Sajmovi se prestrojavaju prema trendovima koje zahteva izlagačka industrija
ZANIMAJU NAS TRŽIŠTA JUGOISTOČNE EVROPE: Aleksandar Andrejević
Posle dve i po godine na čelu Novosadskog sajma i dvadeset godina provedenih u ovom preduzeću, prof. dr Aleksandar Andrejević kaže da može da bude zadovoljan. Nekada poznat po svom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, Novosadski sajam poslednjih godina kreće u ekspanziju u cilju zauzimanja centralnog sajamskog mesta u regionu. Poboljšavanje infrastrukturalnih elemenata neophodnih za dalji razvoj ovog preduzeća samo je mali deo njegovih aktivnosti.
„Ono što nas na prvom mestu interesuje jeste obogaćivanje ponude specijalizovanim aktivnostima.“, kaže Andrejević o planovima za ovu i narednu godinu. U „modernom sajmovanju“ važno je posedovati kongresne kapacitete, odnosno one infrastrukturalne elemente koji mogu da podrže pravila održavanja konvencija, jer bez toga ne postoji budućnost Sajma. Svedoci smo da poslovni ljudi nemaju vremena da dugo borave u jednom mestu, pa im je potrebno omogućiti da poslove obavljaju na jednom mestu gde će imati sve uslove. A to su osnove tzv. sajmova četvrte generacije koji u sebi integrišu principe konvencija. Svuda su danas sajmovi mesta na kojima se održavaju i kongresi, nije potrebno ići na Zapad da bi se čovek u to uverio jer sam video sjajnu organizaciju na sajmu u Brnu. Sajmovi se prestrojavaju prema trendovima koje zahteva izlagačka industrija. Grad Beč je uložio 220 miliona evra da bi otvorio novi sajamski centar, a u njegovom sklopu je kongresni centar za 15.000 ljudi.
„VREME„: ŠtaćeutomsmisluuraditiNovosadskisajam?
ALEKSANDARANDREJEVIĆ: Mi smo, naravno, mala sredina pa su naši zahtevi u skladu s realnim mogućnostima. U sklopu izgradnje Master centra predviđena je kongresna sala za oko 2000 posetilaca. Po projektima minhenskog sajma, već smo izgradili novu izložbenu salu, koja zadovoljava najviše standarde. Pored izgradnje kongresnog prostora, tu će biti i više hiljada kvadratnih metara poslovnog komercijalnog prostora, kao i manji hotel. Planirano je da izgradnja počne 1. aprila, a da se posao okonča 1. septembra 2005. godine. Sa izgrađenim Master centrom naš će se sajam priključiti razvojnom trendu koji u svetu doživljava veliku ekspanziju poslednjih godina. Menadžment Novosadskog sajma danas se bavi strateškim stvarima jer pokušavamo da planiramo događanja nekoliko godina unapred.
Mi imamo vrlo jasnu viziju koja je usklađena sa evropskim trendom. Više nije moguće oslanjati se na prodaju kvadrata izložbenog prostora. Moramo da prodamo imidž, dobar poslovni imidž i ambijent, moramo da prodamo događaj i moramo da budemo sposobni da upravljamo događajima. Na taj način će se povećati rejting naše firme. Zbog toga sam pre dve godine promovisao jednu ideju koja je inicirala stvaranje Asocijacije sajmova Jugoistočne Evrope. To je način integracije osam zemalja u regionu. Osnivačka povelja potpisana je u maju prošle godine na Novosadskom sajmu, a kongres je održan u septembru. Novi Sad je promovisan kao sedište ove regionalne organizacije koja obuhvata prostor od Zagreba do Ukrajine. Tako da sa ovom asocijacijom u Novom Sadu i sa izgradnjom Master centra, Novi Sad i cela zemlja dobijaju na poslovnom značaju, a naša sredina postaje polako prepoznatljiva po mestu odakle dolaze integrativne inicijative.
Delatnost kao što je sajamska sve više traži prisustvo nauke. Fakultet za uslužni biznis jedan je od segmenata šire ideje sveukupnog razvoja privređivanja i izgradnje nove poslovne i preduzetničke inicijative u našoj zemlji. Program na svim katedrama usaglašen je sa Bolonjskom deklaracijom o visokom obrazovanju. On je jedan od retkih u Evropi koji ima specijalizovanu katedru za sajamski menadžment. Napravili smo zgradu i prošle jeseni upisali treću generaciju studenata. Višestruko i po različitim osnovama Novosadski sajam je prisutan u regiji i na neki način njegovo vreme tek dolazi. Naše su ambicije realne i svesni smo da će u budućnosti biti neophodno da svuda postoje jednaki uslovi za poslovanje. Zanimaju nas prevashodno tržišta zemalja Jugoistočne Evrope jer je to prostor na kome u ovom trenutku naše firme mogu da deluju. Kroz saradnju pokušavamo da približimo firme i omogućimo delovanje u širem, integrisanom području. Mi gledamo u vreme koje će doći i pokušavamo da ga, na neki način, presretnemo, jer imamo lidersku ambiciju i znamo šta su trendovi. Prvo moramo da se osnažimo u regionu da bismo docnije bili pravi partner visokorazvijenom svetu.
Za jesen sledeće godine planiran je veliki poslovni kongres i nadamo se novom Master centru, na kome će se naći tzv. topdecisionmakeri poslovnog sveta. Nama je potrebno da dovedemo one koju zaista odlučuju o tome kako će se gde i s kim poslovati. Tu prepoznajem mnogo aktivniju ulogu sajmova nego što je dosad bio slučaj. Radni naziv projekta je Reintegracija kapitala u jugoistočnoj Evropi i već smo uspostavili odnose sa predsedavajućim Pakta za jugoistočnu Evropu, gospodinom Busekom kod koga sam bio u Beču na sastanku i on je preliminarno podržao ideju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su pobedili u 22 grada, a SNS u svega dva. Bivša vladajuća partija zadržala je pak ogromnu većinu na Kosovu i u zatvorima. Štaviše, u zatvorima (gde su osvojili 66 odsto) broj glasova im je porastao u odnosu na 2023. godinu. Pojedini cene da do sledećih izbora taj procenat može skočiti i do 90 odsto. Zatim, u Novom Pazaru, SL je osvojio 38,7 odsto glasova, čime je ostvario bolji rezultat od stranke Rasima Ljajića za 18 odsto, a od Aleksandra Vučića za 20 odsto, što je značajan pokazatelj toga da je, između mnogih drugih, prevazišla i etničke i lokalne podele, koje su mnogi političari namerno gajili
Istraživanja pokazuju da je prava noćna mora promeniti sistem vlasti koji se zasniva na kontroli celog društva, od pravosuđa, preko regulatornih tela i državnih preduzeća, sve do mreža subjekata koji upravljaju javnom imovinom, a nalaze se izvan neposredne kontrole vlade. Ne zaboravimo da je vučićizam prodro do kontrole javnih toaleta
Intervju: Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice
“Instrukcije komandanata bile su da se spreme za odbranu institucija po svaku cenu”, kaže za “Vreme” Spasoje Vulević, koji navodi da je u izbornoj noći bilo angažovano oko 4000 policajaca. Govori o tome kako je izbegnut sukob sa građanima, šta je preko policijske radio-veze čuo 15. marta i zašto je odbio da SAJ izvede na blokade. Upozorava da se ne sme ponoviti greška posle 5. oktobra i da bez ozbiljne lustracije nema reforme policije
Dok izborni pobednici ne preuzmu dizgine, odlazeći režim drži razne poluge moći i ima vremena da još krade i zametne tragove. Naprednjaci u deluziji čak tvrde da će biti obična opozicija. Ali, ništa od toga neće im proći glatko
Po Vučićevom dolasku na vlast otprilike pola Demokratske stranke prešlo je na mračnu stranu i mora im se priznati da su se, kao pravi konvertiti spremni da iskažu tvrdu lojalnost, naročito istakli. Evo Gorana Vesića, na primer. Ili onog ambasadora u Americi Dragana Šutanovca. O Nebojši doktoru Krstiću da i ne govorimo. Sada se, kao što vidimo, prvi preporučio – ni manje ni više – Milorad Dodik lično
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
