Politička idila u lokalu

Jedinstvena koalicija „svakog sa svakim“ plod je pregovaranja tokom celog vikenda, svih stranaka iz lokalnog parlamenta, osim Demokratske stranke koja je ipak rešila da ishod sačeka sa strane

Ako se iko zapitao šta biva kad se Srbi slože, odgovor može naći u Nišu, gde bi srpsku slogu mogli da demonstriraju odbornici Skupštine grada, a naravno sve u interesu grada i građana.

Da su lokalni izbori bili besmisleni i onom malom postotku građana Niša koji su ipak izašli na izbore, početkom sedmice uspeli su da pokažu gradski odbornici koji su napravili originalan scenario po kome bi svi sa svima ušli u koaliciju, ali ipak ostali čisti. Da nije Demokratske stranke u Nišu bi mogla da zavlada idila vlasti koja nema opoziciju.

Prema postignutom dogovoru, koji još jedino nije potpisan, buduću vlast u Nišu činila bi osnovna koalicija između Demokratske stranke Srbije, G17 plus i Nove Srbije, odnosno stranaka iz republičke koalicije. Pošto su stranke republičke vlasti prošle loše na izborima u gradu i sve zajedno imaju 19 od 61 odbornika, pomoć bi morale da potraže od socijalista, koji ih u Narodnoj skupštini ionako već podržavaju, ali i od onih koji ih oštro kritikuju, radikala i PSS.

Niš je mogao da postane i potpuno originalan da je prošao predlog gradonačelnika Kostića koji je skoro utopijski predložio da sve stranke formiraju skupštinsku većinu. Kostić je nastupajući nadstranački predložio da godinu dana u Skupštini grada sve stranke, uključujući i DS, čine većinu, odnosno da u Nišu nema opozicije. Prema takvoj političkoj idili lideri svih stranaka u Nišu ušli bi u gradsko veće, a predlozi bi se usvajali konsenzusom svih.

„Sporazum sa socijalistima i radikalima ne predstavlja političku štetu. Mislim da tu nema nikakve visoke politike i nečeg što nije najpre sa ljudskog aspekta normalno“, objašnjava Dejan Rajčić, predsednik Gradskog odbora NS-a.

Kad već nema političke štete, Nova Srbija je sa najmanjim brojem mandata u Skupštini (četiri) odlučila da preuzme najteži posao i postane vezivno tkivo između onih koji ne žele direktno da sarađuju sa pojedinim strankama, ali im ničija pomoć ne predstavlja problem. Tako bi se formirale i dve bočne koalicije: DSS sa Socijalističkom partijom Srbije, a Nova Srbija sa Srpskom radikalnom strankom i Pokretom „Snaga Srbije“.

U koalicionom sporazumu koji je pripremila Nova Srbija navodi se da će stranke koje budu činile koaliciju u Skupštini grada izraditi „zajedničku programsku platformu o radu Skupštine i javnih komunalnih preduzeća i reformi gradske uprave“. U tom koalicionom sporazumu se navodi i da će se formirati lokalna služba za inspekciju i reviziju finasijskog poslovanja gradske uprave i javnih preduzeća, kao vrsta nezavisne inspekcije. Prema tom dokumentu, direktori javnih preduzeća biraće se na konkursu, a članovi upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća i ustanova srazmerno broju odbornika pojedinih stranaka u Skupštini.

U čitavoj priči G17 plus ostaje najčistiji pa se ime ove stranke ne bi našlo na istom papiru sa socijalistima i radikalima ni sa Karićevim Pokretom. Očigledno da G17 plus ne bi smetalo da njihovi koalicioni partneri iz „osnovne koalicije“ sklope dodatne koalicije upravo sa onima sa kojima oni ne bi nikada. Iako je G17 plus objašnjavao da je široka koalicija svih sa svima neophodna jer predsednik Skupštine po zakonu mora da bude izabran i dalje tvrde da su zapravo za koaliciju demokratskih snaga sa DSS-om, DS-om i Novom Srbijom, koja bi imala 37 odbornika.

Prema oceni predsednika Gradskog odbora G17 plus Branislava Jovanovića najveći problem je DS koji ne želi u koaliciju sa Novom Srbijom. „To je suština novonastalog problema, jer smo se mi našli između Nove Srbije, koja je dobila gradonačelnika i DS-a, koji ima najveći broj odbornika“, kaže Jovanović uz ocenu da bi koalicija bez NS-a bila opozicija izvršnoj vlasti koju po novom zakonu predstavlja gradonačelnik.

Upravo Nova Srbija u Nišu za DS predstavlja problem, jer ne žele sa onima koji su prema njihovoj oceni prevarili građane time što su za gradonačelnika kandidovali socijalistu. Naime iz SPS-a je potvrđeno da je Smiljko Kostić formalno i dalje njihov član, jer se iz te stranke izlazi vraćanjem članske knjižice ili isključenjem, što se nije desilo u Kostićevom slučaju, koji je u prvom sazivu republičke skupštine bio poslanik te partije.

Optužbe demokrata u Novoj Srbiji odbacuju uz obrazloženje da „neko ko je bio žrtva režima Slobodana Miloševića sigurno ne bi ostao u njegovoj stranci“. Žrtva Miloševića Kostić je postao hapšenjem 1998. godine zbog zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada u privredi u vreme dok je bio direktor DIN-a. Vrhovni sud ga je oslobodio dela optužbe.

„Formiranje lokalne samouprave nije visoka, već komunalna politika, u kojoj je više nego besmislena podela stranaka na demokratske i one druge. Mi smo živeli u uverenju da je svima Niš na prvom mestu i da svi moramo da radimo u interesu građana. Ispostavilo se da neke, navodno demokratske stranke moraju da čekaju odobrenje centrale, neke vode paralelne pregovore, a neke se ponašaju kao uvređena deca, jer se u drugom krugu izbora nije glasalo za njihovog kandidata“, kaže predsednik Okružnog odbora SRS-a Dragoljub Stamenković, komentarišući prvi neuspeh eventualne originalne koalicije koja još nije zaživela jer DSS čeka odluku centrale stranke.

A u centrali očigledno da imaju puno razumevanje za niški slučaj, pa portparol DSS-a Andrija Mladenović kaže da SRS ne bi a priori isključio. „DSS ima tri nivoa saradnje, prioritet imaju stranke koje čine Vladu Srbije – SPO, Nova Srbija, G17 plus i SDP, zatim Demokratska stranka sa kojom je potpisan sporazum, a nakon toga i svi drugi. Ukoliko ne može u okviru demokratskog bloka, onda treba tražiti mogućnost sa nekim drugim strankama i grupama građana. Ja ne bih isključivao SRS a priori. Mislim da sa njima treba razgovarati, treba videti da li oni mogu da se uklope u neka programska rešenja koja imaju DSS i neke druge stranke koje su mogući koalicioni partneri“, rekao je beogradskim medijima Mladenović.

Ukoliko originalna koalicija ikada zaživi niški socijalisti mogli bi da nakon osam godina ponovo budu u lokalnoj vlasti Niša. Sama najava da bi socijalisti mogli ponovo da se nađu u lokalnoj vlasti sa koje su 1996. godine nakon burnih demonstracija smenjeni, izazvala je u gradu oštre reakcije. Niške demokrate su odmah ocenile da Smiljko Kostić pokušava da na mala vrata u vlast vrati socijaliste i radikale pričom o širokoj koaliciji. Najjača stranka u niškom parlamentu DS, nakon neuspešnog formiranja koalicije svih stranaka sem njihove, odlučila je da preuzme inicijativu i pozove su DSS i G17 plus da zajedno formiraju skupštinsku većinu od 33 odbornika. DS je nakon izbora ocenio da je odgovornost za formiranje skupštinske većine na gradonačelniku Smiljku Kostiću.

„Zbog iskazane nesposobnosti Smiljka Kostića i Nove Srbije da formira većinu, DS preuzima aktivnu ulogu u formiranju skupštinske većine“, kaže predsednik Gradskog odbora DS-a Vladimir Domazet. Nova inicijativa od strane DS-a mogla bi da predstavlja slamku spasa za one demokratske stranke koje su pristale na koalicije u kojima bi bili i socijalisti i radikali, što je izazvalo buru reakcija.

Bez obzira na ishod ideje o koaliciji svih sa svakim ostaje sporna činjenica da oni koji su rušili socijaliste sada socijalistima širom otvaraju vrata za povratak. Sve zaklinjući se u interese grada i građana pojedini niški političari još jednom izbore pretvaraju u farsu zaboravljajući da su upravo ti građani u većini glasali za takozvane demokratske stranke a protiv onih stranaka koje su u Nišu na vlasti bile do 1996.