Pošto seko mleko

Proizvođači mleka iz okoline Kragujevca, koji imaju ugovor o saradnji sa lokalnom mlekarom Mladost, pretprošlog četvrtka su zbog višemesečnog kašnjenja isplate za predato mleko i zbog neisplaćenih premija, umesto da ga daju na preradu, mleko demonstrativno prosuli. Jedan od organizatora protesta objasnio je novinarima da proizvođači potražuju od ove mlekare 45 miliona dinara za isporučeno mleko u proteklih nekoliko meseci, da prosipanjem mleka žele da privuku pažnju javnosti i ukažu na tešku situaciju proizvođača u Šumadiji, ali i da upozore državu da će, zbog neodgovornog odnosa privatnih mlekara prema proizvođačima, Srbija ostati bez mleka. Kaže da je ova mlekara do privatizacije bila najbolja u okruženju i da su kooperanti redovno isplaćivani, a da im sada rukovodstvo mlekare nudi robnu kompenzaciju u vidu traktorskih guma, akumulatora, stočne hrane… Kažu da je takva „isplata“ neprihvatljiva iz dva razloga: prvi je da se time ne može platiti porez, penziono i zdravstveno osiguranje, drugi da je ponuđena roba za skoro trećinu skuplja nego u prodavnici.

DRUGI JE KRIV: Direktor prozvane mlekare Radivoj Đurić ne poriče dugovanje, doduše kaže da dug ne iznosi 45 već „svega“ 38 miliona, a za kašnjenje sa isplatama okrivio je velike trgovinske firme poput Merkatora, Delte i Vera koje, prema sklopljenom ugovoru, plaćaju robu tek na poček, te da se govedarima može platiti čim trgovci plate svoje. „Kupci naših proizvoda duguju za preuzetu robu 115 miliona dinara. Individualni proizvođači ne shvataju da veliki trgovinski lanci nama plaćaju na 60 ili 90 dana, tako da ni mi ne možemo drugačije. Mlekara još uvek dobro posluje, isplatili smo porez državi, redovne su plate, ne dugujemo za vodu, struju, a dug prema seljacima možemo da izmirimo jedino ukoliko nastavimo s radom“, objasnio je Đurić.

Sagovornik „Vremena“, radnik mlekare po svom položaju upućen u njene finansije, koji nije želeo da mu se ime pominje jer, kako je objasnio, nije ovlašćen da daje izjave, rekao je da mlekara ne kasni sa isplatama pet meseci kako proizvođači tvrde, već svega mesec, najviše mesec i po. „Problem je nastao tokom leta, kada je ponuda svežeg mleka bila dvostruko veća od naših kapaciteta, a koje smo mi preuzimali da proizvođačima mleko ne propadne. Zbog toga ni mi plate nismo primili dva meseca.“

Istina je, kako to obično biva, negde između: ako je mlekara prosečno otkupljivala 40.000 litara mleka dnevno i ako je prosečna otkupna cena mleka 15 dinara po litru, a dug je 45 miliona dinara, prostom računicom se dobija da je mlekara u docnji najmanje 75 dana, dakle dva i po meseca, i svakom kooperantu, u proseku naravno, duguje oko 14.000 dinara.

Pored zahteva da se isplati zaostali dug, proizvođači mleka traže i da se izvrši revizija privatizacije mlekare Mladosti jer, kako kažu, vlasnik Goran Ljubičić parama seljaka plaća dug državi, pošto se ne samo približio već je i prekoračen rok za uplatu godišnje rate i ugovorom zacrtano investiranje u preduzeće. Ovom zahtevu su se priključili i mali akcionari mlekare koji zajedno poseduju 30 odsto akcija.

PROBLEMI NA SVE STRANE: Desetak dana posle „belog četvrtka“, proizvođači su „digli ruke“, prestali da se okupljaju ispred kapije mlekare, ali i prekinuli da isporučuju sveže mleko. Drugi sagovornik „Vremena“, takođe neimenovan, kaže da mlekara sada radi sa znatno smanjenim kapacitetom i da joj je zbog toga sudbina neizvesna. Za kašnjenje u isplati kaže da „to nije ništa novo“, da i druge mlekare „kubure s tim“, ali i da su u mnogo manjoj docnji prema proizvođačima. „Rešenje nije u našim rukama. Problem može rešiti samo država regulisanjem odnosa vlasnika mlekare i Agencije za privatizaciju.“ Objašnjava da u ugovoru o privatizaciji nema ničeg nejasnog, ali da Ljubićić nije u mlekaru uložio ni jedan od 1.200.000 evra, koliko se ugovorom obavezao.

Naglašava da se i druge mlekare u njegovom vlasništvu suočavaju sa sličnim problemima i navodi primer Mlekare u Pančevu: mali akcionari su još početkom oktobra podneli Agenciji za privatizaciju zahtev za ponavljanje postupka procene vrednosti kapitala preduzeća i inicirali raskidanje kupoprodajnog ugovora sa Ljubičićem, koji je većinski vlasnik mlekare od marta prošle godine. U zahtevu, kaže, ukazuje se na kršenje ugovora o investiranju, lošim poslovanjem i (ne)ostvarivanjem obećanog socijalnog programa. Tvrde da je Ljubičić, koji je kupio i mlekare u Nišu, Senti i Kragujevcu, prebacivanje mašina iz senćanske mlekare u pančevačku prikazao kao dokapitalizaciju, čime je povećao svoj vlasnički kapital, a smanjio vrednost akcija radnika. Obaška što je, kažu, vrednost tih mašina u „knjigama“ upola uvećana.

AMBICIOZNI START: Iz društvenog u privatno vlasništvo mlekara Mladost prešla je u novembru prošle godine, na aukciji koja je u štampi opisivana kao dosad najuspešnija privatizacija po državu: 70 odsto društvenog kapitala, procenjenog na 226 miliona dinara, s početnom cenom od 45 miliona, kupio je na licitaciji Goran Ljubičić, poslovni čovek iz Moskve, za 380 miliona dinara tj. 5.000.000 evra, prema tadašnjem kursu računato. Prema oceni upućenih, ovako visoka cena postignuta je zato što je reč o uspešnoj firmi koja u svojoj pedesetogodišnjoj istoriji nikada nije imala gubitaka, sa stabilnim izvorom sirovina i čvrstom pozicijom na tržištu.

Prema ugovoru, novi vlasnik preuzeo je obavezu da sprovede veoma ambiciozan investicioni program, kojim se predviđa ulaganje 1,7 miliona evra u naredne tri godine, od toga u prvoj godini čak 1,2 miliona evra. Takođe, obavezao se da narednih pet godina neće menjati delatnost preduzeća, da plate zaposlenih mogu biti samo veće i da u sledeće tri godine niko neće moći da bude otpušten kao tehnološki višak, a svakom ko dobrovoljno napusti mlekaru sleduje otpremnina od 400 evra po godini staža.

Po podacima koji se mogu naći na internet stranicama Beogradske berze i Agencije za privatizaciju, godinu dana pre „najbolje aukcije ikad“, Goran Ljubičić je na Berzi, za 6.000.000 dinara, kupio četvrtinu akcija mlekare u Senti i time postao najveći pojedinačni akcionar. Tri meseca kasnije za 101 milion dinara kupio je 70 odsto društvenog, odnosno 56 odsto ukupnog kapitala pančevačke mlekare, a svega dvadesetak dana posle kragujevačke, za 121 milion dinara, postao je većinski vlasnik i niške mlekare.

Sve u svemu, ukupan Ljubičićev privatizacioni skor za godinu dana iznosi nešto više od 8.000.000, a preuzete investicione obaveze oko 3.500.000 evra. Onih 8.000.000, s obzirom da je otkupio društveni kapital kao fizičko lice, nije bio obavezan da uplati odmah, već u šest jednakih godišnjih rata. Tako, za manje od 1.500.000 evra, kupio je petinu srpskog tržišta mleka, koje kontroliše novoformirano preduzeće Unimilk sa sedištem u Pančevu, naravno u njegovom vlasništvu, u okviru koga posluju sve četiri pomenute mlekare.

PRIVATIZACIONA GRAMATIKA: U slučaju da kupac ne ispuni obaveze koje je preuzeo: ne uplati ratu, ne investira u preduzeće kako je dogovoreno, ignoriše socijalni program, promeni delatnost preduzeća itd., Agencija za privatizaciju može, ali ne mora, da raskine kupoprodajni ugovor. S druge strane, po Zakonu o obligacijama, kupac, koliko god nesavestan bio, vlasnik je sve dok se pravosnažnom sudskom presudom ne verifikuje raskid ugovora. Zahvaljujući (ne)efikasnosti sudova, moguće i korupcije, takvi procesi potencijalno traju veoma dugo. Za to vreme preduzeće propada, smanjuje mu se tržišna vrednost, zaposleni dospevaju u nezavidnu situaciju, a Agenciji za privatizaciju i Akcijskom fondu su „vezane ruke“.

Od juna ove godine, kad je Zakon o privatizaciji „dopisan“, stvari stoje drugačije: akcije nesavesnog kupca, kada se nesavesnost nesumnjivo ustanovi, po automatizmu prelaze u vlasništvo Akcijskog fonda koji imenuje privremenu upravu. Razvlašćeni vlasnik, naravno, može da traži zaštitu suda, ali to ne odlaže izvršenje. Štaviše, nesavesnom kupcu, a to je onaj koji po bilo kom osnovu nije ispunio ugovorne obaveze, sve što je do raskida ugovora uplatio propada i automatski se diskvalifikuje za svaku buduću privatizaciju, kako on tako i njegovi srodnici do nekog kolena, odnosno preduzeća koja su s njim povezana.

U toku ove godine Agencija za privatizaciju je tri puta kontrolisala ispunjenje ugovornih obaveza: poslednja kontrola je obavljena ovih dana i nezvaničan rezultat je da je Goran Ljubičić sa izvesnim zakašnjenjem uplatio drugu ratu za sve tri mlekare, a da investicioni program „ispunjava“, te da se nisu stekli uslovi za raskid ugovora. S obzirom na to da na račun mlekare Mladost nije „legla“ nikakva investiciona uplata, što je za „Vreme“ potvrdio jedan mali akcionar, inače zaposlen u računovodstvu ovog preduzeća, logično je zapitati se kako je ustanovljeno da se investicioni program „ispunjava“, i šta uopšte znači sadašnje vreme glagola „ispuniti“, kad su rokovi prošli. U Sektoru za komunikacije Agencije za privatizaciju kažu da „nije nužno da novac bude uplaćen na račun, jer investicioni program može da se ispuni nabavkom osnovnih sredstava“. Na opasku da, po svedočenju zaposlenih, nikakva oprema nije u mlekaru stigla niti da ima najava da će se tako nešto u dogledno vreme dogoditi, kažu da će se sve tačno znati tek kad nezavisna revizorska komisija „pročešlja“ dokumentaciju. Zakonski rok za taj posao je 90 dana i tek tada će glagol „ispuniti“ imati svršeni oblik.