Za razliku od Crne Gore, Srbija se teško odlučuje na prodaju vojne imovine. Protiv imenovanja novog direktora Fonda za reformu vojske SCG nije se oglasio ni G17 plus, stranka koja je do juče držala "tapiju" čija se vrednost procenjuje na gotovo milijardu evra
Savet ministara SCG smenio je sredinom meseca Vladana Živulovića sa mesta direktora Fonda za reformu Vojske SCG i na njegovo mesto postavio Obrena Joksimovića, funkcionera DSS-a, bivšeg direktora ove stranke i bivšeg ministra zdravlja. Tu odluku doneo je Savet ministara na sednici od 17. januara, ali ona nije zvanično objavljivana sve do 23. januara kada je novopostavljeni direktor preuzeo dužnost.
Smenjeni Vladan Živulović je na čelu Fonda bio od njegovog osnivanja.
Posle smene je rekao da mu niko iz Saveta ministara i Ministarstva odbrane SCG nije obrazložio zašto je smenjen. Ističući da nije ironičan, kaže da posle 16 meseci borbe sa vetrenjačama smenu doživljava kao olakšanje.
Oko mesta direktora Fonda za reformu Vojske dugo su se otimali DSS i G17 plus. Prvi su predlagali Obrena Joksimovića, a ovi drugi Aleksandra Radovića.
Srpski ministar finansija i potpredsednik G17 plus Mlađan Dinkić rekao je da se delimično oseća lično odgovornim za stanje u Vojsci SCG, i da njegov stranački kolega Prvoslav Davinić – sad već bivši ministar odbrane SCG – ne kontroliše situaciju u Vojsci i Ministarstvu. Kao primere je naveo sporne tendere za prodaju vojne imovine, nerazjašnjene smrti vojnika, skandal sa stanovima za generale…
HAOS I PERIPETIJE: Dinkić je rekao da u sektoru vojnih finansija vlada „potpuni haos“ jer se dugovi gomilaju a dobavljači plaćaju preko reda i dodao da Davinić „ne kontroliše situaciju“. Najavio je i da će zbog finansijskih malverzacija u Vojsci Srbije i Crne Gore stranka G17 plus zatražiti od koalicionih partnera u Vladi Srbije zeleno svetlo da Aleksandra Radovića, nekadašnjeg direktora Poreske uprave, postave za revizora sa ciljem da uvede red u poslovanje Vojske sa pozicije zamenika ministra za materijalno-finansijske poslove. Dinkić je tada zapretio da će se, ako Radovića ne prihvate za tutora, njegov G17 plus „povući i mesto ministra odbrane SCG prepustiti nekom od koalicionih partnera“.
I Živulović je u više navrata govorio da je unutar vladajuće koalicije u Srbiji u toku neprestana borba stranaka za kontrolu nad vojnom imovinom, za koju tvrdi da je „vrednija od EPS-a i NIS-a zajedno“. Živulović je precizirao da je vrednost vojne imovine teško odrediti, ali da „grube procene govore da je reč o kapitalu vrednom oko milijardu evra“.
Uprkos svemu, Živulović veruje da je dovođenje Joksimovića na njegovo mesto „pozitivan pomak“. „Ako već nisu imali poverenja u nekoga ko nije iz njihovih redova, pretpostavljam da će sada, kada je na čelo Fonda došao čovek iz Vlade i visoki funkcioner DSS-a, Fond konačno početi da radi i da je to znak ljudima iz vojske da će od toga imati koristi“, ocenio je Živulović. Obren Joksimović je odbacio sumnje da su premijer Koštunica i DSS njegovim postavljanjem na direktorsku funkciju u Fondu preuzeli kontrolu nad vojnom imovinom.
Odlazak Živulovića najavljen je odmah nakon smene ministra odbrane Prvoslava Davinića. Živulović, inače predsednik Atlantskog saveza, za sebe kaže da je nestranačka ličnost i advokat koji se bavio nekretninama, a na čelo Fonda je i došao na Davinićev predlog, zbog čega mu se pripisivala bliskost sa G17 plus. Bivši direktor Fonda bio je optuživan da je umešan u aferu u vezi sa pokušajem prodaje Vojnotehničkog instituta (VTI), zgrade smeštene na Svetosavskom platou, u građevinski atraktivnom, elitnom delu Beograda. Naime, Davinić i Živulović nameravali su da bez javnog tendera VTI prodaju američkoj kompaniji Meridijan houms iz Hjustona u Teksasu. Ta kompanija trebalo je u zamenu za VTI da obezbedi stanove za 386 pripadnika vojske. Prodaja je sprečena na zahtev ministra finansija Mlađana Dinkića.
MUTNA POSLA: Fond za reformu Vojske osnovan je pre dve godine s ciljem da od prodaje vojne imovine servisira transformaciju Vojske. Ta reforma podrazumeva izgradnju 22.000 stanova za pripadnike vojske i Ministarstva odbrane, obezbeđivanje sredstava za otpremnine ljudima koji će izgubiti posao, sredstava za nabavku opreme potrebne za reformu, sredstava za pomoć vojnoj industriji, kao i sredstava za mirovne misije.
Međutim, Fond u prošloj godini nije prodao nijedan kvadratni metar vojnih nekretnina, osim što je sa lokalnim zajednicama zamenjeno nekoliko objekata sa za stanove za vojne beskućnike. Takođe, u Crnoj Gori prošle godine prodato je deset lokacija za 15.000.000 evra, a u toku su prodaje objekata u Meljinama, Tivtu, Baru, Pljevljima, Nikšiću i kasarne „Morača“ u Podgorici.
Vladi Srbije je tokom prošle godine upućen zahtev da Ministarstvu odbrane odobri prodaju oko 230 vojnih objekata koji se nalaze na teritoriji Srbije, ali dosad gotovo da nije izdato još nijedno odobrenje.
Smenjeni direktor Fonda Vladan Živulović kaže da je to zato jer je sve poslove prodaje na sebe preuzela Vlada Srbije i ovlastila svoju Direkciju za imovinu da daje saglasnost o prodaji imovine. „Meni su vezane ruke još u novembru 2004, kada je Miroljub Labus potpisao zaključak Vlade u kome je rečeno da se zabranjuje prodaja vojne imovine osim u situacijama neophodnim za reformu Vojske. U tim slučajevima, saglasnost za prodaju daje Vlada, a tendere organizuju Direkcija za imovinu i Ministarstvo odbrane. Ne znam zašto je Fondu za reformu Vojske onemogućeno da radi svoj posao, to pitajte Labusa“, kaže Živulović u intervjuu za „Kurir“.
SAVRŠENA PROCEDURA: Vlada Srbije je uspostavila komplikovana pravila prodaje vojne imovine. Po toj proceduri Fond i Ministarstvo odbrane šalju zahtev Vladi, ona ga prosleđuje Direkciji za imovinu, a Direkcija republičkom pravobraniocu, Odboru za zakonodavstvo i Odboru za finansije. Ako se oni saglase, predlog vraćaju Direkciji za imovinu, a ona Poreskoj upravi koja treba da proceni vrednost. Procena se zatim šalje Ministarstvu odbrane i ono sa Direkcijom raspisuje tender, a ponude ocenjuje Komisija koju formira Ministarstvo odbrane i predlog najbolje ponude šalje na ocenu Vladi.
Od nekoliko stotina zahteva Ministarstva odbrane za davanje saglasnosti za prodaju i zakup imovine, Vlada je saglasnost dala za desetak zahteva. Vlada je, pritom, odredila nerealne cene koje onemogućavaju da se bilo šta uradi sa tom imovinom.
Vladan Živulović je prošle godine objašnjavao da je ovakva procedura paravan za „tuču lobista koji podržavaju vladajuće stranke za to ko će imati svoje ljude u tenderskim komisijama prilikom prodaje“. Po njegovim rečima, „to vam je kao da sedite na ćupu punom zlata. Vojska bi od prodaje ukupno 512 objekata koji su stavljeni na spisak mogla da sagradi 22.000 stanova za svoje pripadnike, da vrhunski opremi 30.000 vojnika i da ostane za otpremnine onima koji su višak.“
Upućeni tvrde da Vojska ima nekretnine za koje su mnogi zainteresovani: BIA za Banjički vis, Žandarmerija za kasarnu „Vasa Čarapić“, a Ministarstvo pravde za zgradu u Nemanjinoj 9. Za tu zgradu Vojsci je još 1998. godine obećano 48.000 kvadrata stambenog prostora, ali je taj ugovor nedavno poništen. Živulović je potvrdio priče da koalicioni partneri na vlasti hoće da raskrčme vojnu imovinu. Po njegovim rečima, MUP hoće zgradu u Katanićevoj, Muzej grada Beograda hoće zgradu u Resavskoj. „Rekao sam: ‘Aman, ljudi, stanite malo!’ U situaciji kada fali 20.000 stanova, nema opreme, nema novca ni za šta, oni hoće da daju besplatno ono što najviše vredi. Pa nije to kasarna u Svilajncu, već lokacije u centru Beograda. Ja nisam bio dovoljno jak da se suprotstavim tome, možda sam zato i sklonjen.“
Prema njegovim rečima, postoji čak 200 ponuda za osam vojnih objekata u Srbiji, a dosad je odbijena ponuda MK Komerca za imanje u Karađorđevu i dve ponude za zgradu Vojnotehničkog zavoda u Katanićevoj ulici u Beogradu.
VREDNOST: Fond je dobio na raspolaganje više od 500 objekata u Srbiji – kasarne, zgrade, hotele, zemljište i ostale objekte, kao i oko 180 objekata iste namene u Crnoj Gori.
Ukupna vrednost vojne imovine određene za prodaju procenjena je, prema nekim računicama, na pet milijardi evra, prema drugima reč je o stotinama miliona evra koji se mogu dobiti od prodaje vojnih nekretnina na atraktivnim lokacijama.
Prema procenama Ekonomskog instituta od pre nekoliko godina, 40 odsto nepokretnosti kojim upravlja Vojska predstavlja viškove. Smatra se da je ukupna vrednost viška nepokretne imovine oko 955.000.000 evra. Mogući prihod samo od građevinskog zemljišta i objekata u Srbiji je 780.000.000 evra, a to je 16.000.000 evra manje nego što je potrebno za izgradnju nedostajućih 13.400 stanova, i za popravku oko 7500.
Novi direktor Fonda Obren Joksimović kaže da će prodaja vojne imovine na teritoriji Srbije početi „tek nakon što se završi pravno definisanje statusa i nadležnosti Fonda za reformu sistema odbrane SCG. Poslovi oko pravnog ‘zaokruživanja’ još nisu gotovi, a oni su sveobuhvatni i obimni. Ipak, ja sam optimista i očekujem da ćemo vrlo brzo početi da ozbiljno radimo.“ Dodao je da očekuje podršku svih državnih organa. Po njegovoj oceni Fond dosad nije mogao da efikasno radi i zbog toga što nisu bili definisani ciljevi i koncepcija reforme, koja je, kako se izrazio, „bila stihijska“.
A USTAV: Kuriozitet je da je Ustavni sud osporio legalitet Fonda, s obzirom na to da ovo telo ne podleže nikakvoj skupštinskoj kontroli. U raspravi pred Ustavnim sudom utvrđeno je da Fond nije zakonit, odnosno da je u suprotnosti sa članom 21. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje, koji zabranjuje institucijama SCG da raspolažu imovinom bivše savezne države do usvajanja zakona o imovini SCG.
„Plan koji moramo da napravimo podrazumeva pitanje otpremnina, restrukturisanje remontnih zavoda i vojne industrije, održavanje vojne infrastrukture, nabavku savremenih sredstava za vojsku i, što je najbitnije, određivanje prioriteta i dinamike izvršavanja“, rekao je Joksimović, demantujući navode o velikoj vrednosti vojne imovine.
Njegov prethodnik na mestu direktora Fonda saopštio je spisak viška vojne imovine i procenu da ona vredi oko milijaradu evra. A novi direktor je rekao da ne veruje da su ti spiskovi konačni, „a ne verujem da je to prava cena. To će, verovatno, morati da se procenjuje ponovo. Stvarna vrednost je ono što možemo da dobijemo od prodaje tenderom ili zakupom. Nešto od te imovine nije za prodaju.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
