Čime se sve bave domaći preduzetnici i šta se sve krije iza sjajnih natpisa uspešnih firmi, čini se da nastoji da utvrdi srpska policija. Fabrike lekova se pojavljuju kao industrija sintetičkih droga za internacionalne potrebe, a sportske kladionice kao paravan za promet velike količine oružja
Drugu zimu zaredom Aleksandar Ganić (44), vlasnik firme Jaguar trejding ko u čijem se sklopu nalazi i lanac sportskih kladionica Jaguar, puni stranice domaće štampe. Prošle nedelje ga je uhapsila kriminalistička policija beogradskog SUP-a, jer je u magacinu njegovog preduzeća u Slancima pronađen rekordan kontingent oružja (vidi okvir). Kako je saopšteno u policiji, utvrđeno je da je oružje tokom 2002. Ganić nabavio i držao u svom posedu, a akcija je sprovedena na rutinski način i u sklopu konstantnog rada policije na pronalaženju i zapleni svih vrsta oružja u ilegalnom posedu. Snimak čitave policijske akcije prikazan je najpre u prošlu sredu na RTV B92, a sve se odigralo nekoliko dana ranije. Ono što se moglo videti ličilo je na nekadašnje akcije policije u cilju otkrivanja terorističkih gnezda na Kosovu, onomad, ili na jugu Srbije u novije doba. Do magacina u Slancima, koji je Ganić iznajmio ranije prošle godine od građevinskog preduzeća Trudbenik, pripadnike policije je odveo Ganićev rođak Miroslav, a dan docnije se i sam Aleksandar Ganić pojavio sa advokatom u policiji. „Organi gonjenja“ su podneli krivičnu prijavu po članu 33 Zakona o oružju i municiji (osnovana sumnja za izvršenje krivičnog dela neovlašćenog posedovanja, držanja i stavljanja u promet vatrenog oružja i municije) i priveli osumnjičenog istražnom sudiji Mladenu Anđelkoviću iz Okružnog suda u Beogradu.
Dalje je tekla regularna procedura. Uzeta je izjava od osumnjičenog i određen mu je jednomesečni pritvor. Prema rečima zamenika načelnika kriminalističke policije SUP-a Beograd pukovnika Vladimira Andrića, Ganić je odbacio navedene optužbe i izjavio da je oružje vlasništvo nekog građanina Bugarske koga je znao po nadimku Fis, a koji od prošle godine nije među živima jer je nastradao u Amsterdamu. Detalje će u daljoj istrazi utvrđivati policija i tužilaštvo, a kako nam je rečeno u beogradskoj policiji na čitavom slučaju se detaljno i pažljivo radi, jer je ovo jedna od najvećih zaplena oružja do sada. Podsećanja radi, u oktobarskoj akciji hapšenja osumnjičenih za ubistvo policijskog generala Boška Buhe, kod jednog od osumnjičenih, Dragana Ilića Limara, pronađen je sličan kontingent oružja za koji je ovaj tvrdio da je ostao još od Željka Ražnatovića i Milana Đorđevića Bombone, pošto su se ova dvojica vratila iz Krajine. Tada je Limarov advokat izjavio da se Ilić plašio da prijavi oružje i da je čak razmišljao da ga baci, ali da se bojao da ga ne pronađu deca („Danas“, 6. 11. 2002.).
Međutim, slučaj Aleksandra Ganića je utoliko drugačiji, jer ovaj vlasnik lanca sportskih kladionica nikada nije bio umešan, prema podacima koji postoje u policiji, u neka krivična dela niti se takvo što vezivalo za njegovo ime. Štaviše, prošle je zime došao u „žižu javnosti“ kada je formirao Udruženje vlasnika sportskih kladionica sa ciljem da zaštiti interese svoga staleža pred tada gromoglasno najavljenim Zakonom o igrama na sreću. Gotovo mesec dana je trajala veoma dobro vođena medijska kampanja vlasnika kladionica i gotovo da nije bilo štampanog i elektronskog medija na kome se Ganić nije pojavio. Iz svoje baze u beogradskom naselju Karaburma slao je poruke vladi Srbije, da novi Zakon ne bi trebalo donositi bez saradnje sa vlasnicima lanaca sportskih kladionica jer su domaći preduzetnici uložili dosta novaca i stvorili naviku u narodu da se i na taj način zabavlja. Kampanja je išla dotle da se Aleksandar Ganić na jednoj lokalnoj televiziji ogledao i sa samim ministrom finansija Božidarom Đelićem, koji je na kraju pristao na jednu vrstu javnog sučeljavanja. Pet minuta Ganićeve medijske slave, odnosno prisutnosti, donelo je rezultat, jer najavljivani Zakon nikada nije došao pred poslanike srpske skupštine. Oblast je ostala neuređena i ostalo je samo da se nagađa koliko se novaca okreće u ovoj oblasti, nazovi, sportske javne zabave. Da li se to dogodilo zbog dobrog lobiranja Ganića i njegovih kolega ili se Vlada bacila na važnije probleme može se samo spekulisati.
Hapšenje Aleksandra Ganića i razlog zbog koga je trenutno u pritvoru pokazuju „dva lica boga Janusa“, odnosno nekih uspešnih srpskih poslovnih ljudi, i lagano isplivavaju stvari koje su svi nagađali, ali niko o tome nije smeo da govori. S druge strane, dalji istražni postupak bi trebalo da pokaže da li se radi o organizovanom poslu ili o incidentu, a policija ima mogućnost da značajnije poradi na problemu velike količine oružja koja se nalazi u zemlji. Eventualno objašnjenje da se radi o posledicama dugogodišnjih ratova neće nikoga zadovoljiti, jer je trgovina oružjem previše unosan posao da bi ga mafija zaobišla. Treba reći da se za delo za koje se tereti Aleksandar Ganić predviđa kazna od tri do petnaest godina zatvora.
U iznajmljenom Trudbenikovom magacinu policija je taksativno zaplenila sledeće oružje:
Dva ručna bacača, popularno „zolja“. To je vojno naoružanje zabranjeno za civile. Poreklo je iz VJ, a verovatno je stiglo sa ratišta.
* Jedan škorpion sa dva okvira i prigušivačem. Poreklo je kao u prethodnom slučaju ili iz MUP-a Srbije. Prigušivače je radilo Gorenje iz Velenja, po dizajnu Slobodana Orašanina poznatog po saradnji sa grupom „Pauk“, a po narudžbini vojske.
* Automatska puška marke Heckler & Koch. Policija ne navodi kog je kalibra i kog tipa, a ukoliko je to G-3 SSG (snajperska) onda bi njeno poreklo moglo da bude iz čuvenog tovara iz Bara, jul 1991.
* Automatska puška sa kundakom na preklop. Domaća verzija kalašnjikova koja još nosi oznaku M-70B i moguće je naći gotovo svuda.
* Automatska puška sa drvenim kundakom i bajonetom. Isto, samo tip M-70A.
* Snajperska puška marke Zastava sa optičkim nišanom marke „zrak“. Ili je vojnička snajperska puška M-76 kalibra 7,9 mm poluautomatska ili je bilo koji od Zastavinih lovačkih karabina.
* Jedna puška američke proizvodnje marke „maverik“. Preciznije rečeno, to nije prava puška već poluautomatski karabin na pištoljsku municiju. Amerikanci ga koriste za odstrel sitnih štetočina.
* Sedam pakovanja plastičnog eksploziva po pola kilograma PEP-500. Standardno pakovanje koje koristi vojska, po snazi deset puta jače od trotila.
* Osam pakovanja eksploziva od po kilogram blok demolišn M5-A1. Američko pakovanje iz Drugog svetskog rata, služi za rušenje većih prepreka
* Pored ovoga policija je u magacinu pronašla inicijalne kapisle različitog tipa, razne ručne bacače, prigušivače, optičke nišane, veliku količinu municije raznih kalibara, plus četiri „fantomke“ sa prorezima za oči.
M.V. – G.S.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
