Klaus Lorman je profesor istorije na Univerzitetu u Beču i osnivač Instituta za istoriju Jevreja u St. Poltenu. On za „Vreme“ komentariše antisemitizam u Evropi, ali i to zašto se kritike aktuelne politike Izraela nekada brkaju sa antisemitizmom.
„VREME„: Navodni antisemitski ispad vezan za slučaj Mari Leoni Leblan u Francuskoj izazvao je mnogobrojne reakcije, čak i međunarodni skandal. Događaj je izmišljen, ali su u njega poverovali, što govori o tome da pojave antisemitizma u Francuskoj ne iznenađuju?
LORMAN: Ne, ne iznenađuju. Od 1962. godine u Francusku se naseljavaju narodi iz zapadne Afrike, među njima i Jevreji i muslimani. Prenošenje sukoba na Evropu je očigledno. Jasno je da u zemlji u kojoj, kao u Francuskoj, živi veliki broj muslimana, ako smo pesimisti, možemo očekivati i antisemitske ispade.
Sadašnji francuski antisemitizam drugačiji je od „klasičnog“ antisemitizma u Francuskoj krajem XIX veka.
Da, sigurno. Sadašnji antisemitizam u Francuskoj je mešavina klasičnog francuskog antisemitizma oko izdavača Drimona, koji je svoj najveći antisemitiski uspeh doživeo u vreme afere Drajfus, i novog koji je „uvezen“ u Francusku sa severnoafričkim doseljenicima. Imamo zapravo brljotinu i to eksplozivnu.
Izraelski premijer Arijel Šaron je veoma oštro reagovao na priču koju je izmislila Mari Leblan i odmah pozivao francuske Jevreje da napuste Francusku. Na koga se odnosila Šaronova kritika?
Ako premijer Šaron uputi kritiku Francuskoj koja je jedna od vodećih zemalja EU-a, onda se ta kritika odnosi na Evropu.
Izrael nije zadovoljan podrškom koju dobija od zemalja Evropske unije u ratu sa Palestincima, a predsednik Širak je jedan od glavnih zastupnika takve linije.
Drugi problem jeste da Izrael kada ne zna šta će – viče „antisemitizam!“. Kada Mosad nešto napravi, recimo, ukrade elektronske uređaje sa američkog broda, a CIA to primeti, onda se premijeru Izraela preporuči da se preko svih požali na „antisemitizam“. To je klasična i neinteresantna izraelska taktika.
Mnogi evropski intelektualci, među njima i nemački filozof Habermas, tvrde da su često osumnjičeni za antisemitizam kada kritikuju politiku Izraela. Gde su granice antiizraelizma i antisemitizma?
Stari levičari, kao što sam i ja, uvek su sumnjivi. Kada Evropa kritikuje Izrael, a posebno ako to radi neko iz Nemačke, onda to ne sme da bude kritika, već prijateljski savet. Niti jedan nemački političar, pisac ili filozof ne bi trebalo, nakon ubistva četiri do šest miliona Jevreja, da se ikada usudi da uputi ozbiljnu kritiku na račun izraelskih političara. To je moralni problem Nemca i Austrijanca, zbog kojeg moramo da ćutimo kada je o Jevrejima reč. Sviđalo nam se to ili ne.
Ali ne radi se o antisemitizmu, već o kritici politike koju vodi jedna država?
To se ne može razdvojiti. Ja lično nemam moralno pravo da budem među onima koji kritikuju politiku Izraela jer su moji roditelji to pravo već iskoristili. Nakon što su nemački nacisti ubili šest miliona Jevreja, nema potrebe da Nemci Izraelu daju ikakve savete.
Zašto Francuska ima moralno pravo da kritikuje Izrael?
Zato što nisu ubili šest miliona ljudi.
I Petenova vlada je odgovorna za smrt stotine hiljada Jevreja u gasnim komorama. Zar se onda sve svodi na brojeve?
Ne, nije reč o brojevima. Petenova vlada je bez sumnje bila uključena u holokaust, ali bez pritiska Hitlerovog režima ona nikada ne bi počinila zločine.
Sve zemlje Evropske unije, osim naravno Nemačke i Austrije, imaju pravo na kritiku Izraela, ali neka pre toga razmisle. Smatram da sve zemlje EU-a i one koje će tek postati članice treba da se založe za egzistenciju Izraela.
Ujedinjene nacije su velikom većinom usvojile rezoluciju kojom se traži da Izrael ispoštuje odluku Međunarodnog suda pravde i obustavi gradnju zida prema palestinskim naseljima?
UN su ocenile da se izgradnjom zida krše zakoni o ljudskim pravima. Jedino što se protivi takvom zakonu jeste činjenica da se zid nalazi i na palestinskoj teritoriji. Svaka država ima pravo da na svojim granicama podigne zid ako joj se ne dopadaju susedi. To nema veze s ljudskim pravima.
Izgradnja zida ne može biti rešenje za izraelsko–palestinski sukob niti politički odgovor na probleme?
To nije rešenje, ali za sada nema boljeg. Ako će zid smanjiti broj žrtava kao što je već slučaj u Jerusalimu, onda je i zid, bar za neko vreme, dobro rešenje.
S. Kovacs