Optužnica protiv Milana Gvera nesumnjivo predstavlja neku vrstu približavanja Haga Ratku Mladiću
Ako sve bude po najavi vlade Srbije, u trenutku izlaska ovog broja „Vremena“ penzionisani general Milan Gvero biće na putu za Hag ili već u pritvorskoj jedinici Tribunala. Bez ikakve prethodne najave – i bez ikakvih glasina iz „pouzdanih ali anonimnih“ izvora, što je neka vrsta značajnog presedana u ovdašnjim običajima – vladina kancelarija za odnose s medijima je u ponedeljak saopštila da je general Gvero odlučio da dobrovoljno ode u Hag.
Presedan je i to što optužnica u ponedeljak još nije bila ni otpečaćena, a u vladinom saopštenju pominje se samo da je „dostavljena vlastima Srbije i Crne Gore“. Portparol tužilaštva Haškog tribunala Florans Artman potvrdila je da protiv Gvera postoji optužnica za ratne zločine, bez drugih detalja osim nagoveštaja da bi optužnica mogla biti otpečaćena pre Gverovog prispeća u Hag.
Vladino saopštenje je fokusirano na detalje: da je general „u razgovoru sa ministrom pravde Zoranom Stojkovićem doneo odluku da dobrovoljno ode u Haški tribunal i na taj način pomogne narodu i državi“, kako „želi da ispuni ovu obavezu u interesu države, naroda i svoje porodice“ i da će vlada Srbije, ocenjujući generalovu odluku kao moralnu i u interesu države, dati sve garancije potrebne da Milan Gvero bude pušten na slobodu do početka suđenja a njegovoj porodici obezbediti potrebnu pomoć.
Milan Gvero je u zonu javne pažnje ušao početkom devedesetih kao potpukovnik JNA na mestu portparola tadašnjeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, a iz nje izašao kao general-pukovnik Vojske Republike Srpske (VRS) na mestu načelnika Sektora za moral, informisanje i pravne poslove, nezvanično i kao portparol (ili pomoćnik za moralna, verska i politička pitanja) generala Ratka Mladića, sada optuženog za genocid i zločine protiv čovečnosti. Zajedno s Mladićem i još osamdesetak oficira VRS-a s dužnosti ga je, ukazom od 23. oktobra 1996, smenila tadašnja predsednica RS Biljana Plavšić, sada na odsluženju kazne za zločine protiv čovečnosti.
Milan Gvero rođen je 1937. u Mrkonjić Gradu, srednju školu završio je u Banjaluci a Vojnu akademiju u Beogradu. Kao predstavniku za štampu Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu početkom devedesetih zapalo mu je da objašnjava i teško objašnjive stvari. Neke od njegovih izjava ostale su upamćene. „Jedinice JNA izvršile su u potpunosti svoj zadatak i stvorile pretpostavke da savezni organi carine i unutrašnjih poslova mogu izvršavati svoje obaveze“ (5. jula 1991, dok se JNA već povlačila iz Slovenije). „Elementi izdaje uvek su podmukli“ (odgovor na pitanje o slovenačkom debaklu, nedelju dana kasnije). „JNA nije bombardovala Dubrovnik i na taj grad od strane JNA nije pala nijedna čestica prašine“ (4. decembar 1991). „Sa ovog mesta nije izrečena nijedna laž. Pripadnici JNA bore se samo istinom“ (istom prilikom). Upamćena je i priča po kojoj su u Generalštabu JNA Gverov odlazak u VRS jedva dočekali i, navodno, slavili celu noć.
Posao glavnog empevejca VRS-a nastavio je u uhodanom maniru. U aprilu i maju 1992. ubeđivao je novinare da srpska vojska uopšte ne puca po Sarajevu i da mu nije poznato ko to čini; tvrdio je da UNPROFOR švercuje za Muslimane municiju u konzervama sardina a barut u bocama za kiseonik; kleo se da Srbi u Bosni vode viteški rat i da poštuju međunarodno ratno pravo („Znam da nam to niko ne priznaje, ali mi znamo da tako radimo“); obećavao je Muslimanima da im se ništa neće desiti ako prihvate srpsku vlast… U sukobu Milošević–Karadžić izbegavao je da se jasno opredeli, ponavljajući da „VRS čvrsto stoji uz svoj narod“. U sukobu Karadžić–Mladić bio je lojalan Mladiću; kada je Karadžić pokušao da smeni Mladića, Gvero ga je žestoko branio, optužujući Karadžića da je doneo „nerazumnu, nepotrebnu i štetnu odluku“, da „u nevreme vodi političku harangu protiv uspešnih vojnih rukovodilaca“ i pretio mu „sudom istorije i naroda“… I tako dalje, dok mu Mladić lično nije naredio da u ime narodnog jedinstva prestane da se svađa sa Karadžićem i da se „povuče iz propagandnog rata protiv VRS-a“.
Danas, posle desetak godina anonimnosti u penziji i posle razgovora ključnog za generalovu odluku (bar po vladinom saopštenju), ministar pravde Zoran Stojković kaže da je „saradnja s Tribunalom obezbeđena, a ja se nadam skorom povratku na slobodu do početka suđenja“. Premijer Koštunica dodaje kako neće biti nikakvih odstupanja vlade Srbije od međunarodnih obaveza koje se odnose na saradnju s Haškim tribunalom, dodajući sopstveno uverenje da će se dobrovoljna predaja pokazati kao najbolji model saradnje u kojem su zaštićeni interesi svih: države, optuženih i njihovih porodica. Jovan Simić, savetnik predsednika Borisa Tadića za pitanje Tribunala, smatra da je ovom predajom „Srbija sebi olakšala poziciju, a Gvero je u situaciji da se privremeno vrati kući do početka suđenja“. Kao i prethodni odlazak generala Vladimira Lazarevića, predsednik SCG Svetozar Marović i ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić i ovaj odlazak smatraju veoma važnim za smanjenje pritiska međunarodne zajednice i nastavak procedure približavanja Evropskoj uniji. Ljajić je potvrdio da se Gvero na optužnici nalazi kao državljanin RS, ali da će „s obzirom na to da se predao na teritoriji SCG, država dati sve garancije za njegovo puštanje na slobodu do početka suđenja, kao i pomoć njegovoj porodici“. Manje-više neočekivana optužnica protiv Milana Gvera nesumnjivo predstavlja neku vrstu približavanja Haga Ratku Mladiću. Najavljeno otvaranje optužnice svakako će dopuniti već poznatu opštu sliku. I, naravno, ničije iznenađenje neće uticati na ponašanje Tužilaštva. „Ubeđeni smo da se ime generala Gvera nije nalazilo na listi osoba za koje se govorilo da će protiv njih biti podignute optužnice“, izjavio je na vest o predaji potpredsednik Saveza logoraša RS Slavko Jovičić. „Glavni tužilac Karla del Ponte nam je u razgovoru rekla da će se na toj listi naći uglavnom najviši vojni i politički lideri bošnjačkog naroda.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
