Kriminal ne podnosi prazninu, kao ni priroda. Gde ima para u crnom opticaju, biće i ubistava; ubistva su u tom svetu oblik platnog prometa
Prošlonedeljno ubistvo generalnog sekretara Fudbalskog saveza Jugoslavije Branka Bulatovića dramatično je podsetilo na vremena za koja smo mislili da su iza nas. Nešto pre toga ubijen je Kujo Kriještorac, za koga se ispostavilo da je jedan od svedoka u suđenju zaverenicima za ubistvo Zorana Đinđića. Bez obzira na sve razlike, ono što spaja ova dva slučaja jeste način izvršenja: profesionalan i hladan, poznat od ranije, bez tragova i dobro planiran, sa svim šansama da ubistva ostanu nerasvetljena sve do neke nove Sablje, kada će neki svedok saradnik propevati da bi spasao sebe.
Ljudi se u Srbiji inače ubijaju kao što je bilo i biće uvek i svuda. Druga je stvar, međutim, kad se iz „rukopisa“ ubistva vide dobra organizacija, obaveštajna priprema, skupa logistika, dobro isplanirana taktika i pažljivo zametanje tragova. To je onda nešto drugo: to je ili kriminal kao industrijska grana – ili nastavak politike drugim sredstvima. Način izvršenja sam po sebi ukazuje na verovatne motive; to je prva pouka poslednjih četrnaest godina istorije Srbije. Druga pouka je da su ratovi i sistematska kriminalizacija društva proizveli dovoljno hladnokrvnih profesionalnih ubica da ih preostane i posle akcije Sablja. Ne samo ubica, nego i poslodavaca. Beogradska kriminalna scena davno je opisana kao „mala bara, mnogo krokodila“. Broj krokodila neko vreme je bio rezultat prirodne selekcije, uz lovočuvarske usluge Državne bezbednosti u odstreljivanju štetočina i uopšte nadzora nad tim revirom. „Komarci se najbolje iskorenjuju tako što se isuši močvara“, kao što je govorio jedan bivši šef izraelske službe bezbednosti. U ovom slučaju to znači da je uočena korelacija između količine novca u crnom opticaju i veličine i snage organizovanog kriminala. Nekontrolisani novac iz trgovine narkoticima, masovnog šverca strateških, akciznih i kritičnih roba, otmica, pljački, privilegovane neoporezovane trgovine, korupcije, kladionica itd. sladak je i opasan novac. Sladak zato što je proizvod visokih profitnih stopa i što nije oporezovan; opasan iz istih razloga. Taj novac teži legalizaciji kroz „pranje novca“, ali i reprodukciji kroz iste kriminalne investicijske cikluse, jer su profitne stope tu najviše. Politička ekonomija, jednom reči.
Pošto je reč o slobodnom tržištu Hobsovog tipa (svi protiv svih), konkurencija je poprimala neuobičajene razmere, uprkos pokušajima regulatornog tela (Državne bezbednosti) da se uspostave barem neka elementarna pravila. Na takvim tržištima akteri teže monopolima, kao što je poznato; američkim mafijaškim korporacijama trebalo je pola veka i mnogo mrtvih samo da razdele teritorije i industrijske grane između sebe. Ovaj naš period prvobitne akumulacije kapitala trajao je tek trinaestak godina kad je naglo i privremeno zaustavljen pre godinu dana. U bari je nastala praznina, a kriminal prazninu ne trpi, kao ni priroda. Mali krokodili pojavili su se ispod svog kamenja i počeli da rastu; veliki krokodili došli su iz drugih, prenaseljenih baruština. Situacija, naravno, nije bila onako sjajna kao za Miloševićeve vlade: policija i BIA počele su da sarađuju i da koriste prednost stečenu akcijom Sablja, što se vidi i iz povećanog broja zaplena narkotika u poslednjih godinu dana, između ostalog. Pitanje je, naravno, kao i obično: koliko je prošlo? Ali, to je pitanje večno. Ono „sušenje močvare“, međutim, važniji je segment priče – na duži rok. Što je više novca u opticaju pod kontrolom i u legalnim tokovima, to je manje manevarskog prostora ostavljeno organizovanom kriminalu. Tu je uloga poreskih organa od najvećeg značaja i nije slučajno što američka Služba unutrašnjih prihoda (IRS) proverava potrošnju građana u odnosu na njihove deklarisane prihode. Jednostavno rečeno: možete uspešno da ukradete ako ste vešti, ali morate jako da pazite kako ćete ukradeno da trošite. Da je takva logika bila na snazi u Srbiji, mnogi bi ostali živi, a mnogi bi dopali zatvora na vreme.
Da se vratimo na povode ovih razmatranja: Kujo Kriještorac ubijen je stručno i vešto; imao je problema sa reketašima, doduše, prema policiji motiv za ubistvo još nije jasan, ali je – ovako ili onako – objektivna posledica bila dopunsko zastrašivanje svedoka u suđenju zbog ubistva Zorana Đinđića. Branko Bulatović je složeniji slučaj: profesionalni fudbal u nas i u Evropi notorno je poznat po ogromnim parama koje u njemu cirkulišu na razne načine i po pranju novca na veliko.
Ako je parlamentu i vladi stvarno stalo da se organizovani kriminal svede i zadrži u nekim razumnim i podnošljivim razmerama, poreska politika biće neizbežno sredstvo. Policija bi takođe morala da svoju analitiku organizovanog kriminala podigne na nivo mnogo viši od sadašnje puke statistike i da počne da izvodi upravo političko-ekonomske zaključke.
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
