Akcija "Pretraži i uništi" Severne alijanse slomila je talibanski režim. Osama bin Laden i drugi najvažniji lideri Al kaide nisu pohvatani i u zemlji je ostala "maksimalna pometnja". Prema zvaničnim američkim podacima, Avganistan je danas ponovo najveći prozvođač opijuma i hašiša na svetu
U Avganistanu – ništa novo. I dalje je sve u znaku pometnje, nemira i borbi: vrhovni komandant talibana Mula Mohamed Omar sastao se ovih dana sa drugim talibanskim vođama da bi se njihove snage reorganizovale za borbu protiv zvanične avganistanske vlasti i američkih snaga.
Portparol talibana koji se predstavio kao Saim Hamid Aga javio se agenciji Asošijeted pres (AP) da bi pročitao saopštenje za štampu u kome poručuje da su talibani osnovali Shuru (Savet) kojim rukovodi Mula Omar. Shura je imenovala četiri komiteta: vojni, politički, kulturni i ekonomski. Talibani poručuju da su u poslednje vreme odneli „nekoliko vojnih pobeda protiv najvećih neprijatelja islama i čovečanstva“.
Jedan od specijalista Asošijeted presa za Avganistan kaže da je u glasu „portparola“ prepoznao jednog od najortodoksnijih talibanskih vođa. Isto saopštenje od talibanskih boraca stiglo je na adresu AP-a i iz pakistanskog grada Pašfara.
AKTIVIRANjE SNAGA: Šef avganistanske obaveštajne službe Amrulah Saleh kaže da je u poslednje vreme lansirano nekoliko ovakvih saopštenja. Po njegovoj oceni, reč je o „psihološkom ratu, da se narodu poruči da se talibani spremaju za akciju“.
Zvanični američki izvori priznaju da su se snage talibana aktivirale u poslednje vreme. Militantne grupe i te kako pokazuju mišiće na istoku i jugu zemlje, veoma oštro napadaju koalicione snage, vladine zvaničnike, ali i pripadnike raznih humanitarnih organizacija koje pokušavaju da pomognu ovoj ratom razorenoj zemlji koju su Amerikanci bombardovali posle terorističkog napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. optužujući talibane da pomažu Osamu bin Ladena i njegove teroriste.
Talibani u svom obraćanju medijima tvrde da je jedan od njihovih glavnih vođa Sardar Aga poslednjih dana pobedio neprijateljske snage, da je poginulo deset američkih vojnika i da je pod svoju kontrolu stavio oblast Dai Chupan i Atghar u provinciji Zabul, gde se vode najžešće borbe između snaga koalicije, avganistanskih snaga i talibanskih boraca.
Asošijeted pres kaže da je ovu vest proverio kod američkih zvaničnika i da je u i-mejlu koji je agencija dobila iz američke vazduhoplovne vojne baze u Bagramu odgovoreno da su koalicione snage kojima rukovode američki oficiri izgubile prošlog meseca samo tri vojnika u provinciji Paktika, nekoliko kilometara od Barmala. Amerikanci izražavaju sumnju da postoji veća oblast u Avganistanu gde talibani drže vlast.
Predsednik avganistanske vlade Hamid Karzai je ovih dana bio u poseti Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Britaniji da bi zatražio nastavak dalje međunarodne pomoći.
Na ovu vest talibanski vođa Mula Omar je, prema rečima „portparola“, poručio: „Obećavamo avganistanskom narodu da će se sveti rat nastaviti sve dok stranci ne napuste našu zemlju, dok islamski zakoni, mir i bezbednost ne budu ponovo uspostavljeni u Avganistanu.“ Kao da talibani poručuju svetskoj javnosti: „Do viđenja, vidimo se u sledećem ratu!“
KRATKO PODSEĆANjE: Avganistan se nalazi na važnoj svetskoj raskrsnici: ovuda vode putevi koji spajaju Evropu sa Indijom i Kinom, pa su se na ovom severu iranske visoravni smenjvali Arapi, Turci, Mongoli, Rusi, Britanci… Sovjetske snage, „bratska pomoć“ koju je poslao Leonid Brežnjev, osvojile su Avganistan 1979, ali su se pod pritiskom mudžahedina, antikomunističkih snaga koje su pomagale i obučavale Sjedinjene Američke Države, Pakistan, Saudijska Arabija i drugi, povukle posle deset teških godina i pogibije oko 14.000 sovjetskih vojnika.
Borbe su se nastavile među raznim frakcijama mudžahedina i gospodara rata, da bi na kraju pobedili talibani koje su pomagali razni sponzori iz inostranstva. Talibani su izrasli u jaku političku snagu, prigrabili su svu vlast i na kraju se oteli svojim zaštitnicima iz inostranstva. Primenjuju šerijatski zakon, u najrigidnijem fundamentalističkom tumačenju.
Akcija „Pretraži i uništi“ Severne alijanse slomila je talibanski režim, a krajem 2001. u Bonu u Nemačkoj sastale su se vođe avganistanske opozicije i dogovorile se o konstituisanju Loje Džirge (Velike narodne skupštine): u junu iduće godine za predsednika Prelazne islamske države Avganistana (TISA) izabran je, tajnim glasanjem, Hamid Karzai.
Osama bin Laden i drugi najvažniji lideri Al kaide nisu pohvatani i u zemlji je ostala „maksimalna pometnja“, kako su analitičari opisivali situaciji u ovoj zemlji neposredno posle vojne akcije: u ovoj dozlaboga zabačenoj zemlji na severu iranske visije okružene Iranom, Tadžikistanom, Uzbekistanom, Turkmenistanom i Pakistanom čije planine i pećine izgledaju kao nestvarni pejzaž sa Meseca, nastavlja se potera za vođama Al kaide. Nastavlja se i neopisiva beda (28.717.000 stanovnika). Zemlja raspolaže zalihama rudnog bogatstva, ali gotovo da nema nikakvu infrastrukturu: oko 24,6 kilometara železnice i 21.000 kilometara puteva! Oskudeva i u vodi za piće.
Jedna grana međutim cveta: i prema zvaničnim američkim podacima Avganistan je danas ponovo najveći prozvođač opijuma i hašiša na svetu: proizvodnja maka, od kojeg se proizvodi heroin, proširila se u 2002. godini na 30.750 hektara i pored toga što su talibani bili iskorenili ovu kulturu. U zemlji su nikle brojne laboratorije za proizvodnju narkotika. Trgovina drogom stalni je izvor nestabilnosti u zemlji, američki obaveštajni podaci tvrde da neki vladini krugovi kontrolišu trgovinu drogom i puteve pranja novca. Prema zvaničnim statističkim podacima, 80-90 odsto heroina koji koriste narkomani u Evropi proizvedeno je od avganistanskog opijuma.
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje
Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati
Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
Zahtev studenata je opet bio jednostavan i najnormalniji: aman ljudi, urednici, novinari, radite svoj posao profesionalno, ne zamajavajte više narod
Sveden na pravu meru u studentskom protestu, Aleksandar Vučić ne misli da „proverava“ volju naroda, već da svoje biračko telo uveri kako se on i dalje za sve pita. U suprotnom, SNS nestaje poput kule od karata na košavi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
