Stihijski razvoj visokog školstva bez nacionalne strategije, utvrđenih standarda za osnivanje novih fakulteta i univerziteta nije od juče i njemu nisu doprineli samo tranzicijski maniri novokomponovanih bogataša kojima se biznis osnivanja visokoškolskih ustanova čini unosnim ali i prestižnim
Pošto su bez velikog opiranja i cepidlačenja članovi Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja iz redova državnih univerziteta u junu ove godine dali zeleno svetlo za početak rada osam novih privatnih fakulteta, izgleda da su pred početak nove školske godine shvatili da je vrag odneo šalu i da bi hiperinflacija privatnih fakulteta bez elementarnih uslova za rad mogla ozbiljno uzdrmati državne fakultete i kvalitet univezitetske nastave u Srbiji. Rektori su demonstrativno napustili sednicu Saveta odbijajući da daju saglasnost za još 17 novih visokoškolskih ustanova.
Pobunu čelnika državnih univerziteta ministar prosvete u Vladi Srbije i predsednik Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja Slobodan Vuksanović nazvao je „uobičajenim ukrštanjem mišljenja i interesa“ dodajući da je takođe „uobičajeno da se saglasnost za osnivanje fakulteta teško dobija“.
STIHIJA: Sledeći nonšalantnost ministra, ni čelnici nepriznatih fakulteta nisu se mnogo uzbuđivali zbog izostanka licence za rad. Sa prethodno dobijenom pozitivnom tapijom Komisije za akreditaciju pri Ministarstvu prosvete, ne čekajući dobijanje konačne dozvole za rad, oni su organizovali prijemne ispite, upisali nove studente, naplatili prvu ratu školarine. Kao da je sve u najboljem redu. Euforiji upisa studenata na nepostojeće fakultete podlegli su i priznati privatni univerziteti Megatrend i BK univerzitet. Prvi je na Fakultetu za umetnost i dizajn samo odložio početak nastave, ne zbog nedobijene dozvole, već, kako je izjavio rektor Megatrenda profesor dr Mića Jovanović, „zbog opremanja prostorija za novi fakultet za umetnost i dizajn“. U celu stvar BK univerzitet je ušao opreznije. Pošto nisu dobili dozvole za otvaranje fakulteta za visoke tehnologije i pravne nauke, prijavljenim studentima ponuđen je besplatan upis na neki drugi fakultet ovog univerziteta uz obećanje da će im po dobijanju dozvole biti omogućeno da se upišu na željeni fakultet.
Stihijski razvoj visokog školstva bez nacionalne strategije, utvrđenih standarda za osnivanje novih fakulteta i univerziteta nije od juče. I njemu nisu doprineli samo tranzicijski maniri novokomponovanih bogataša kojima se biznis osnivanja visokoškolskih ustanova čini unosnim i prestižnim.
Haos u visokom obrazovanju započeo je otvaranjem odeljenja državnih fakulteta širom Srbije, bez elementarnih uslova za rad i bez stalno zaposlenih nastavnika i saradnika, a sve to pod pokroviteljstvom države. Na opšte zadovoljstvo, profesori iz univerzitetskih centara dobijali su „tezge“, a studenti lako sticali diplome. Kvalitet nastave, kao uostalom i danas, nije gotovo niko kontrolisao. Bilo je čak i slučajeva da su studentima u provinciji umesto predavanja slali snimljenje kasete. Ceh je plaćala država i sve siromašniji i glomazniji matični fakulteti. Ni danas se precizno ne zna koliko stvarno ima isturenih odeljenja fakulteta i viših škola, ko tamo predaje i na koji način se stiču fakultetske diplome.
Pre desetak godina na scenu su stupili privatni fakulteti i univerziteti na kojima danas prema nekim procenama studira 50.000 studenata. Uz četvrtinu nepismenog stanovništva Srbija danas ima pet državnih i šest privatnih univerziteta i pride one zvanično nepostojeće koji edukuju bez dozvola.
SAJT: Ministarstvo prosvete priznaje samo visokoškolske ustanove koje se nalaze na njegovom sajtu. I to je glavni argument i odgovor čak i roditeljima koji su ove jeseni pokušavali da saznaju da li su njihova deca upisana na legalne fakultete, šta će biti sa njihovim potencijalnim diplomama i skupo plaćenim školarinama. Jedini odgovor Ministarstva je da pogledaju sajt (www.mps.sr.gov.yu) na kome, uzgred budi rečeno, još nema ni potpunog spiska privatnih fakulteta koji su letos dobili dozvolu za rad. Izostanak sankcija prema „divljim“ fakultetima u Ministarstvu objašnjavaju činjenicom da „nisu u pitanju pravna lica“ i da „država ne može da interveniše pošto nisu registrovani kod Trgovniskog suda i da inspekcija Ministarstva ima samo nadležnost za fakultete sa dozvolom. Pošto nema mogućnosti da sankcioniše haos, ili to ne želi u nadi da će tržište rešiti problem nelegalnih fakulteta, država savetuje roditelje da ne budu lakoverni.
USIJANjE: Poslednja neuspešna sednica Saveta za razvoj visokog obrazovanja dovela je do usijanja odnose između privatnih i državnih univerziteta. Sa popriličnim zakašnjenjem predstavnici državnih univerziteta upozoravaju nadležne da će davanjem dozvola za rad privatnim fakultetima koji ne ispunjavaju standarde ugroziti kvalitet studija i otežati sprovođenje kriterijuma koje nalaže Bolonjska deklaracija. Pominju neophodnost utvrđivanja nacionalne strategije visokog obrazovanja kojom bi se jedino mogla utvrditi prava opravdanost osnivanja privatnih fakulteta. Manje se pominje problem pomanjkanja kvalitetnog univerzitetskog kadra, koji bi mogao da pokrije nastavu na tolikim fakultetima. A i zašto bi, kad je dobar deo uglednih profesora državnih univerziteta materijalno utočište potražio na toliko osporavanim privatnim fakultetima. Na novoformiranu Medicinsku akademiju, koja će nastavu držati u prostorijama Sportskog centra „25. maj“, prijavilo se 146 profesora sa medicinskih fakulteta iz Srbije, među kojima je i 44 sa beogradskog Medicinskog fakulteta. Zabrinutost među državnim fakultetima izazvala je i činjenica da je dve hiljade studenata beogradskog Pravnog fakulteta u protekle tri godine nastavilo školovanje na privatnim fakultetima.
Predstavnici privatnih univerziteta, koji su ravnopravno zastupljeni u pomenutom savetu, problem prebacuju na monopol državnih univerziteta i njihov strah od konkurencije i odlaska nastavnog kadra sa državnih na privatne univerzitete. Prorektor Univerziteta primenjenih nauka Megatrend tvrdi da privatni fakulteti ne otimaju kadar sa državnih univerziteta „već da im se sami profesori nude da rade“. Toliko o žalu državnih profesora za propadanjem univerzitetske nastave.
U suštini, za sada se i jedni i drugi više bave sobom nego studentima i činjenicama da smo među prvima u Evropi po dužini studiranja, i da tek jedna trećina upisanih završava studije.
NOVI ZAKON: Prava najezda zahteva za otvaranje privatnih fakulteta usledila je pred usvajanje novog zakona o visokom obrazovanju, koji predviđa oštrije kriterijume za otvaranje visokoškolskih ustanova ali i ograničenja u angažovanju nastavnika na više fakulteta.
Za kvalitet obrazovanja biće zadužen Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koji će utvrđivati i standarde za dobijanje dozvola za rad. Pod patronatom ovog tela nalaziće se i Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta nastave i studijskih programa. Do njihovog stupanja na scenu, predviđenog za sredinu iduće godine, za formiranje novih fakulteta važe odredbe starog zakona. Iz Ministarstva stižu obećanja da će novoformirana Komisija za akreditaciju preispitati licence za rad svih fakulteta. S obzirom na strože kriterijume za osnivanje fakulteta i sadašnje stanje, mreža visokoškolskih ustanova bi u Srbiji iduće godine mogla izgledati sasvim drugačije. U spremanju visokog školstva ceh će opet, naravno, platiti studenti. Njima se može lako dogoditi da, ukoliko njihov fakultet ne položi ispit nametnut od Komisije za akreditaciju, ostanu na ulici bez diplome. Doduše, Zakon je obavezao privatne fakultete da polaganjem bankarske garancije studentu nadoknade materijalnu štetu, dok bi Ministarstvo bilo u obavezi da odredi na kom fakultetu student koji je ostao bez odabranog fakulteta može da nastavi dalje školovanje.
Tiho, ali sistematsko i užurbano udomljavanje nastavnika državnih univerziteta na privatne, čak i na upravljačke funkcije (dekani), moglo bi se dovesti u vezu sa strogim kriterijumima novog zakona o visokom školstvu.
Članom 74. Zakona, kojim se regulišu prava i obaveze zaposlenih, nastavnik ili saradnik jedne visokoškolske ustanove može zaključiti ugovor o radu sa drugim fakultetom samo uz prethodno odobrenje stručnog organa fakulteta na kome je u stalnom radnom odnosu.
Ako se ovome pridoda rok od tri godine ostavljen fakultetima da se usklade sa evropskim studiranjem, kome naravno težimo, Srbiji uz najavljenu racionalizaciju obrazovnog sistema tek predstoji istinska reforma visokog škostva.
U jeku sukoba na relaciji privatni–državni univerziteti u Beogradu počela je sa radom nova Akademija za estetiku i kozmetiku. Reč je srpsko-francuskoj obrazovnoj ustanovi a nastava je organizovana po standardima Bolonjske deklaracije. Studije traju četiri semestra, nakon čega se dobija diploma menadžera za mejkap ili estetiku. Osnivač dr Vukadin Marković kaže da se „studijski program uklapa u strategiju visokog obrazovanja Srbije, obezbeđuje kadrove za potrebe privrede Republike jer je turizam jedan od glavnih prioriteta“. Svaka čast onome ko shvati kakve veze ima menadžer za mejkap sa turizmom. Ni ovu ustanovu nismo pronašli na sajtu Ministarstva, iako njen osnivač tvrdi da je prošlog meseca dobio saglasnost Ministarstva prosvete i sporta.
Dok traje proces formiranja stručnih tela koja će uvesti red u otvaranje visokoškolskih ustanova, čelni ljudi privatnih univerziteta šire delatnost i van granica Srbije. Tako su mediji pre nekoliko dana objavili da sa sedištem u Bijeljini (Republika Srpska) počinje sa radom Univerzitet Sinergija sa šest fakulteta: za finansije, menadžment, osiguranje, turizam, pravo, ekonomiju, kao i poslovni fakultet. I ovde se pominje usaglašenost sa Bolonjskom deklaracijom. Osnivač fakulteta je profesor Milovan Stanišić, rektor beogradskog univerziteta Singidunum, na kome trenutno studira pet hiljada studenata. Za šest godina koliko postoji, diplomu na ovom univerzitetu steklo je 150 akademskih građana.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
