Kriminal ne podnosi prazninu, kao ni priroda. Gde ima para u crnom opticaju, biće i ubistava; ubistva su u tom svetu oblik platnog prometa
Prošlonedeljno ubistvo generalnog sekretara Fudbalskog saveza Jugoslavije Branka Bulatovića dramatično je podsetilo na vremena za koja smo mislili da su iza nas. Nešto pre toga ubijen je Kujo Kriještorac, za koga se ispostavilo da je jedan od svedoka u suđenju zaverenicima za ubistvo Zorana Đinđića. Bez obzira na sve razlike, ono što spaja ova dva slučaja jeste način izvršenja: profesionalan i hladan, poznat od ranije, bez tragova i dobro planiran, sa svim šansama da ubistva ostanu nerasvetljena sve do neke nove Sablje, kada će neki svedok saradnik propevati da bi spasao sebe.
Ljudi se u Srbiji inače ubijaju kao što je bilo i biće uvek i svuda. Druga je stvar, međutim, kad se iz „rukopisa“ ubistva vide dobra organizacija, obaveštajna priprema, skupa logistika, dobro isplanirana taktika i pažljivo zametanje tragova. To je onda nešto drugo: to je ili kriminal kao industrijska grana – ili nastavak politike drugim sredstvima. Način izvršenja sam po sebi ukazuje na verovatne motive; to je prva pouka poslednjih četrnaest godina istorije Srbije. Druga pouka je da su ratovi i sistematska kriminalizacija društva proizveli dovoljno hladnokrvnih profesionalnih ubica da ih preostane i posle akcije Sablja. Ne samo ubica, nego i poslodavaca. Beogradska kriminalna scena davno je opisana kao „mala bara, mnogo krokodila“. Broj krokodila neko vreme je bio rezultat prirodne selekcije, uz lovočuvarske usluge Državne bezbednosti u odstreljivanju štetočina i uopšte nadzora nad tim revirom. „Komarci se najbolje iskorenjuju tako što se isuši močvara“, kao što je govorio jedan bivši šef izraelske službe bezbednosti. U ovom slučaju to znači da je uočena korelacija između količine novca u crnom opticaju i veličine i snage organizovanog kriminala. Nekontrolisani novac iz trgovine narkoticima, masovnog šverca strateških, akciznih i kritičnih roba, otmica, pljački, privilegovane neoporezovane trgovine, korupcije, kladionica itd. sladak je i opasan novac. Sladak zato što je proizvod visokih profitnih stopa i što nije oporezovan; opasan iz istih razloga. Taj novac teži legalizaciji kroz „pranje novca“, ali i reprodukciji kroz iste kriminalne investicijske cikluse, jer su profitne stope tu najviše. Politička ekonomija, jednom reči.
Pošto je reč o slobodnom tržištu Hobsovog tipa (svi protiv svih), konkurencija je poprimala neuobičajene razmere, uprkos pokušajima regulatornog tela (Državne bezbednosti) da se uspostave barem neka elementarna pravila. Na takvim tržištima akteri teže monopolima, kao što je poznato; američkim mafijaškim korporacijama trebalo je pola veka i mnogo mrtvih samo da razdele teritorije i industrijske grane između sebe. Ovaj naš period prvobitne akumulacije kapitala trajao je tek trinaestak godina kad je naglo i privremeno zaustavljen pre godinu dana. U bari je nastala praznina, a kriminal prazninu ne trpi, kao ni priroda. Mali krokodili pojavili su se ispod svog kamenja i počeli da rastu; veliki krokodili došli su iz drugih, prenaseljenih baruština. Situacija, naravno, nije bila onako sjajna kao za Miloševićeve vlade: policija i BIA počele su da sarađuju i da koriste prednost stečenu akcijom Sablja, što se vidi i iz povećanog broja zaplena narkotika u poslednjih godinu dana, između ostalog. Pitanje je, naravno, kao i obično: koliko je prošlo? Ali, to je pitanje večno. Ono „sušenje močvare“, međutim, važniji je segment priče – na duži rok. Što je više novca u opticaju pod kontrolom i u legalnim tokovima, to je manje manevarskog prostora ostavljeno organizovanom kriminalu. Tu je uloga poreskih organa od najvećeg značaja i nije slučajno što američka Služba unutrašnjih prihoda (IRS) proverava potrošnju građana u odnosu na njihove deklarisane prihode. Jednostavno rečeno: možete uspešno da ukradete ako ste vešti, ali morate jako da pazite kako ćete ukradeno da trošite. Da je takva logika bila na snazi u Srbiji, mnogi bi ostali živi, a mnogi bi dopali zatvora na vreme.
Da se vratimo na povode ovih razmatranja: Kujo Kriještorac ubijen je stručno i vešto; imao je problema sa reketašima, doduše, prema policiji motiv za ubistvo još nije jasan, ali je – ovako ili onako – objektivna posledica bila dopunsko zastrašivanje svedoka u suđenju zbog ubistva Zorana Đinđića. Branko Bulatović je složeniji slučaj: profesionalni fudbal u nas i u Evropi notorno je poznat po ogromnim parama koje u njemu cirkulišu na razne načine i po pranju novca na veliko.
Ako je parlamentu i vladi stvarno stalo da se organizovani kriminal svede i zadrži u nekim razumnim i podnošljivim razmerama, poreska politika biće neizbežno sredstvo. Policija bi takođe morala da svoju analitiku organizovanog kriminala podigne na nivo mnogo viši od sadašnje puke statistike i da počne da izvodi upravo političko-ekonomske zaključke.
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
