbornim uslovima i manjkavostima i prazninama u izbornom zakonodavstvu govorilo se i na jednoj CESID-ovoj konferenciji za štampu početkom avgusta ove godine. Član Upravnog odbora CESID-a dr Marijana Pajvančić podsetila je tada na čitav niz zakonskih nejasnoća koje bi u određenim uslovima (a o njima se može govoriti posle 13. oktobra) mogle dodatno da zakomplikuju stanje na političkoj sceni Srbije. Ni Ustav ni Zakon o izboru predsednika Republike, po mišljenju dr Pajvančić, ne određuju precizno od kada predsednički mandat počinje da teče – da li od trenutka saopštavanja rezultata, izdavanja uverenja o izboru, ili možda od trenutka polaganja zakletve. Ne postoji ni sasvim jasan odgovor na pitanje u kom bi vremenu od neuspešnih izbora trebalo održati nove. Postojeći izborni zakoni prilično su neodređeni i u pogledu vođenja biračkih spiskova i u pogledu njihove kontrole. Uoči prvog kruga predsedničkih izbora, direktorka CESID-a dr Slobodanka Nedović izrekla je tokom rasprave na pres klubu u Medija centru i ovakvo upozorenje: „Samo jedan glas može da odluči da li su izbori uspeli ili ne, što u nedefinisanom statusu glasača Albanaca, ali i drugih stanovnika Kosova izaziva mnogo nedoumica. Ovome treba dodati i važeća pravila koja onemogućavaju glasanje putem pisama, pa i glasanje po kućama i u bolnicama onih koji objektivno nisu u stanju da se pojave na biračkim mestima.“
Uoči izbora stručnjaci CESID-a su u više prilika podsećali i na činjenicu da po postojećem izbornom zakonu domaći državljani koji se privremeno nalaze na radu ili školovanju u inostranstvu svoje biračko pravo ne mogu da ostvare van zemlje. Da bi ostvarili svoje biračko pravo, morali bi da se vrate u zemlju i glasaju u mestu svog poslednjeg prebivališta, što je naravno neuporedivo skuplje od mogućnosti da se glasa u nekom od konzulata SRJ u svetu. Broj onih koji se i dalje vode na biračkim spiskovima, a žive u dijaspori bez mogućnosti da glasaju, nikako nije zanemarljiv.
ČIJA KORIST: Ako se za sve to znalo na vreme (a znalo se), zašto se onda DOS-ovska vlast opredelila za zakazivanje izbora po starim zakonima iz „mrskih Miloševićevih vremena“ u kojima su vladala sasvim drugačija pravila političke igre. Stručnjaci iz CESID-a tvrde da su još u aprilu ove godine svakom poslaniku u Skupštini Srbije ostavili na stolu predlog novog izbornog zakona urađenog u skladu sa svim evropskim standardima. Taj zakonski predlog dobio je pre toga i najbolje moguće ocene od ljudi iz OEBS-a. Zauzeti drugim, mnogo „važnijim“ temama poslanici, pre svega oni koji čine dosovsku većinu, izgleda nisu stigli da pročitaju ono što im je ponuđeno i opredelili su se za izbore po starim zakonima, uz sva ograničenja koja uz to idu. Miloš Todorović iz CESID-a kaže da je za promenu izbornog zakona bilo sasvim dovoljno vremena.
U noći posle neuspelog drugog kruga izbora čula su se inače prilično različita tumačenja zašto zakon nije promenjen. U štabu Vojislava Koštunice podsećali su da je njihov kandidat mnogo puta tokom kampanje upozoravao da je „izborni zakon više nego anahron“ i da bi se krivica za to mogla uputiti isključivo na adresu ostataka DOS-a, kome je zameren nedostatak političke volje da ispuni jedno od najčešće ponavljanih obećanja u trenutku kada je pre dve godine preuzeta vlast. U Labusovom štabu tvrdili su da ni Dragan Maršićanin u vreme kada je bio predsednik Skupštine ni Nataša Mičić kasnije nisu ni pokušali da ovu temu stave na dnevni red. Oni bliski Vladi Srbije uglavnom su se pravdali pričom kako u svemu nije bilo neke posebne namere ili zavere da se spreči nečiji izbor, već se navodno nije stiglo od drugih značajnih poslova.
Ognjen Pribićević iz Centra za politikološka istraživanja tvrdi, međutim, kako je interes DOS-a kao dominantne političke grupacije u Srbiji bio da se ne menja izborni zakon. „Taj Miloševićev zakon favorizovao je SPS, a u DOS-u su izgleda procenili kako i njima ide naruku. Interesi većih, dominantnih političkih grupacija uvek su isti“, kaže Pribićević i ujedno izražava sumnju da će izborni zakon biti uskoro promenjen. Profesor sa FPN-a dr Vučina Vasović ne smatra da je postojeći izborni zakon fundamentalna smetnja demokratskim izborima. On smatra da bi u zakonima trebalo ponešto promeniti, ali i da se u okviru postojećih zakonskih rešenja može obaviti izbor predsednika Srbije. „U svakom slučaju“, kaže Vasović, „ja od toga ne bih pravio centralno pitanje našeg izbornog trenutka. Većina sadašnjih problema proizlazi pre svega iz vrlo intenzivnog sukoba interesa i aspiracija između pojedinih političkih formacija koje računaju na određene političke funkcije.“
Zaneta tim i drugim računicama, preokupirana zamenama ljudi a ređe i polugama bivše vlasti i prečesto okrenuta „efikasnim potezima“ na uštrb zanemarivanja nekih osnovnih demokratskih principa, nova politička elita propustila je priliku da se ozbiljno pozabavi mnogim zakonskim nedorečenostima i anahronim ustavnim rešenjima, iako tako nešto stoji na prvom mestu svih obećanja datih posle 5. oktobra 2000.
Sat-dva posle zatvaranja birališta i procene da na izbore nije izašla polovina upisanih birača, započela su nagađanja o tome da li je u kratkom vremenskom periodu do narednih izbora, koji moraju biti zakazani prilično brzo, moguće izmeniti neka izborna pravila. Pre svih odredbu o drugom krugu koja zahteva izlazak polovine upisanih birača. Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić tvrdio je da je tako nešto moguće, iako ne baš i sasvim primereno demokratskim pravilima, koja kažu da nije zgodno menjati pravila igre dok igra traje. Slične poruke stigle su i iz mnogih evropskih prestonica. Iz beogradske kancelarije OEBS-a saopšteno je da je u Srbiji neophodno učiniti temeljnu rekonstrukciju izbornih zakona i takođe temeljnu proveru biračkih spiskova. To je nešto što bi trebalo učiniti na duži rok. U OEBS-u istovremeno smatraju da bi u nekoliko narednih dana bilo sasvim moguće promeniti bar četiri sporne odredbe Zakona o izboru predsednika Republike čime bi se sprečila mogućnost da se izbori održavaju u nedogled uz mogućnost da neuspešni kandidati koji propadnu u prvom krugu, kasnije pozivima na bojkot, onemogućavaju normalne izbore i produbljuju političku krizu.
Dan posle izbora Socijaldemokratska stranka saopštila je da pokreće inicijativu za hitnu izmenu izbornog zakona kako bi Srbija na ponovljenim izborima dobila predsednika i kako više ne bi štrčala u užem i širem okruženju po „originalnosti“ nekih zakonskih rešenja koja regulišu ovu oblast. Dva dana posle izbora CESID je započeo prikupljanje 15.000 potpisa za promenu izbornog zakona posle čega bi u Skupštini mogla da započne i rasprava o ovoj temi.
I dok se na jednoj strani jednima žuri da bar delimično promene sporne Miloševićeve zakone, deo DOS-ovske vlasti izgleda nije baš previše sklon ovakvoj žurbi. Visoki funkcioner DS-a Gordana Čomić smatra da se izborna pravila ne mogu menjati ako su izbori već jednom raspisani i podseća na činjenicu da zakon predviđa i proceduru o tome šta se čini u slučaju neuspelih izbora. Sličnog je mišljenja i predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić koja takođe izražava sumnju da se izborni zakon može menjati u toku samih izbora. U pojedinim medijima najavljuje se i odlaganje predsedničkih izbora na duži rok, bar do sredine naredne godine.
Polaznici kursa istraživačkog novinarstva „Vremena“ pokušali su da dođu do odgovora na pitanje zašto DOS nije ispunio jedno od svojih osnovnih obećanja – da će odmah po preuzimanju vlasti promeniti mnoge zakone iz Miloševićevog vremena. Istraživanje na ovu temu za „Vreme“ su obavile Dragica Petrović, Milica Ležajić i Maja Stojanović.
Koordinator teme: Nenad Lj. Stefanović
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
