Kosci stigoše gde treba, udariše trubači, kad se to do'vati, primače, pomeša, kolovođa jedan naočit, ko da je predsednik, desnom se drži za gajku na pantalonama...
Posle Ljiga, ovom našom i jedinom Magistralom, desno skretanje, pa uzbrdo, još malo više uzbrdo, i eto ga, deo Suvobora što se zove Rajac. A na Rajcu najveća, najpriznatija, najčuvenija kosidba na svetu. I tek će da bude, najveća, najpoznatija i najčuvenija, i jošte međunarodna, jer je tako rek’o i obeć’o naš ministar za turizam, ove naše vlade, da će tude da bude desetine hiljada turista. Nije Ministarstvo džaba, i ‘nako, podržalo kosidbu, dalo joj na značaju, i tako to, u tom pravcu i razvoju.
DIŽEM OVU BUKLIJU: Dakle, put, asfalt, još uzbrdo, sa strane tezge sa svoj sadržaj, po sredini narod, najviše po sredini defile učesnika manifestacije što se zove Kosidba na Rajcu. Napred kosci, sa kosama, iza narod, pristigli penzioneri ekskurzisti, zauzeli put, podupiru se, napreduju, oslobađaju, Oj Kozaro, joj oj Kozaro… Odvrnuli i oni sa tezgama svoju ponudu, Radovane, vrati nam se, vrati/Ovi će nam državu prodati, al’ tehnika ni prići podmazanim grlima, Moja gusta šumo…
Kosci stigoše gde treba, na beton pred spomenik kosi, stadoše, podigoše kose, po programu bi pesma, Otkuj kosu, i naoštri dobro/Na Rajcu je tvrda trava pobro, jedan uze da demonstrira, kucka po kosi, novinari, snimatelji, tonci, dadoše se u pos’o, javi se i ženska grupa Srpski jelek sa svoj doprinos, Milo moje, široko ti polje/Što se kačiš na prozore moje, kad udariše trubači u svoj ritam, u svoje melodije, kad se to do’vati, primače, pomeša, kolovođa jedan naočit, desnom se drži za desnu gajku na pantalonama, vidi se, ume, ko da je predsednik, jeste predsednik opštine Ljig, Miroslav Maksimović. Bi tu još programa, voditelj, sa veliki plavi mikrofon, objavi da je manifestacija najveća, najpoznatija i najčuvenija u svetu, dade još prilike gostima, dade još prilike učesnicima, sedmoj sili…
To baš uzelo da traje, kad eto ministra turizma Bojana doktora Dimitrijevića, sa promotivni šešir na glavu, sa teget kol’ko treba podignute pantalone, sa bledoplavom kolikim treba kockicama košuljom, i na levoj ruci kolikim treba plavim satom. Voditelj reče da će prvo zdravičar reći zdravicu za najveću i najpoznatiju kosidbu koju će onda ministar da otvori. Jedan sa šajkaču dobi veliki plavi mikrofon, pa se reče, U ime gospoda boga, majke Srbije i srpskog naroda, dižem ovu bukliju… Pa bi još, A sada se moram okrenuti, malo pozdraviti ove iz savezne vlade, da malo bolje rade, da manje kradu, da nam nafte seljacima dadu…
Plavi mikrofon dobi ministar ovom prilikom plavi Dimitrijević, pozdravi sve ispred republičke vlade, svoga ministarstva, reče da na sreću nije iz savezne vlade, požele uspeh i lep provod, zaista se lepo oseća ovde, na jednoj od najlepših planina koje imamo, Kosidba je od izuzetnog značaja, sa opštinom su nastojali da manifestaciji daju veći značaj, i on može da obeća, imajući u vidu da su tu kosci iz Republike Srpske i Crne Gore, da žele da sve ovo preraste u značajnu manifestaciju u međunarodnim razmerama, da se ne poznajemo samo po Guči i Exitu, nego da i ovde dolaze strani posetioci, stotine takmičara i desetine hiljada gostiju…
SAMO ODA, SAMO ČINI: Kad se ministar ministarski reče, bi ministarski poklon, silver kosa na rasklapanje. Na licu mesta je sastaviše, na licu mesta se izviniše što je slovenačka. I bi pokret, ko što je red, napred policajac na motor, pa ministar sa svoj domaćin iz Ljiga, pa kosci sa kose, pa folkloristi, trubači, narod. I popeše se na livadu koja je bila ograđena kanapom, onaj voditelj sa sad drugi, bežični mikrofon, objavi, Dobro došli na najveću, najpoznatiju, najčuveniju, i u svetu najpriznatiju kosidbu… Nekoliko desetina kosaca uze da kosi, rekoše revijalno, da se vidi kako je nekad bilo, malo se kosilo, malo razgovaralo, malo kosilo, malo udvaralo, malo kosilo, još više pilo… Priliku dobi i ministar za ovu priliku sa šeširom Dimitrijević, dadoše i njemu kosu, prihvati se, zakorači ispod konopca, manu, ubode dva-tri puta u travu, i reče, Dosta je bilo. Srpskoga pokreta obnove turizma ministru prvi čestita Demokratske stranke Srbije načelnik Kolubarskog okruga Radomir, čestitkama se pridružiše ostali, kosci nastaviše, zaori se pesma, dunuše trubači, sve se diže, dovatiše se po onim otkosima, sastaviše, pa kad to viknu uuu, kad to odgovori uuuuuu… Voditelj, sa svoj bežični mikrofon, samo oda, samo čini, Najveća, najpoznatija, najpriznatija…
Javi se jedan da objasni demonstraciju poljoprivredne mehanizacije, kosilica sa čet’ri diska, kosilica sa dva reza, najmodernije sakupljanje, čigra, pauk, i kako god hoćete da ih zovete, voditelj najavi takmičarski deo, predstaviše žiri u proširenom sastavu, predstaviše takmičare, svi se rasporediše, jedan viknu, Pažnja, priprema, sad, razmahaše se, posetioci uzeše da navijaju, da se oduševljavaju, Joj šta rade, Vidi kako brišu… Dok si rek’o, najbrži digoše kose, sve obrijano, najviše digo kosu Milan Vučković, selo Gonje kod Sjenice, digo i pukovnik Vojske SCG Miloš Cvjetičanin, žiri veli najbolji Cvjetičanin, nije važna samo brzina, važan i kvalitet, Vučković ne priznaje, on najbolji, ima piše žalbu, žali se redovnom sudu…
Bi silaženje, onaj put se raširio, sve sama tezga, sepeti, burići, ukosnice, štipaljke, sapuni, otvarači za pivo sa magnetom, brat Ratko, junak Radovan, ostala Živ je Draža umro nije ponuda, patak Dača, hemijske olovke, vodenice za meso… Vreme uzelo da odmiče, šatre se nabile, volj’ ti SUR Orlovo gnezdo, volj’ SUR Mrak, repertoar razni, ima, Ooo, čovek sa srca dva/Verujte to sam ja, a ima i, I Srbija, i Srbija ima svoga tića/Slobodana, Slobodana Miloševića, a najviše ima, Štooo me pustiii da lutam po svetu… Sve se to otelo, ne znaš šta je uzbrdo, šta nizbrdo, samo čuješ, Ajmo, Štooo me pustiii, ajde koje vidimo šta je sa ministrom, koji od kad je demonstrir’o košenje ko da je propo pod otkos, nigde, kad ima ga, poizdalje od gužvu, na terasi Kolubara odmarališta, u ‘ladovinu pod pravu bukvu, u društvu sa domaćin, odložio šešir, daje na značaj i razvoj najvećoj, najčuvenijoj i najpriznatijoj manifestaciji.
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
