Predbračni ugovor

Republički ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo obznanio je polovinom prošle nedelje da je Vlada Srbije postigla dogovor sa italijanskim Fijatom po kom kragujevačka fabrika Zastava automobili može da proizvodi „fijat punto“. Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji, parafiran 28. jula u Torinu, trebalo bi da bude ratifikovan u septembru, a prvi kragujevački „punto“, prema najavama, biće gotov u oktobru. Prema rečima ministra Bubala, biće potpisana dva ugovora: o licenci i o isporuci rasklopljenih automobila koji će biti sklapani u Zastavi. Predviđeno je da kragujevačka fabrika u početku samo sklapa ovaj Fijatov model, da bi kasnije započela i delimičnu proizvodnju.

O pregovorima između Zastave i Fijata šuška se već neko vreme. Glasine su krenule pre godinu dana, kada je Fijat otpisao 72,5 odsto od 43 miliona evra koje Zastava duguje torinskoj kompaniji. Polovinom februara, skoro svi domaći mediji objavljivali su „ekskluzivnu vest“ da je sporazum o sklapanju „punta“ nadomak potpisivanja. Iako ovakve informacije nijednom nisu dobile zvaničnu potvrdu, ali ni demanti, sada se ispostavlja da su uglavnom bile tačne. Međutim, iako je dogovor postignut, detalji sporazuma koji treba da bude potpisan za mesec dana i dalje se kriju. Za sada se pouzdano zna da će Zastava sklapati između sedam i deset hiljada automobila godišnje, kao i da prva serija neće biti sklapana u Kragujevcu, već u Torinu, gde će se obučavati Zastavini radnici.

JUHUUU!!!: Prve reakcije na vest o sporazumu bile su, naravno, pozitivne, ali i pomalo preterane. Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica dostavio je medijima pisanu izjavu u kojoj kaže da je ovaj sporazum veliki uspeh za Zastavu: „Sa nestrpljenjem očekujem prvi ‘fijat punto’ sklopljen u Kragujevcu“, rekao je Koštunica. On je dodao da očekuje da će ovaj sporazum doprineti novim investicijama italijanskih privrednika u našoj zemlji. Premijerovo oduševljenje podelili su i čelnici Zastave, kao i grada Kragujevca. Zoran Radojević, generalni direktor Zastava vozila, rekao je u razgovoru za „Vreme“ da ovaj ugovor nije samo povoljan već predstavlja prekretnicu za Zastavu jer se otvaraju nove mogućnosti za proizvodnju i zapošljavanje. Ni gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović ne skriva optimizam: „Ovo je više nego značajna stvar i za Zastavu i za grad. Reč je o rezultatu velikih napora rukovodstva fabrike, lokalne samouprave i Vlade Srbije. Lično, očekujem da ovo bude osnovni model automobila koji će se voziti u Srbiji“, kaže Stevanović za „Vreme“ i dodaje da Zastava prvi put ima šansu da proizvodi kvalitetan automobil. S druge strane, predsednik Samostalnog sindikata Zastava automobila Zoran Mihajlović smatra da nema razloga za preteranu radost: „Ovo je dobro, zato što će se fabrika pomeriti sa mrtve tačke, ali to još ne znači da imamo strateškog partnera, niti će doneti Zastavi neku značajnu materijalnu dobit. Trebalo bi sačekati da ugovor bude potpisan, pa se onda radovati.“

JEDANAEST I PO: Nažalost, postoji nešto što baca senku na priču o sporazumu i što može da spreči konačno pokretanje Zastave sa mrtve tačke. U julu 2004. godine Fijat je oprostio 72,5 odsto, a ne ceo dug kragujevačke fabrike automobila. Ostalo je još 11,5 miliona evra koje Zastava, za sada, nema odakle da vrati. Prema rečima Zorana Radojevića, dug će biti vraćen prodajom društava Zastava kamioni i Zastava promet. Radojević je odbacio tvrdnje nekih medija da je saradnja sa Fijatom uslovljena vraćanjem celog iznosa duga: „Mi smo u obavezi da dug vratimo do kraja decembra, a proizvodnja ‘punta’ će početi u novembru.“ Međutim, iz izvora bliskog Fijatu, koji je imao priliku da vidi tekst sporazuma, „Vreme“ saznaje da će on biti realizovan jedino i isključivo pod uslovom da Zastava vrati Fijatu celokupan dug. Osim toga, u sporazumu stoji da sklapanje modela „punto“ u Kragujevcu može da počne tek godinu dana po isplati duga.

Što se tiče planova rukovodstva Zastave da dug vrati prodajom nekih preduzeća, nije zgoreg pomenuti da u slučaju Zastava prometa za koji je predviđen model privatizacije putem aukcijske prodaje, aukcija održana 30. juna – nije uspela. Sindikalac Zoran Mihajlović smatra da se to desilo zato što je Zastava promet precenjen od strane Agencije za privatizaciju, te da će na kraju biti prodat ispod cene. Izvor „Vremena“ kaže i to da je država Srbija prilikom parafiranja sporazuma odbila da garantuje za vraćanje 11,5 miliona evra.

REZERVA: Problem sa isplatom duga nije jedina prepreka na Zastavinom putu ka oporavku. Naime, model „punta“, čije će sklapanje poveriti posrnulom „srpskom Detroitu“ ukoliko ovaj izmiri dug prema njemu, Fijat povlači iz proizvodnje jer ima noviji. Jedina povoljnost za Zastavu može da bude mogućnost proizvodnje rezervnih delova za stari „punto“, kog se Fijat odriče. Novi model već je predstavljen na internetu, a zainteresovani mogu da pročitaju i prikaz o njemu u „Slobodnoj Dalmaciji“ od 2. avgusta. Osim toga, model koji bude sklapala Zastava neće moći da prodaje pod imenom Fijata. Kad smo već kod prodaje, izvor „Vremena“ kaže da torinska kompanija neće preuzimati proizvodnju modela „punto“ iz Kragujevca i neće ga prodavati u svojoj mreži na tržištima van Srbije i Crne Gore. To znači da će Zastava sama morati da brine o prodaji i izvozu na domaćem i stranim tržištima.

Dalje, nije jasno da li će Zastava uspeti da odgovori tehničkim zahtevima ukoliko bude krenula u proizvodnju Fijatovog modela. Naime, robotizovana linija za završno bojenje u Zastavinoj lakirnici potpuno je uništena za vreme bombardovanja 1999. godine. Za njenu obnovu potrebno je oko 15 miliona evra, koje fabrika automobila, naravno – nema. Pre dva meseca, ministar finansija Mlađan Dinkić obećao je da će država dati novac čim Zastava potpiše ugovor o licenci sa bilo kojom stranom kompanijom. Pošto ugovor još nije potpisan, rano je za zaključke o tome da li će minisar finansija ispuniti obećanje.

U reakcijama rukovodstva Zastave moglo se čuti da je ovaj sporazum povoljan zbog toga što će otvoriti nova radna mesta, a nezaposlenost je problem broj jedan u Kragujevcu. Prema nekim verodostojnim podacima o proizvodnim standardima Fijata, za montažu između sedam i deset hiljada „punta“ godišnje nije potrebno više od 200 radnika po smeni. Nije malo, ali nije ni približno dovoljno da reši problem grada poznatog kao „dolina gladi“.

STARO ZA NOVO: Kad se sve sabere i oduzme, ispada da Fijat prodaje Zastavi licencu svog starog modela za sumu koju mu Zastava duguje već duže vreme, a nije bilo šanse da je drugačije naplati. Ako su podaci kojima izvor „Vremena“ raspolaže tačni, idilična ljubavna priča Zastave i Fijata više liči na brak iz računa, a mladu je sramota da prizna da je potpisala predbračni ugovor.

U slučaju da Zastavin „punto“ ugleda svetlost dana, pa čak i da se sa uspehom prodaje, problem Zastave i dalje ostaje, jer rešenje nije preuzimanje tuđe stare tehnologije i starog modela, već sve to isto, samo novo i, podrazumeva se, ozbiljan strateški partner. Zato se nameće utisak da optimizam političara i rukovodstva Zastave povodom sporazuma sa Fijatom ima za cilj da izazove psihološki efekat da nade za kragujevačku fabriku, možda, ipak ima. Ne treba zaboraviti ni da je lokalna garnitura u Kragujevcu došla na vlast upravo zahvaljujući obećanjima da će ovaj grad opet biti industrijski centar.