Izborna najava

Prvog dana druge nedelje rasprave o poverenju vladi u Narodnoj skupštini predsednik Vlade Zoran Živković ponovio je da njegova vlada neće pristajati ni na kakve ucene i da bi opozicioni poslanici mogli biti prijatno iznenađeni raspisivanjem izbora. Predsednički kandidat DOS-a Dragoljub Mićunović takođe ponovo govori o potrebi skorog raspisivanja parlamentarnih izbora kako bi se prevazišle aktuelna politička blokada i duboka institucionalna kriza. Izbori su očito sve bliži, no kada bi mogla pasti klapa teško je prognozirati. Očigledno je da će odlučiti dinamika odnosa u vladajućoj koaliciji.

Tok rasprave o poverenju vladi je, može se reći, ozbiljan, tako da faktički odgovara i vladi i opoziciji, pa i javnosti. Opoziciji da strateški osporava vladu, vladi da javnost podseti na sopstvene rezultate, javnosti da krupna pitanja budu što ozbiljnije raspravljena.

Ta rasprava je konkretnija i reklo bi se sadržajnija od one uvodne rasprave o poverenju predsednici Skupštine. U toj uvodnoj raspravi opozicija je zamerala predsednici Skupštine da je kršila Ustav i da je derogirala parlamentarizam, da nije sprečavala nekorektno glasanje, da je omogućila otimanje mandata itd. Nataša Mićić je odgovarala da Ustav nije kršila jer da jeste, to bi sankcionisao Ustavni sud. U toku te rasprave lako se pobeglo u opštu raspravu. Oni koji su branili Natašu Mićić pokušavali su da dokažu da je ona napadana zato što je žena, zato što je lepa i zato što je predstavnica bolje Srbije. To nije naročito impresivna strategija odbrane kad se zna u kakvom je stanju parlament i kakvih je poigravanja parlamentarnom procedurom bilo i, u krajnjoj liniji, koliko to odudara od imidža jedne građanske stranke. Opozicija je ponavljala da predsednica parlamenta ne treba da vodi revolucionarnu politiku, već da ravnopravno tretira sve poslanike.

Najslabiji deo osporavanja odnosio se na kazne koje je predsednica Mićić izricala radikalima zbog prekršaja poslovnika. Ona je, čini se, imala puno pravo da suzbija razne nepodopštine. Najdiskutabilniji potez osporavane predsednice, kao onaj kada je pri izboru glasala za sebe, bilo je to što je između rasprave i glasanja sela da predsedava važnoj raspravi o poverenju vladi. To je naprosto znak pomanjkanja stila.

REKORD: Gordana Pop-Lazić je podnela veoma dug, skoro tročasovni ekspoze protiv vlade fokusirajući se na nacionalna pitanja, u kojima se radikali razlikuju od poslanika DOS-a, a više od toga na nezadovoljavajuće ekonomske rezultate, pad proizvodnje, dolazeću dužničku krizu i na veliku razliku između uvoza i izvoza, kao i na lošu potrošački obojenu strukturu uvoza. Neki kažu da je to bio govor duži od onog koji je pre desetak godina držao Milan Paroški povodom rasprave o „Politici“. Neki misle da je to s propagandnog stanovišta kontraproduktivno, no očito je da su radikali uložili velik trud u pripremi svoje argumentacije.

Paralelno s početkom rasprave o poverenju vladi, u centru Beograda su tekli protesti Saveza samostalnih sindikata, ne tako intenzivni kako je najavljivano, u svakom slučaju ispod one kvote od 50.000 demonstranata koja je u nekim interpretacijama bila predmet opklade premijera s predsednikom ovog sindikata. Za vladu nije bilo povoljno to što je tokom tih protesta intervenisala policija i što je bilo sedam povređenih, ali je ta neugodnost umanjena činjenicom da nije demonstrirana neka brutalna sila uz otvoreno prekoračenje ovlašćenja. Samostalni sindikat je najavio nastavak protesta, njegovo širenje na ugrožene industrijske gradove i na izvestan stepen radikalizacije.

PRVA POSTAVA: Zamenica šefa poslaničke grupe SRS-a Gordana Pop-Lazić je zapravo najviše vremena posvetila kritikujući vladu zbog dužničke krize, pada proizvodnje, rasta nezaposlenosti i zbog po građane bolne tranzicije.

Odgovarajući na primedbu po primedbu opozicije, premijer Zoran Živković i prvi ministri koji su „podneli izveštaj“ akcenat su stavljali na osvetljavanje lošeg stanja koje su zatekli, na činjenicu da se bolna tranzicija dešava svima u Evropi, da reforme bole i da nisu popularne, da vlada neće da se bavi šminkom jer smatra da nije dobila mandat da vlada, nego da menja Srbiju koju su zatekli „na ivici kliničkog stanja smrti“. Na optužbe radikala i SPS-a da je DOS-ova većina zemlju dovela u dužničku krizu, da je zaslužna za loš položaj građana i za to što nas ulagači zaobilaze, reagovao je energično ministar finansija Božidar Đelić: „Ostavili ste nas na ledini sa dugovima, i to neevidentiranim, kakav je i dug prema Kinezima koji je jedan guverner potpisao na maramici, na aerodromu u Frankfurtu. Inflacija je osam odsto, a bila je trocifrena, dok smo nivo ulaganja sa 25 miliona dolara povećali na ovogodišnjih milijardu i 400 miliona. Pitali smo se kako ćemo preživeti i kako ćemo bez struje, do pre tri godine. U ovoj godini, godini suše i velikih hladnoća, energetski sistem je radio bez ijedne havarije i to je velik uspeh ove vlade.“

Prve izveštaje o hiljadu dana rada vlade podneli su Goran Pitić, ministar za ekonomske veze sa inostranstvom, Božidar Đelić, ministar za finansije, Dragan Domazet, ministar za nauku, Gašo Knežević, ministar prosvete, Anđelka Mihajlov, ministar za ekologiju, Dragoslav Šumarac, ministar građevinarstva…

Vlada je, dakle, nastupila s prvom petorkom u prvoj četvrtini. Opozicija je protestovala da takva strategija vlade predstavlja „zamenu teza u kojoj vlada veliča svoj rad“, kao i „da vlada još nijednom u trogodišnjem mandatu nije podnela Skupštini godišnji kompletan izveštaj“. Premijer je odgovorio da je vlada dosadašnje izveštaje redovno podnosila skupštinskim odborima, što znači da skupština treba da ih zatraži.

Gordana Pop-Lazić (SRS) nije se složila s tim da Srbija „ide ka reformama“, tvrdeći da je uvoz povećan, a da je izvoz sve destimulativniji.

Podnoseći izveštaj Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom, ministar Goran Pitić je istakao kako izveštaji međunarodnih organizacija govore da se „Srbija izdvaja kao zemlja, kvalitetom i brzinom sprovođenja tranzicije, zbog čega je dospela na čelo među 27 zemalja u tranziciji. U Srbiji su do sada ugovoreni projekti za kredite u iznosu od dve milijarde 200 miliona evra, većina njih je i ostvarena, a svi su u funkciji rekonstrukcije onoga što je u Srbiji unazađeno. Godine dvehiljadite 59 dana nije bilo struje, a prošle godine nijednog dana nije bilo da građani ostanu bez svetla ili grejanja. Rešena su dugovanja za 400.000 dece, obezbeđena je pomoć za 32.000 porodica, isplaćuju se zaostale penzije i pomoć za samohrane majke; od donacija je sto miliona evra potrošeno na rekonstrukciju 50 ambulanti, za nabavku i popravku terenskih vozila,za lekove za najteže bolesnike itd…

Na primedbe radikala na sadašnji način legalizacije objekata odgovorio je ministar građevinarstva Dragoslav Šumarac, optužujući prethodnu garnituru vlasti za opšti haos u urbanističkoj oblasti.

„Vlada koristi poslovničku pogodnost da ministri dobijaju reč kad je zatraže i u prvom delu rasprave ona dominira. Poslaničko vreme je, međutim, tek počelo da teče i moglo bi se pretpostaviti da vlada neće moći da izbegne propitivanje o škakljivim stvarima. To što ministri iz Vlade Srbije podnose izveštaje o svom radu za skupštinskom govornicom samo je spisak lepih želja i njihova virtuelna stvarnost, a u Srbiji je stvarnost sasvim drugačija“, ocenio je vođa poslaničke grupe DSS-a Dejan Mihajlov i dodao da su vanredni parlamentarni izbori u Srbiji neminovni.

AFERE: Predstavnica SRS-a optužila je sadašnju vladu i da se sve vreme zabavlja i opterećuje svojim aferama, „zbog čega je borba protiv organizovanog kriminala nezamisliva“. Premijer je insistirao da u institucijama dokaže da li su afere produkt podmetačine političkih protivnika ili u njima ima nečije krivice. Tražio je da se donese i zakon o sukobu interesa, mada je poznato da se jedan nacrt takvog zakona zaglavio upravo negde u vladi.

Poreska uprava je podnela izveštaj o slučaju Janjušević–Kolesar koji će morati da plate porez od ukupno 24 miliona dinara i možda će biti i predmet krivično-pravnog propitivanja. Za naplatu ovog poreza u iznosu od 360.000 evra služiće njihove nekretnine, računi i pokretne stvari, izjavio je republički ministar finansija Božidar Đelić. To ne ide bez tenzija. Božidar Đelić se javno požalio da mu je u tom kontekstu prećeno i da je bilo najave njegove diskreditacije. Janjušević to negira.

Ta afera, očigledno još nije okončana. Neki pitaju šta je sa ostalim transakcijama. G17 plus je ponovio da iz dokumenata mađarske policije proizlazi da su visoki vladini funkcioneri oprali ukupno 1,8 miliona evra.

Premijer Živković, koji pokazuje spremnost da posle izvesnog oklevanja preseče sumnjive slučajeve, usred rasprave o poverenju vladi uputio je Narodnoj skupštini zahtev za razrešenje ministarke za saobraćaj i telekomunikacije Marije Rašete-Vukosavljević zbog toga što je ona registrovala firmu iz domena njenog ministarstva. Pre dve nedelje on je nagovarao Mariju Rašetu-Vukosavljević da podnese ostavku, koja bi bila usvojena kada budu bili usvojeni zakoni o železnici i Agenciji za telekomunikacije. O njenom odlasku je obavestio i javnost. Ministarka je takvu verziju kratko negirala dezavuišući javnu izjavu svog premijera. Sudeći po jednoj izjavi potpredsednika Demokratske stranke Čedomira Jovanovića, izgleda da je Predsedništvo DS-a bilo to koje je posle analize prilika u zemlji i okolnosti koje postoje u radu i stranke i Vlade odlučilo da zatraži od Marije Rašete-Vukosavljević da podnese ostavku ili da premijer Srbije zatraži njeno razrešenje.

Možda je razrešenje tog slučaja povezano i s naporima da vlada ipak obezbedi većinu. Šef poslaničke grupe Socijademokratske partije Nataša Milojević izrazila je zadovoljstvo zbog zahteva da republički parlament razreši ministarku saobraćaja, što je ova stranka i tražila. Razrešenje ministarke je neka vrsta uvažavanja predsedničkog kandidata Mićunovića, koji se izjasnio za odstupanje sporne ministarke. U saopštenju ministarke ne vidi se nikakva samokritičnost, ona ističe da ne želi da bude zloupotrebljena i iskorišćena „u cilju trgovina, koje se danas obavljaju na političkoj sceni Srbije“. To znači da bi rasprava o njenom slučaju obnovila problem konflikta interesa.

FIRME: Neka se pripremi ministar policije Dušan Mihajlović koga je G17 plus optužio zbog činjenice da je firma čiji je on suvlasnik bio zapravo učestvovala u jednoj javnoj nabavci (kompjuterska obuka policije). On podnosi tužbu za klevetu protiv predsednice Komisije za borbu protiv korupcije Verice Barać samo zbog toga što je ona konstatovala da sada izgleda da se radi o konfliktu interesa – ako su predočene činjenice tačne. Tuži i samog Dinkića.

To je znak gubitka živaca koji govori da će se ovaj slučaj rasplamsavati i da može biti veoma upotrebljiv u parlamentarnoj raspravi. G17 plus se nije dao impresionirati i pred javnost iznosi sumnju za zloupotrebe u slučaju uvoza opreme za vodovod u Makišu od strane druge firme („Kolubara oprema“) čiji je Mihajlović navodno suvlasnik. Siniša Nikolić, direktor Direkcije za izgradnju Beograda, tvrdi da ova direkcija kao investitor nije oštećena i da je ta firma dala najbolju ponudu.

Pošto je premijer Živković bio određeniji nego ranije u pominjanju parlamentarnih izbora, biće interesantno da li će Mihajlović doći na red da podnese izveštaj i kakvom će parlamentarnom propitivanju biti izložen. Medijski on je prezentovao dostignuća policije pod naslovom „Hiljadu teških dana“, ali za sada nije neutralisao efekat optužbi. Više od toga postao je meta masovnih pošalica, žaoka, floskula i primedaba. Od toga obično nema odbrane.

Bilo kako bilo, ako vlada preživi raspravu o poverenju, čeka je glasanje o budžetu, kada će ona biti ta koja juri većinu. Neusvajanje budžeta znači prelazak na takozvano privremeno finansiranje, verovatno znači neko odlaganje stend-baj aranžmana s MMF-om i faktički znači pad vlade i raspisivanje novih izbora.

Šta bi oni mogli doneti. Ako vlada predloži raspisivanje izbora pre glasanja o poverenju, to znači da na dnevni red ne bi došao predlog izmena izbornog zakona čime bi smanjenjem cenzusa veći broj partija dobio šansu da preživi. Ako se to desi, izjave iz Demokratske stranke da ona neće podlegati ucenama dobiće naročito na značaju. To znači da ova stranka možda neće računati toliko na zagrljaj malih stranaka kako je to do sada bio slučaj.

Novi izbori bi ponovo doveli na scenu legitimisane aktere i verovatno bi smanjili broj članica buduće vladajuće koalicije.