Izmenama Krivičnog zakona iz 2001. godine uvedeno je krivično delo trgovine ljudima. Ovim zakonom je propisana kazna u trajanju od tri do 12 godina zatvora. Ako je žrtva mlađa od 15 godina, kazne su od pet do 15 godina zatvora. Ovim izmenama predviđena je prevencija i zaštita žrtava trgovine ljudima. Takođe, omogućeno je ubacivanje agenata u organizovane kriminalne grupe u cilju borbe protiv organizovanog kriminala.
POLICIJA: Od 2003. i reorganizacije rumunske policije, više od 100 policajaca je postavljeno na vodeća mesta radi borbe protiv trgovine ljudima. Ovi oficiri raspoređeni su u 15 regiona i 42 okruga u Rumuniji. Prošle godine je rumunska policija osnovala posebanu Kancelariju za prevenciju i zaštitu žrtava trgovine ljudima. Prethodnih godina bilo je više policajaca umešanih u trgovinu ljudima, ali nikada nijedan nije osuđen. Najčešće su bili samo izbačeni iz službe.
STRANCI: Strani državljani moraju da prijave svoj boravak u Rumuniji, odnosno njihovi domaćini moraju da prijave strane državljane policiji. Kako je Rumunija na beloj šengenskoj listi, mnogi građani Moldavije pojavljuju se u EU-u s rumunskim pasošima.
PROCESI: U Rumuniji se povećao broj presuda zbog trgovine ljudima. Prošle godine su optužena 103 trafikera što je, u poređenju sa 49 iz 2003, ocenjeno kao napredak. Od onih koji su optuženi u 2004. godini 34 je dobilo zatvorske kazne u trajanju od pet do deset godina, a 49 je osuđeno na kaznu zatvora od jedne do pet godina. Vlada je formirala nacionalnu mrežu od 52 sudije specijalizovane za krivično delo trgovine ljudima. Takođe 2004, vlada Rumunije je reorganizovala pograničnu policiju i osnovala specijalne timove za borbu protiv trgovine ljudima i ilegalnih migracija.
Jedan od najčuvenijih slučajeva bio je slučaj braće Kamataru. Dvojica braće, Vasile i Jon Balint, poznatiji kao braća Kamataru, vodili su jednu od najpoznatijih kriminalnih grupa u Rumuniji, sa više od 500 članova, povezanu s kriminalnim grupama u Španiji, Francuskoj i Italiji. Oni su organizovali rute za trafiking koje su vodile iz Rumunije u Zapadnu Evropu. Braća su takođe organizovala trgovinu drogama, bili su poznati po mučenjima, iznudama i ubistvima i imali su lanac noćnih klubova u Rumuniji. U vreme dok su bili „operativni“, imali su snažne veze u policiji i parlamentu Rumunije.
SKLONIŠTE: Rumunska vlada je pokušala da instalira specijalni telefonski broj 112 na koji bi se javljale žrtve trgovine ljudima. Jana Matei, direktorka jednog od skloništa, kaže za „Vreme“ da njen privatni telefon služi kao SOS broj. „Roditelji me zovu da pitaju šta znam o agencijama koje nude poslove u inostranstvu“, kaže Jana Matei, jer njihove ćerke žele da se prijave na oglase i da odu da rade u EU.
U Rumuniji postoje skloništa za žrtve trgovine ljudima, ali ih je lako pronaći iako su to tajne lokacije. Zato se dešava da žrtve koje pristanu da svedoče na suđenjima budu izložene pretnjama trafikera. U Rumuniji postoji zakon o zaštiti svedoka, ali se, po pravilu, ne primenjuje. Opšti je utisak da ni u policiji nema dovoljno razumevanja za položaj žrtava trgovine ljudima.
RUTE: Olga Vranćeanu, tužilac u Birou za borbu protiv trgovine ljudima, u izjavi za „Vreme“ kaže da su Španija i Italija glavne destinacije na kojima se trafikuju žrtve iz Rumunije. Slede Belgija, Holandija i Švedska. Ona kaže da su se trafikerske rute delimično izmenile od trenutka kada je 2002. godine rumunskim državljanima dozvoljeno da u države EU-a ulaze bez viza. Nekadašnje „balkanske“ rute zamenjene su „zapadnoevropskim“. Središnja mesta trafikinga su Bukurešt, Jasi, Temišvar, Arad i Brašov. Rumunski trafikeri su zauzeli dobre pozicije u podzemlju Španije i Italije i otvorili noćne klubove na egzotičnim mestima kao što je Ibica.
TRAFIKERI: Istraživanja i intervjui koje je uradio rumunski saradnik „Vremena“ na ovom projektu pokazala su da su samo „sitne ribe“ završile u zatvoru, dok su glavni organizatori izbegli hapšenje. Jednom se dogodilo da je poznati trafiker iz Moldavije uspostavio svoj sistem u Rumuniji. Kada je otkriven, rumunske vlasti nisu protiv njega vodile postupak jer je delo bilo počinjeno u Moldaviji. S druge strane, tužilac iz Moldavije nije činio ništa jer navodno nije bilo saradnje s kolegama iz Rumunije.
JAVNOST: U Rumuniji postoji intenzivna debata o tome da li treba legalizovati prostituciju. Crkva i političke partije ne podržavaju takvu ideju, dok druge grupe pokušavaju da promovišu zakon o legalizaciji. Zvanično, stanje u Rumuniji je zadovoljavajuće kad je reč o ovom problemu, izveštajima međunarodnih organizacija ali nevladine organizacije saopštavaju da je situacija na terenu mnogo gora.
