Evropski zakon za srpska posla

Izbori kao kakav lakmus papir pokažu onome ko ume da ih čita mnoge dramatične poruke. Na prvi pogled neuspeh predsedničkih izbora pokazuje da birači svojim odsustvom žele nešto važno da poruče vladajućoj garnituri. Nije jasno kako se to uklapa u kodeks političke korektnosti, ali poruka, kako izgleda, počinje na slovo „j“.

Bez obzira na različite izgovore (u koje spadaju loše vreme i neuređeni birački spisak), velika izborna apstinencija odslikala je tinjajuće neraspoloženje pretežnog dela biračkog tela. Taj deo biračkog tela može biti podložan onom tipu političara, demagoga ili bukača koji bi želeli da promene pravac političkih procesa u Srbiji. Šešelj u tom kontekstu izgleda kao neko ko može profitirati u narednim činovima političke drame. Činjenica je da je Šešeljev poziv, nasuprot poziva svih relevantnih državnih činilaca i patrijarha, ipak izvukao iz izbornog procesa preko pola miliona birača.

Uz krizu srpske skupštine, krizu savezne države, činjenica da Srbija nije mogla da izabere predsednika u velikoj meri povećava političku konfuziju.

Taj generalno upozoravajući zaključak, kad se uporedi s konkretnim izbornim podacima i komplikovanim sporovima koji su izbili na površinu, naravno, u priličnoj meri mora biti razblažen.

VAŽE LI IZBORI: Dva dana po okončanju izbora, međutim, dramatizovano je pitanje da li je drugi krug predsedničkih izbora možda ipak uspeo. U trenutku kada ovaj tekst ide u štampu (utorak popodne), zna se da je Vojislav Koštunica dobio 1.991.947 glasova tj. 66,86 odsto; da je Miroljub Labus dobio 921.094 glasa ili 30,92 odsto; da je nevažećih listića bilo nešto preko 66.000; a da sve to u zbiru daje 2.979.254 ili 45,46 odsto, dakle ispod propisane kvote od 50 odsto plus jedan birač.

Republička izborna komisija je u utorak (15. oktobra) popodne konstatovala da izborni postupak treba da bude ponovljen pošto na birališta nije izašao dovoljan broj birača.

Nebojša Bakarec, visoki funkcioner DSS-a, a kasnije i potpredsednik DSS-a Zoran Šami najavili su da će ova stranka uložiti prigovor ukoliko Republička izborna komisija konstatuje da drugi krug predsedničkih izbora nije uspešan zbog nedovoljnog broja izašlih birača. Bakarec je tvrdio je da je DSS od beogradskog statističkog zavoda i od beogradske uprave dobio spisak stanovnika i da je konstatovao da je, na primer, na Vračaru gde sudeći po popisu žive 57.943 stanovnika, upisan 62.271 birač. DSS tvrdi da su u Beogradu upisana 124.973 birača više nego što ih stvarno ima, da je u 12 opština broj birača veći od broja stanovnika, da je u velikom broju opština razlika između broja birača i broja stanovnika (u koje su uključeni i mladi ispod 18 godina) vrlo mala te da je Srbiji birački spisak neopravdano uvećan za čitavih 630.000 imena. Zoran Šami je izračunao da je nedostajalo oko 270.000 glasova da bi izbori bili uspešni.

Već u prvom obraćanju posle završetka drugog kruga izbora Koštunica je izjavio da će problem lošeg zakonskog rešenja i loših biračkih spiskova DSS dramatizovati i razglasiti u zemlji i inostranstvu.

Pitanje je šta DSS realno može da postigne u relativno kratkom roku koji je ostao za ponavljanje celog izbornog postupka. Zakon o izboru predsednika Republike kaže upravo to – „ponavlja se ceo izborni postupak“, a ne kaže na primer „izbori se raspisuju ponovo“, kako većina medija pogrešno kaže, najavljujući da će predsednica Skupštine Nataša Mićić ponovo raspisati izbore u toku ove nedelje.

ODBAČENE TUŽBE: Sporovi koji se tiču obima biračkog tela trajali su i u prvoj polovini trke. Prvo se raspravljalo o statusu birača na Kosovu i Metohiji.

Republička izborna komisija odlučila je da biračko telo čine oni građani koji su upisani u birački spisak, a biće upisani birači iz onih mesta gde je moguće održati izbore. To je značilo da su u mestima gde su koncentrisani Srbi ili drugi nealbanski živalj svi glasači bili uključeni u biračke spiskove a da ostali nisu registrovani kao birači. Javnost nije osporavala ovakvu odluku RIK-a, mada su se mogli očekivati prigovori s obzirom na to da ona može implicirati odricanje od dela državnog suvereniteta na delu državne teritorije. Takva odluka nije baš pravi presedan pošto je u postizbornom sporu 2000. godine Savezni ustavni sud isključio birače sa onih mesta na Kosovu i Metohiji na kojima nije bilo uslova za održavanje izbora. Na republičkim parlamentarnim izborima izborno telo je bilo istog reda veličina kao sadašnje (6.508.856).

U daljem toku izbornog procesa problem je uglavnom nastao zbog neuređenosti biračkih spiskova.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu dostavilo je RIK-u diskete o registru državljana, međutim one su ostale službena tajna i nisu široko distribuirane niti stavljane na uvid građanstvu zbog toga što se podaci o statusu građana smatraju zaštićenim. Problem se svodi na to da građanin praktično može proveriti da li se nalazi na biračkom spisku u opštini prebivališta, ali ne može proveriti da li je neko upisan u spisak u više opština. Za proveru i uređenje biračkog spiska potrebno je vreme, a pre toga verovatno i izvesna poboljšanja izbornog zakonodavstva.

Ministarstvo je tvrdilo da je uređujući spisak izbrisalo oko 60.000 duplo upisanih građana. To praktično znači da je procenat greške koju je pravila policija u evidentiranju građana negde oko jedan odsto populacije.

Pre održavanja drugog kruga Republička izborna komisija odbacila je prigovor Srpske radikalne stranke vezan za biračke spiskove proglasivši se nenadležnom. Ustavni sud je poništio ovakvo rešenje Republičke izborne komisije i vratio ga na ponovno odlučivanje. Ta odluka nije implicirala poništenje prvog kruga predsedničkih izbora. Republička izborna komisija je 7. oktobra stala na stanovište da je blagovremeno, na zakonit način objavila birački spisak, da je prihvatila kompakt disk na kome se nalazi birački spisak, a da su nedostaci koji se odnose na nepostojanje jedinstvenog spiska, kao i na netačnosti i neažurnosti biračkog spiska posledica rada drugih organa.

Srpska radikalna stranka se na ovu odluku RIK-a ponovo žalila i sud je u petak 11. oktobra doneo konačnu odluku o odbacivanju prigovora Srpske radikalne stranke.

UPISANI I OTPISANI: Demokratska stranka Srbije je u toku prvog kruga takođe izražavala sumnju u valjanost biračkog spiska tvrdeći da je u prvom krugu na birališta izašlo 66, a ne 55,5 odsto birača. Posle okončanja drugog kruga predsedničkih izbora DSS je ponovio tvrdnju da je otkrio manipulacije u biračkom spisku reda veličina preko pola miliona birača.

U javnosti su iznošene sumnje da odnos između ukupnog broja stanovnika u Srbiji 7.478.820 (bez Kosova i Metohije) i izbornog tela koje iznosi 6.553.042 upisana birača ne odražava realno stanje, da nije verovatno da onih ispod osamnaest godina koji nemaju glasačko pravo ima samo oko milion i sto hiljada.

Šami je elaborirao da je prema popisu stanovništva od 1991. godine broj stanovnika u Srbiji do sedam godina u to vreme iznosio 758.295, da prema Zavodu za statistiku lica od sedam do 11 godina starosti u Srbiji ima 1.052.820 i kada dodamo 758.295, imamo 1.811.115 stanovnika mlađih od 18 godina. Broj starijih od 18 godina je 5.668.322 i sa Kosova i Metohije 107.999, što nam daje ukupan broj od 5.776.321, računa Šami, zaključujući da, uz one koji su u inostranstvu, u biračkim spiskovima ne bi trebalo da bude više od 5.950.000 upisanih birača. Iz toga proizlazi njegov zaključak da je u prvom krugu izašlo 60 odsto birača, a da je 13. oktobra ipak izašlo preko 50 odsto.

Sudeći po članku Gorana Peneva, istraživača Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, objavljenom u „Jugoslovenskom pregledu 2/2002.“ („Popis stanovništva 2002“), u Srbiji bez Kosova i Metohije ima ne 7,4 miliona građana već 7.874.762, od toga u zemlji 7.478.820, a u inostranstvu 395.942. U tom kontekstu razlika između ukupnog broja građana i birača manje bode oči, mada dileme ostaju.

Problemi s biračkim spiskovima verovatno su se multiplikovali i velikim ratnim migracijama stanovništva u poslednjoj deceniji. U protekloj deceniji, po proceni ovog demografa, došlo je oko 700.000 izbeglica (oko 400.000 u centralnoj Srbiji i oko 300.000 u Vojvodini). Popisano je između 400.000 i 480.000 lica (bez obzira na to da li imaju izbeglički status ili ne) koja su došla iz Hrvatske i Bosne i Hrvatske. Zemlju je napustilo između 350.000 i 460.000.

Statističari procenjuju da između 190.000 i 260.000 lica iz centralne Srbije i još najmanje 40.000 do 80.000 iz Vojvodine nisu obuhvaćeni popisom kao iseljenici, najverovatnije zato što više nisu jugoslovenski državljani.

Pitanje je u kom roku se birački spisak može urediti.

Matematičar Zoran Lučić, koji je inače angažovan u CeSID-u, polazeći od toga da postoje samo dva razloga za brisanje građana iz biračkog spiska, a to su ispis iz državljanstva i smrt, kaže da oni koji osporavaju valjanost biračkog spiska to mogu da dokumentuju jedino poređenjem biračkog spiska s matičnim knjigama u opštinama. Posao bi morao biti veoma mukotrpan i dug s obzirom na to da se u 17 opština matične knjige još vode ručno.

Loš spisak i neadekvatna zakonska regulativa, međutim, zahtevaju politički kompromis i hitno prilagođavanje zakona.

Analizirajući brojeve onih koji su faktički onemogućeni da glasaju (gastarbajteri, oni koji rade daleko od mesta prebivališta, invalidi itd.), Srećko Mihailović je došao do zaključka da je oko 600.000 ljudi onemogućeno da glasa. Imalo bi logike da se status birača koji nisu u mogućnosti da glasaju reši na sličan način za kosovske birače sa mesta na kojima nije moguće održati izbore, kao i za one koji nemaju mogućnost da glasaju zato što su u inostranstvu, ali je pitanje kako je to moguće tehnički izvesti.

Uređenje biračkog spiska i unapređenje tehnika glasanja zahteva mesece rada. Kada su u Crnoj Gori birački spisak stavili na javnu proveru, na 470.000 birača bilo je 650.000 izmena.

UKIDANJE OGRANIČENJA: To znači da se mora pribeći zakonskom rešenju koje će premostiti slabost biračkog spiska. Dopunski argument je i taj da, pošto u našoj zemlji ne postoji obaveza izlaska na biralište, nije logično ni da postoji odredba o najmanjem broju birača kao uslovu za valjanost izbora.

Preporuke posmatrača OEBS-a da bi u kratkom roku do 22. oktobra trebalo ukinuti odredbu u Zakonu o izboru predsednika koja predviđa da u drugi krug mora izaći više od polovine upisanih birača teško je realizovati.

Odluka RIK-a o ponavljanju izbornih radnji možda znači da će novi izborni postupak početi da teče odmah ukoliko se ova odluka sudski ne ospori. U tom kontekstu treba reći da pojedini pravnici upozoravaju da se u toku izbornog postupka pravila ne mogu menjati. Socijalistička partija Srbije upozorila je da će se suprotstaviti menjanju pravila pre ponavljanja izbora, dakle u toku jedinstvenog izbornog postupka.

Uz to, naročito je dramatično to, što nije jasno čak ni to kakav je uopšte sastav srpskog parlamenta koji bi mogao usvojiti neke zakonske izmene. Čuli su se nagoveštaji da OEBS smatra da odredbe o zavisnosti statusa poslanika od njegovog članstva u nekoj partiji ili koaliciji nisu u skladu sa evropskim standardima. Uz to, stoji i činjenica da se pored Saveznog ustavnog suda, nadležnim za tu materiju proglasio i Ustavni sud Srbije. Nekoliko partija je saopštilo da oduzimanje mandata poslanicima DSS-a ne smatra svrsishodnim. Nebojša Čović je predložio kompromisno rešenje da se do relevantnih sudskih odluka sve odluke Administrativnog odbora Skupštine Srbije zamrznu do okončanja sudskih postupaka, kako bi se obavilo nekoliko neodložnih političkih poslova kao što su hitne izmene izbornog zakonodavstva, usvajanje ustavne platforme i početak rada na promeni Ustava Srbije. Ima li političkih uslova za to?

VREBANJE IZ SENKE: Šešelja je poslušalo bar 600.000 onih koji su glasali za njega. To znači da je oko 250.000 onih koji su za njega glasali u prvom krugu, možda glasalo za Koštunicu. Glasača malih kandidata bilo je oko pola miliona.

U prvom krugu Šešelj je aktivirao oko 800.000 takvih birača (to je veličina nekadašnjeg DEPOS-a), a milion bivših socijalističkih glasača otišao je u političku pasivu. Oni koji tvrde da „reakcija diže glavu“, dakle, nisu sasvim u pravu. Tačnija bi bila ona formulacija iz jednog skojevskog izveštaja s Pravnog fakulteta iz 1947. – „reakcija je prisutna, ali još ne diže glavu“.

Ako bi se u sledećim izborima desilo da Šešelj, sada ohrabren neuspehom vlasti da organizuje svoje izbore, svoj skor i dvostruko uvećao i ako bi on postao glavni izazivač, Koštunica bi verovatno opet bio pobednik, čak i da mu se ne pridruži mnogo Labusovih pristalica, što ipak nije verovatno. Ima izvesnog opravdanja da se iznese pretpostavka da bi ovakav sukob verovatno naelektrisao oba pola i ovaj „DOS-ov“ aktivni deo i onaj „crno-crveni“ uveliko pasivizirani i odziv bi bio verovatno veći. Sudeći po nekim biračkim mestima gde je Šešelj bio slab, a ostali malo prisutni, uočene su razlike između prvog i drugog kruga u korist Koštunice. To znači da se priličan broj glasača kolebao između dva demokratska kandidata.

Miroljub Labus se u drugom krugu našao u mnogo lošijoj poziciji nego posle završetka prvog kruga, kada se primakao Koštunici na nešto manje od 130.000 glasova.

Sada je Miroljub Labus imao 74.000 glasova manje nego u prvom krugu. To znači da jedan deo građana, koji je u prvom krugu glasao za njega, u drugom krugu nije izašao na izbore. Ove izbore bojkotovali su SRS, JUL, SSJ, DHSS, a DSS ponavlja da je bilo i tihog bojkota nekih članova DOS-a, pre svega DS-a.

Tako je njegov maksimum ipak ostao mnogo, mnogo slabiji od rezultata svih drugoplasiranih pretendenata u bitkama koje nisu nalikovale na ovu – od Panićevog iz 1992. (1.600.000) i Šešeljevih iz 1997. (1.730.581, protiv Lilića i 1.378.097 protiv Milutinovića).

Taktički gledano, srpskoj vladi možda privremeno odgovara neuspeh drugog kruga predsedničkih izbora, pošto Đinđić to sad tumači kao „neuspeo referendum protiv vlade“ a DS i DHSS čak pozivaju Koštunicu da podnese ostavku, ali, strateški gledano, taj blok ne stoji bogzna kako. Pre svega, sam Đinđić je pre izbora izjavljivao da će neuspeh predsedničkih izbora poslati lošu poruku o prilikama u Srbiji i o utemeljenosti vladajuće garniture u biračkom telu. Đinđić bi možda mogao jedno vreme da održava priču o tome da glasači nisu izašli na biralište zato što u suštini nemaju šta da zamere vladi, da Labusov rezultat nije mnogo slabiji od Koštuničinog. Na početku kampanje ozbiljne analize su pokazivale da bi Koštunica u odnosu na Labusa mogao voditi negde sa 3:2, mnoge agencije su prognozirale na izjednačenu trku u prvom krugu što se donekle i ostvarilo i verovatnu pobedu Koštunice u drugom, da bi konačan rezultat bio više od 2:1.

Posle drugog kruga Labus izgleda kao da je mnogo ozbiljnije potučen od Koštunice, koji je sa skoro dva miliona (1.984.000) glasova ostvario samo za petinu slabiji skor od onog rezultata (od 2.470.304 glasa) kojim je na čelu celog DOS-a oborio Slobodana Miloševića.

Koštuničina „poništena pobeda“ ipak predstavlja slabiji skor od onih pobedničkih rezultata Slobodana Miloševića iz 1990. (3.285.799) i 1992. (2.673.375) pa i Milutinovićevog iz 1997. (2.177.137) koji su, to je važno radi korektnog poređenja, milom ili silom obuhvatali i kosovsko biračko telo reda veličine milion birača.

Neki smatraju da je deo birača uvideo da Labus ne može pobediti pa su odustali od glasanja, dok drugi kažu da je ovaj manjak glasova u drugom krugu otkrio da Labus zapravo nije imao iskrenu podršku onih koji su formalno bili iza njegove kandidature.

Geografska zona Labusove pobede smanjila se na trećinu od prethodnog broja. U Vojvodini konačan rezultat ipak govori o tome da je u drugom krugu glasanja oblik „nacionalnog izjašnjavanja“ bio vidljiviji od „reformskog“, da su se tamošnji glasovi radikala i Koštunice verovatno spojili u većoj meri nego što je to bilo u drugim područjima, a da s druge strane u zoni dejstva „nemanjinskih“ partija koje su podržale Labusa nije bilo takve upornosti.

Sada, kako to u Pres klubu (ponedeljak 14. oktobra) konstatuje Dušan Pavlović iz Instituta G17 Plus, u Đunđićevom bloku predstoji borba prisvajanja Labusovih milion glasova i trend rastakanja ostatka DOS-a možda bi mogao da se nastavi. Pavlović smatra da Đinđić možda nije više lider ovog bloka. Zoran Lutovac iz Instituta društvenih nauka, inače savetnik srpskog premijera za ustavna pitanja, međutim energično tvrdi da Đinđić ovim rezultatom nije ugrožen.

Mada zasad izgleda da je drugi krug izbora okončan bez odluke, nekoliko političkih analitičara smatra da je Demokratska stranka Srbije iz ovog glasanja izašla ojačana i da bi zbog toga mogla da postane primamljiva za nove koalicione partnere, tako da će ova stranka, zajedno s nekim drugim, ubuduće činiti snažan politički blok. Drugi blok će, kako to smatra Dušan Pavlović iz Instituta G17 Plus, činiti reformsko krilo „DOS minus“ i G17 Plus, dok treće predstavljaju partije starog režima, oličene u Vojislavu Šešelju. Odnos snaga je takav, smatra Pavlović, da će DSS i „DOS minus“ posle nekih budućih izbora opet morati da sarađuju. Moguće je da prva dva bloka i ne budu tako kompaktna i da se u budućim pregrupisavanjima u DOS-ovom bloku pojave još najmanje zapažena dva igrača. Koštunica je po okončanju izbora najavio da će nastaviti ofanzivu na srpskog premijera Đinđića. To će verovatno povećati volju DSS-ovaca za obračun s glavnim konkurentom, ali će izazvati i kontrafonazivu Đinđićevog tabora i izvesno jačanje onog osećanja karakterističnog za tzv. društva međusobnog obožavanja. Sa podrškom dva miliona birača, Koštunica će verovatno biti ličnost koja će diktirati tok političkih zbivanja u Srbiji, ali ona će biti određena i sposobnošću prilagođavanja oba tabora.

Šteta bi mogla da se izbegne ako se ipak pođe od dnevnog reda neodložnih političkih poslova koji nalaže da te dve (ili četiri) grupacije ipak pokušaju da postignu osnovni dogovor o nekoliko krupnih političkih pitanja, u koje svakako spadaju makar privremena konsolidacija srpskog parlamenta, usvajanje ustavne platforme, neko prilagođavanje izbornog zakonodavstva, uz dosta sreće možda i neki dogovor o srpskom ustavu.