"Sve možete da fotografišete, ali molimo vas da ne snimate posadu u nedoličnim pozama, ako neko zeva, češka se i tome slično... Tu je i mini bar, ali je prazan jer je kratak let", kaže pukovnik koji iza sebe ima više od 100 misija u okviru sporazuma Otvorena neba iznad dvadesetak država, uključujući i SAD
Kažu ljudi, ko u veri, ko u beznađu, da Onaj odozgo vidi sve. Pogodnosti gledanja sa visine uvideli su i vojni stratezi pa su prve leteće sprave korišćene upravo radi izviđanja neprijatelja iz vazduha, tako da nije čudno da se i prva vazdušna borba zabeležena u istoriji ratovanja odigrala upravo između dva pilota izviđačkih aviona kada su pripucali iz pištolja (obojica promašili) jedan na drugog iznad Meksika poslednjeg dana novembra 1913.
Godine dve hiljade treće izviđanje je i dalje veoma privlačna aktivnost, samo se sada zove osmatranje. Izviđaju se neprijatelji („to je naziv za borbenu radnju“), a osmatraju prijatelji; oni gledaju vas, vi njih, a sve to radi uspostavljanja međusobnog poverenja. Projekat danas poznat pod nazivom Otvorena neba (Open Skies) vuče korene iz najvrelijeg dela hladnog rata, kada je američki predsednik Ajzenhauer predložio da SAD i SSSR obavljaju izviđačke letove jedni iznad drugih kako bi se „uverili da se druga strana ne priprema za ofanzivne akcije“. Tako kaže američka istorija. Nikita Hruščov predlog nije prihvatio, a Amerikanci – valjda po onoj: ponuđen ko počašćen – počinju samostalno sa operacijom Prelet (Overflight), duboko nad teritorijom Sovjetskog Saveza, koja je neslavno prekinuta: prvog maja 1960. iznad Sverdlovska (danas Ekatarinburg) sovjetski PVO uspeva da obori špijunski avion U-2 i zarobi pilota Gerija Pauersa. Trideset godina kasnije, SAD, Rusija, Ukrajina i još 20 država dogovaraju sporazum Otvorena neba po kome svi smeju da osmatraju iz vazduha svakog, po unapred utvrđenim pravilima.
„YES, SIR“ IZNAD SRBIJE: U smeru toliko željenih i bezbroj puta pominjanih međunarodnih integracija u oblasti odbrane, u Komandi i jedinicama Vazduhoplovnog korpusa (VaK) Vojske Srbije i Crne Gore održan je od drugog do sedmog juna kurs posmatranja iz vazdušnog prostora u organizaciji Regionalnog centra za pomoć u primeni sporazuma o kontroli naoružanja (RACVIAC). Skup je otvorio zamenik ministra odbrane SCG Vukašin Maraš, koji nije propustio priliku da podseti da je „za našu državnu zajednicu posebno značajno pristupanje programu Partnerstvo za mir, ali smo zainteresovani za uključivanje i u druge sporazume i programe koji doprinose našoj integraciji u evropske strukture“, dodavši da će SCG uskoro pokrenuti inicijativu za potpisivanje Otvorenih neba. Kurs su pohađali uglavnom malđi oficiri VaK-a Srbije i Crne Gore, Hrvatskog ratnog zrakoplovstva, vazduhoplovstva oba entiteta Bosne i Hercegovine, makedonskog Voenog vozduhoplostva i protivvozdušne odbrane, Vojaškoga letalstva Slovenske vojske i ćutljivi mladoliki oficir albanske vojske i civilni stručnjaci. Većina ih se zna od ranije iz verifikacionih misija kontrole naoružanja koje SR Jugoslavija (sada Srbija i Crna Gora), Hrvatska i BiH razmenjuju posle potpisivanja Bečkog, odnosno Sporazuma iz Firence o ograničanju naoružanja u regionu – koji propisuje da SCG ne sme posedovati više od 1025 tenkova, 3750 artiljerijskih oruđa, 155 borbenih aviona i 53 borbena helikoptera.
Pred poletanje na prvu misiju osmatranja Srbije iz njenog vazdušnog prostora pukovnik Grigoresku, komandujući oficir aviona An-30 rumunskog vazduhoplovstva opremljenog aerofoto kamerama, upoznaje goste na letu, alias troje predstavnika medija, sa letelicom; gde je šta, ulazi, izlazi, gde će ko da sedi, da moramo biti vezani tokom poletanja i sletanja (kao i u JAT-u, op. aut.), koju opremu ima, napominje da ne sme da se koristi blic dok kamera snima. „Sve možete da fotografišete, ali molimo vas da ne snimate posadu u nedoličnim pozama, ako neko zeva, češka se i tome slično… Tu je i mini bar, ali je prazan jer je kratak let“, kaže pukovnik koji iza sebe ima više od 100 misija u okviru sporazuma Otvorena neba iznad dvadesetak država, uključujući i SAD. „Svuda smo leteli našim ‘antonovom’, osim iznad SAD gde smo koristili njihov avion.“ U avionu atmosfera gotovo neformalna, ipak, kako mi je posle rekao major VaK-a: „Ovako izgleda da se zezamo, ali mi u stvari ozbiljno radimo.“ Malo u šali, malo izgleda po nekom novom P.S.-u, čak i u međusobnom obraćanju oficira VSCG moglo se čuti „Jes, ser!“ (Yes, sir!) ili „Ekskjuz mi, kolonel…“ (Excuse me, colonel…). Prvi let, od dva koliko ih je obavljeno tokom kursa, trajao je sat i 12 minuta nad severnom Srbijom iznad Nove Pazove, Inđije, Sremske Mitrovice, južnim obroncima Fruške gore, Novog Sada, Sombora, Bačke Topole, Bečeja, Zrenjanina, Pančeva, severno od Beograda i nazad na Batajnicu.
Pored instruktora i letačkog osoblja rumunskog vazduhoplovstva i predstavnika RACVIAC-a, u avionu se nalaze dva tima: strana koja posmatra (observing party) i posmatrana strana (observed party).
ŠTA IMA DA SE VIDI?: Prvi dan posmatrala je multinacionalna ekipa predvođena puk. Lukićem, čiji su tim činili predstavnici SCG, Hrvatske i Slovenije. Posmatrana strana je država iznad koje se izvodi misija, u ovom slučaju Srbija i Crna Gora i „kontrolni tim“ činili su predstavnici VSCG, uglavnom piloti izviđačkih i transportnih eskadrila, predvođeni puk. Nikolićem, jednim od dva oficira SCG koji je učestvovao na sličnim kursevima. Drugog dana, kada je ruta išla iznad centralne Srbije, na čelu gostujućeg tima bio je makedonski oficir. Kretanje aviona prati se u realnom vremenu na ekranu prenosnog računara (laptopa) koji je povezan sa sateletiskim sistemom za pozicioniranje (GPS – Global Positioning Sistem). Pored toga, većina „gostiju“ i instruktora ima i svoje prenosne GPS uređaje na kojima prati da li se sve slaže sa planom leta. Cilj kursa i ovakvog višetimskog i višenacionalnog rada pre svega, bio je harmonizacija rada timova, ali i između članova samog tima. Odgovornost letačke posade (u našem slučaju Rumuna) jeste da se let odvija po dogovorenoj ruti u dogovorenim vremenskim okvirima („tajmingu“), ekipa koja osmatra zadužena je za pravovremeno uključivanje kamera na unapred predviđenim tačkama, a tim posmatrane strane proverava da li je sve u skladu s planom leta i zakonskom procedurom. Drugim rečima, da li se gosti ponašaju u skladu s kućnim redom.
Inače, strani avion obavezan je da doleti sa zabravljenim otvorima za kamere i senzore, i to spolja, kako bi bilo onemogućeno izviđanje „usput“, odnosno tokom preleta iznad države domaćina ili trećih država, nekada omiljena radnja obaveštajnih moćnika na koje su primoravane civilne avio-kompanije tokom hladnog rata. Nikada nije dokazano, ali se osnovano sumnja da je nekoliko putničkih aviona (sve sa putnicima) oboreno upravo u takvim aktivnostima. Najdrastičniji primer sigurno je obaranje južnokorejskog „boinga 747“ sa 269 ljudi koji je „zalutao“ u sovjetski vazdušni prostor iznad Sahalina 31. avgusta 1983. Dvadeset godina kasnije, ono što se nekada smatralo špijunažom i ofanzivnom radnjom ima za cilj, barem deklarativno, uspostavljanje i unapređenje poverenja između bivših supotstavljenih strana. U osnovnom dokumentu Otvorena neba zabeleženo je da je „pristajanje jedne države da bude osmatrana (i iz vazduha – op. aut.), samo po sebi veoma značajan politički znak a vazdušna inspekcija takođe predstavlja izrazito efikasan način provere, u smeru opšte transparentnosti vojnih aktivnosti“. U Srbiji i Crnog Gori i mala deca znaju da sve treba da bude transparentno. Politički znak je poslat – otvaramo nebo. Nameće se pitanje: ima li šta lepo da se vidi sa tog neba?
Zemlje potpisnice sporazuma Otvorena neba su: Belorusija, Belgija, Bugarska, Kanada, Češka Republika, Danska, Francuska, Gruzija, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Rusija, Slovačka, Španija, Švedska, Turska, Ukrajina, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD, Finska i Latvija pristupile su sporazumu ove godine a Kirgistan, iako potpisnik, čeka ratifikaciju parlamenta. Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Litvanija dobile su „zeleno svetlo“ za priključenje.
Sporazum omogućuje potpisnicama da obavljaju, ali i i obavezuje da prihvate iznad svoje teritorije letove osmatračkih aviona druge države potpisnice ili država potpisnica. Letovi se mogu obavljati iznad cele teritorije države potpisnice, bez prava zabrane leta iznad nekog njenog dela; jedino pri čemu se vodi računa jeste bezbednost misije i vazdušnog saobraćaja.
Svaka od država potpisnica obavezna je da prihvati određenu godišnju kvotu, odnosno dozvoljen broj letova iznad njene teritorije. Broj letova je različit: npr. Portugal, Rusija, Belorusija i SAD dužni su da prihvate 42 leta.
Osmatrački tim najavljuje misiju najkasnije tri dana pre planiranog početka, a osmatrana strana dužna je da u roku od 24 časa odgovori na zahtev i precizira može li se koristiti gostujući vazduhoplov ili države domaćina. Najmanje 24 časa pre početka leta osmatrački tim šalje plan leta, na koji osmatrana strana u roku od četiri sata ima pravo da uloži izmene; samo u slučaju „ugrožavanja bezbednosti saobraćaja ili logičnih razloga“ i u narednih osam sati obe strane se dogovaraju oko izmena, a ako se dogovor ne postigne, let može biti otkazan. Osmatračka misija, ukoliko drugačije nije precizirano, može trajati najviše 96 sati od trenutka ulaska na teritoriju države domaćina. Sav snimljeni materijal i prikupljeni podaci dostavljaju se prvo posmatranoj strani (zemlji domaćinu), a ostale potpisnice sporazuma dobijaju kopiju izveštaja o misiji i mogu da nabave snimljeni materijal ukoliko to žele.
Prema sporazumu, vazduhoplovi koji učestvuju u osmatračkim misijama mogu biti opremljeni sa četiri tipa senzora: optičkim kamerama (sa filmom), video kamerama sa prikazom u realnom vremenu, infracrvenim senzorima i radarom za bočno osmatranje. Tokom prve tri godine od potpisivanja sporazuma, osmatrački avion mora imati barem aerofoto kamere. Većina zemalja bivšeg Varšavskog ugovora za misije Otvorena neba koristi avione „antonov An-30“, specijalno opremljenu i prilagođenu varijantu proverenog transportera An-26 kakvim raspolaže i vazduhoplovstvo Srbije i Crne Gore. Od transportnih An-26 i An-32 spolja se razlikuje po zastakljenom nosu koji posadi daje znatno veću preglednost. Neke države, poput SR Nemačke, koristile su modifikovane putničke „tupoljeve 154“. Češka Republika za osmatranje koristi „L-410 turbolet“, avion koji u civilnoj varijanti prevozi do 19 putnika. Za potrebe Otvorenih neba iz inventara američkog vazduhoplovstva izdvojen je jedan WC-135 (u osnovi četvoromotorac „boing 707“) i sa novom opremom dobio je oznaku OC-135W. Prema dostupnim zvaničnim podacima, pored klasičnih kamera za vertikalno, bočno i panoramsko snimanje, „po potrebi“ može da nosi i uređaje za snimanje u IC (infracrvenom) spektru, radar za bočno osmatranje i video kamere. Među pripadnicima VaK-a Srbije i Crne Gore u neformalnom razgovoru moglo se čuti da „bi mogao jedan An-26 da se modifikuje za Otvorena neba“ mada, iako omalen, „dornier 28“ može da posluži, ukoliko posada nije prevelika.
Kurs održan u Srbiji i Crnoj Gori pukovnik Grigoresku ocenio je kao „odličan do izvanredan“. I „profesori“ i „učenici“ složili su se oko toga da Srbija i Crna Gora sada imaju tim osposobljen za posmatranje (i proveru posmatranja) sa neba i izrazili – kako ko – želju, nadu ili uverenje da će se potpis predstavnika SCG naći uskoro na dokumentu Otvorena neba. Paralelno sa obukom u osmatranju, nemački stručnjaci održali su kurs foto-laborantima VSCG, bili su zatečeni opremom i opisali je kao „perfektnu“. Bar nešto da valja i kod nas, a da to nije „srce u junaka“.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
