Beograd će počev od 2. septembra dobiti svoj prvi festival dizajna i reklame, nazvan Beograd festival, čiji je inicijator Dragan Sakan i njegova marketinška agencija Nju moment. U Beograd će ovim povodom doći najčuveniji ljudi iz profesije dizajna i reklame, ističe u razgovoru za „Vreme“ Dragan Sakan, koji je i sam član žirija skoro svih svetskih festivala iz ove oblasti. Sakan kaže da mu je pri organizovanju ovog festivala prvi cilj bio da se kreativna scena Srbije afirmiše i predstavi svetu, a drugi da taj svet dođe u Beograd te da se tako uspostavi redovna komunikacija. Tokom septembra Beograd će biti domaćin najčuvenijih imena iz sveta advertajzinga – od Boba Garfilda, jednog od najuglednijih kritičara reklame, zatim čuvenog autora Žaka Seguele iz Pariza, Endrjua Rolinsa, vlasnika čuvenog festivala Epika, do Mirka Ilića iz Njujorka, Jure Apiha iz Ljubljane, Donalda Gana iz Londona i mnogih drugih.
„Ovo mesto će u narednih mesec dana biti mesto komunikacije, druženja i razmene ideja“, kaže Sakan. Beograd festival je koncipiran tako da će svake večeri u Nju moment galeriji biti prezentacije svetskih i domaćih kreativaca. „Napravljena je i selekcija interesantnih ljudi odavde koje mi želimo da podržimo, kao što su Zoran Blažina, koji je napravio festival dizajna u Čačku, zatim Rambo Amadeus, i drugi… Festival će kombinovati svetske i domaće ideje, jer dolaze ljudi iz 19 zemalja.“
Pre nego što je Festival počeo konstituisan je Art director club Serbia, što Dragan Sakan smatra istorijskim događajem. Reč je o nezavisnoj, neprofitnoj, profesionalnoj organizaciji, kakve postoje i funkcionišu u celom svetu i okupljaju afirmisane profesionalce iz sveta dizajna i reklame – dizajnere, fotografe, pisce (copy writers), art direktore. „Ovaj klub okuplja samo elitu“, kaže Sakan, „predsednik kluba je Slobodan Mašić, a uspeli smo da okupimo ljude iz Srbije koji rade po svetu: Dušan Petričić iz Kanade, Lazar Džamić iz Engleske, Mirko Ilić iz Amerike, ukupno devedeset najuspešnijih u ovoj profesiji. Sledeći broj časopisa „Nju moment“ će biti posvećen baš njima.“
Art director club Serbia je odmah posle konstituisanja dobio poziv da postane ravnopravni član istog takvog kluba Evrope. Smatram to velikim uspehom jer smo pre države uspeli da postanemo deo Evopske scene. Art director club Serbia i Beograd festival otvoreni su za afirmaciju svega što je najbolje. Festival podržava i mlade snage domaće scene dizajna i reklame. Jedno veče ovog festivala biće posvećeno baš njima. Naš cilj je podsticanje kreativnosti.“ Sakan kao posebno važnu ističe potrebu za uspostavljanjem evropskih kriterijuma u svojoj profesiji, a ti kriterijumi se postavljaju upravo na ovakvim Festivalima.
Dragan Sakan, čovek koji živi od reklame, u Srbiji nikada nije radio političke kampanje. Za sebe kaže da je profesionalac, „nezavisni individualac“, i da je to što radi svugde u svetu suština slobode.
„Dizajn je uvek refleks razvoja jednog sistema ili društva.
Naše drušvo je tek u fazi rane tranzicije, pa se, nažalost, najviše troši u politici. Građani Srbije su živeli u nesrećnim vremenima, što je naravno loše, ali prednost toga je što su ljudi navikli da se snalaze. Ako se to konstruktivno iskoristi, onda je to kreativnost. Negativna stvar su sistem i okruženje. Postoje izuzetni pojedinci odavde koji žive u svetu, a imamo potencijal i u mladima. Mi i ovim Festivalom u našoj profesiji pokušavamo da postavimo sistem. Ono na šta ne možemo da utičemo je okruženje.“
„Razvijanje pozitivnog mišljenja“ reči su koje Sakan u razgovoru često izgovara. Kaže da su nam potrebne pobede, pa i najmanje, koje će omogućiti bolji život, i biti korisne za celo društvo. „Dolaskom velikog broja značajnih ljudi iz sveta, Beograd bi mogao da dobije svoju šansu. Ovo je mali festival, ali njegovi gosti će morati da spavaju u hotelima, da jedu u restoranima, možda neki odu i u šoping, a time se i grad razvija. I što je najvažnije, stvara se pozitivna slika, ako uspemo da je stvorimo.
Kreativni biznis, moda, dizajn, galerije, film, muzika, pozorište sve je to veoma profitabilno. Tome treba dodati sport, video igre. Tu je potencijal Beograda. Kako to pretvoriti u biznis? Za to postoje modeli: potrebna je svest i strateški plan, a to je stvar struktura, kojih kod nas u stvari i nema. Stalno se počinje iz početka, i nema ko da započne taj proces.“
Na pitanje kako strancima pokazati Beograd kada već dođu u njega, Sakan odgovara da njemu to nije problem jer zna kako oni razmišljaju. „Ono što je lokalno to je za njih kreativno. Stranci su zaista impresionirani energijom koju ima Beograd, a ako tome dodamo i interesantne pojedince i lokalnu hranu… Danas imamo globalni svet i sve je isto – isti su brendovi, iste reklame, razlika je u lokalnoj hrani i lokalnoj kulturi. Globalizacija je tehnološki proces i ja to prihvatam kao realnost i sarađujem sa globalnim svetom. Znam da se u tom svetu najveći uspeh postiže sa njihovim standardima, ali sa individualnim iskustvom. Najveće uspehe sam postigao kada sam imao individualnu, lokalnu, vlastitu kreativnost. Poznavati globalni svet i tu pronaći svoju poziciju i pritom po nečemu biti jedinstven, to je ono čemu treba težiti, a to je i najteže. Beograd festival je već imenom jedinstven. Logo je mešavina latinice i ćirilice – to svakako nema niko. Ovaj festival rađen je prema istim standardima kao i onaj u Njujorku, uz mali dodir lokalnog. I upravo je taj mali dodir lokalnog ono što izaziva pozitivnu reakciju. Kada dođemo do različitosti, dođemo do lokalnog. Ovoga puta je to logotip, a specifično je i to što naš Festival, jedini ovog tipa, traje mesec dana.“
Beograd festival je nastao na ličnu inicijativu, počiva na individualnom pokušaju, organizovan je zahvaljujući ličnim kontaktima i dugogodišnjim vezama. „Voleo bih da Beograd Festival bude zajednički projekat, nudim ga i otvaram svima, i gradu i pojedincima, da zajednički radimo dalje“, kaže Dragan Sakan. „Siguran sam da mogu ceo svet da dovedem ovde i da u tome nisam jedini. Ima nas mnogo. Beograd je interesantan, ima energiju i ljudi ovde vole da dođu. Ako bi ta energija bila konstruktivna, mislim da bi u ovom našem poslu Beograd mogao da bude centar regije. Zapravo, siguran sam da bi od čitavog Beograda mogli da napravimo interesantno mesto, ali to nije naš posao. Za to bi morao neko da nas pozove.“
