"Ono što nam je otežavalo otkrivanje i identifikovanje počinilaca razbojništava jeste činjenica da oni nemaju adrese, stalno boravište, zapravo su beskućnici", kaže za "Vreme" Darko Senić, zamenik načelnika za suzbijanje imovinskih delikata GSUP-a Beograda
Broj teških slučajeva razbojničkih krađa i razbojništava u beogradskom ataru, prema zvaničnim i validnim statističkim podacima Gradskog SUP-a, iz godine u godinu opada, dok istovremeno raste broj rasvetljenih.
„Uspeli smo da sa ulica uklonimo najopasnije razbojničke grupe u čijim su sastavima uglavnom bili bivši pripadnici paravojnih formacija“, kaže Darko Senić, zamenik načelnika za suzbijanje imovinskih delikata. „Reč je o učesnicima oružanih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije vičnim oružju i veoma opasnim. Ono što nam je otežavalo otkrivanje i identifikovanje počinilaca razbojništava jeste činjenica da oni nemaju adrese, stalno boravište, zapravo su beskućnici. Nismo imali nikakvog uvida u njihovu prošlost, nismo znali njihove navike niti imali njihove otiske, kao što nismo bili ni upoznati sa načinima izvršenja krivičnih dela. Rođen, na primer, negde u Sarajevu, prijavljen u Banja Luci, pobegao iz zatvora u Zvorniku… Jednu takvu ekipu, organizovanu grupu koja je bila zaređala sa razbojništvima, uspeli smo da u saradnji sa kolegama iz Novog Sada i Šapca istovremeno pohapsimo i njih 17 sa krivičnim prijavama predamo sudu.
Razbojničke družine su, inače, veoma efikasne zahvaljujući takozvanim tiperima, saradnicima koji im pripremaju teren za razbojništva i predlažu žrtve, obično starije ljude za koje saznaju da imaju gotovinu tj. keš novac. Upadali su im noću u kuće i bili nečuveno surovi, vezivali su ih, tukli, palili… Uvek naoružani, maskirani i spremni da oružje upotrebe. Od 2002. do februara ove godine počinili su tridesetak teških razbojništava“, kaže Senić.
Od razbojnika do ubice mali je korak. Ove nedelje u beogradskom Okružnom sudu osuđen je na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora Nikola Strugar (30), rodom iz Peći. Pored ubistva Dušana Lalića, za koje mu je bilo obećano 25.000 maraka, optužnicom je bilo obuhvaćeno i osam razbojništava. Strugar je dreždao ispred banke Socijete ženeral na uglu Krunske i Beogradske ulice i pomno posmatrao starije Beograđanke koje su podizale novac u banci. Potom ih je pratio do ulaza zgrada u kojima stanuju, išao iza njih i udarao ih s leđa u glavu. Policija je u početku mislila da razbojnik koristi neki tvrd predmet, ciglu, palicu ili nešto slično, budući da je staricu Dobrilu Lancutić udario tako da se ona skotrljala niz stepenice i usled povreda preminula. Međutim, utvrđeno je da je ove žrtve udarao pesnicom.
„Jedna od najjačih razbojničkih ekipa bila je grupa predvođena Željkom Milovanovićem, zvanim Gavra, Severni vetar i Letač, rođenim u Belom Manastiru i prijavljenom adresom boravka u Somboru. U „crvenim beretkama“ bio je nepunih 12 godina. Naoružani i sa fantomkama na glavama upali su decembra 2003. sa svojim vođom u Delta banku, opljačkali je i utekli. Pohapsili smo ih svega petnaestak minuta nakon razbojništva u iznajmljenom stanu u Cetinjskoj ulici i našli oružje, fantomke i sve što su iz banke uzeli. I kod Gavre i kod jednog njegovog ortaka policija je našla iste ključeve od iznajmljenog stana, što je među mnogim dokazima takođe važan detalj zajedničkog razbojništva. Međutim, Gavra je uspeo da pobegne sa suđenja iz beogradske Palate pravde“, objašnjava Senić. „Znamo da je posle toga počinio još nekoliko razbojništava koja su bila okončana 25. maja ove godine pljačkanjem pošte u Beočinu kod Novog Sada. Policija ih je zatekla na delu i u obostranoj pucnjavi Gavra je bio ranjen, ali je uspeo da utekne za razliku od njegove dvojice kompanjona koji su posle kratkotrajne potere bili uhapšeni.“
Prema pisanju „Glasa Slavonije“ od 31. maja ove godine, Željko Milovanović, osumnjičen za pljačku pošte u Beočinu, uhvaćen je u Tuzli na osnovu poternice Interpola, budući da su za njim tri države raspisale potragu. Milovanović se u tuzlanskoj bolnici predstavio kao „Stjepan iz Osijeka“ i zatražio pomoć zbog ranjavanja u predelu genitalija. Lečnici su obavestili policiju u Tuzli jer su utvrdili da je pacijent ranjen vatrenim oružjem. Nakon provere policija je konstatovala da je reč o Željku Milovanoviću. U pomenutom listu piše i da je sud u Osijeku odavno raspisao poternicu za Milovanovićem zbog počinjenih ratnih zločina.
„Ono što je donedavno bilo gotovo nezamislivo sada je stvarnost: odlično sarađujemo sa svim policijama u okruženju. Sa Bosancima, Hrvatima, Crnogorcima… Nemamo više nikakvih barijera, pogotovo ne nacionalnih jer je u pitanju kriminal, opasan za sve. Dobro smo shvatili da je saradnja u obostranom interesu“, primećuje Senić uz opasku da od razbijanja Gavrine grupe, u Beogradu nema više teških razbojništava niti ijedne ozbiljne ekipe razbojnika. Zanimljivo je da je, uvek na sve spreman, Gavra brzo miksovao razbojničke ekipe, odnosno u rekordnom roku uspevao da organizuje novu grupu kao što je to učinio u Novom Sadu. Inače, ima još članova tih grupa koji su na slobodi. Gavra je uživao veliki autoritet među sebi sličnima, oni se brzo vezuju za njega jer im imponuje. Zato mu je i lako da brzo prikupi ljude.
Policija je inače odavno uočila da se tokom nekih fudbalskih utakmica u Beogradu broj razbojničkih krađa naglo povećava. „Imali smo nekoliko razbojničkih grupa, uglavnom iz Vojvodine, koje zovemo vikendaši. Dođu kao na utakmicu, a onda zaređaju po radnjama i otimaju. Vidi se da ne poznaju grad, što nam je ukazivalo da su pljačkaši došli sa strane. Završe posao i vrate se odakle su došli. To su te situacione prilike, kako ih mi zovemo, koje nam prave probleme“, kažu u GSUP-u.
Prošle godine postojala je jedna grupa Crnogoraca koja je u Beogradu počinila seriju razbojništava nad Kinezima kod kojih su se zapošljavali kao fizički radnici!? Utovarali su i istovarali robu, radili i na uličnim štandovima i istovremeno sticali poverenje Kineza trgovaca. Pratili su uglednije trgovce Kineze i saznavali gde stanuju, koliki su pazar tih dana stekli, koje automobile voze, a potom im noću upadali u stanove i pljačkali. „Naravno, ti ljudi, Crnogorci, nisu se prijavljivali u Beogradu, nismo ih imali u evidenciji, nisu bili obrađivani niti su imali dosijea, ali smo ipak uspeli da ih otkrijemo“, kaže Senić.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
