Izmenama Krivičnog zakona iz 2001. godine uvedeno je krivično delo trgovine ljudima. Ovim zakonom je propisana kazna u trajanju od tri do 12 godina zatvora. Ako je žrtva mlađa od 15 godina, kazne su od pet do 15 godina zatvora. Ovim izmenama predviđena je prevencija i zaštita žrtava trgovine ljudima. Takođe, omogućeno je ubacivanje agenata u organizovane kriminalne grupe u cilju borbe protiv organizovanog kriminala.
POLICIJA: Od 2003. i reorganizacije rumunske policije, više od 100 policajaca je postavljeno na vodeća mesta radi borbe protiv trgovine ljudima. Ovi oficiri raspoređeni su u 15 regiona i 42 okruga u Rumuniji. Prošle godine je rumunska policija osnovala posebanu Kancelariju za prevenciju i zaštitu žrtava trgovine ljudima. Prethodnih godina bilo je više policajaca umešanih u trgovinu ljudima, ali nikada nijedan nije osuđen. Najčešće su bili samo izbačeni iz službe.
STRANCI: Strani državljani moraju da prijave svoj boravak u Rumuniji, odnosno njihovi domaćini moraju da prijave strane državljane policiji. Kako je Rumunija na beloj šengenskoj listi, mnogi građani Moldavije pojavljuju se u EU-u s rumunskim pasošima.
PROCESI: U Rumuniji se povećao broj presuda zbog trgovine ljudima. Prošle godine su optužena 103 trafikera što je, u poređenju sa 49 iz 2003, ocenjeno kao napredak. Od onih koji su optuženi u 2004. godini 34 je dobilo zatvorske kazne u trajanju od pet do deset godina, a 49 je osuđeno na kaznu zatvora od jedne do pet godina. Vlada je formirala nacionalnu mrežu od 52 sudije specijalizovane za krivično delo trgovine ljudima. Takođe 2004, vlada Rumunije je reorganizovala pograničnu policiju i osnovala specijalne timove za borbu protiv trgovine ljudima i ilegalnih migracija.
Jedan od najčuvenijih slučajeva bio je slučaj braće Kamataru. Dvojica braće, Vasile i Jon Balint, poznatiji kao braća Kamataru, vodili su jednu od najpoznatijih kriminalnih grupa u Rumuniji, sa više od 500 članova, povezanu s kriminalnim grupama u Španiji, Francuskoj i Italiji. Oni su organizovali rute za trafiking koje su vodile iz Rumunije u Zapadnu Evropu. Braća su takođe organizovala trgovinu drogama, bili su poznati po mučenjima, iznudama i ubistvima i imali su lanac noćnih klubova u Rumuniji. U vreme dok su bili „operativni“, imali su snažne veze u policiji i parlamentu Rumunije.
SKLONIŠTE: Rumunska vlada je pokušala da instalira specijalni telefonski broj 112 na koji bi se javljale žrtve trgovine ljudima. Jana Matei, direktorka jednog od skloništa, kaže za „Vreme“ da njen privatni telefon služi kao SOS broj. „Roditelji me zovu da pitaju šta znam o agencijama koje nude poslove u inostranstvu“, kaže Jana Matei, jer njihove ćerke žele da se prijave na oglase i da odu da rade u EU.
U Rumuniji postoje skloništa za žrtve trgovine ljudima, ali ih je lako pronaći iako su to tajne lokacije. Zato se dešava da žrtve koje pristanu da svedoče na suđenjima budu izložene pretnjama trafikera. U Rumuniji postoji zakon o zaštiti svedoka, ali se, po pravilu, ne primenjuje. Opšti je utisak da ni u policiji nema dovoljno razumevanja za položaj žrtava trgovine ljudima.
RUTE: Olga Vranćeanu, tužilac u Birou za borbu protiv trgovine ljudima, u izjavi za „Vreme“ kaže da su Španija i Italija glavne destinacije na kojima se trafikuju žrtve iz Rumunije. Slede Belgija, Holandija i Švedska. Ona kaže da su se trafikerske rute delimično izmenile od trenutka kada je 2002. godine rumunskim državljanima dozvoljeno da u države EU-a ulaze bez viza. Nekadašnje „balkanske“ rute zamenjene su „zapadnoevropskim“. Središnja mesta trafikinga su Bukurešt, Jasi, Temišvar, Arad i Brašov. Rumunski trafikeri su zauzeli dobre pozicije u podzemlju Španije i Italije i otvorili noćne klubove na egzotičnim mestima kao što je Ibica.
TRAFIKERI: Istraživanja i intervjui koje je uradio rumunski saradnik „Vremena“ na ovom projektu pokazala su da su samo „sitne ribe“ završile u zatvoru, dok su glavni organizatori izbegli hapšenje. Jednom se dogodilo da je poznati trafiker iz Moldavije uspostavio svoj sistem u Rumuniji. Kada je otkriven, rumunske vlasti nisu protiv njega vodile postupak jer je delo bilo počinjeno u Moldaviji. S druge strane, tužilac iz Moldavije nije činio ništa jer navodno nije bilo saradnje s kolegama iz Rumunije.
JAVNOST: U Rumuniji postoji intenzivna debata o tome da li treba legalizovati prostituciju. Crkva i političke partije ne podržavaju takvu ideju, dok druge grupe pokušavaju da promovišu zakon o legalizaciji. Zvanično, stanje u Rumuniji je zadovoljavajuće kad je reč o ovom problemu, izveštajima međunarodnih organizacija ali nevladine organizacije saopštavaju da je situacija na terenu mnogo gora.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
