Zaštitni premijer

Smena u vrhu kosovske vlasti, naprečac obavljena u sredu 1. marta, više je ličila na dvorski udar nego na rezultat demokratske procedure. Vest da će Bajram Kosumi, koji u premijerskoj fotelji nije sastavio ni godinu dana, podneti ostavku, pojavila se izjutra u nekim prištinskim listovima, da bi već nekoliko sati kasnije bila potvrđena na sednici kosovskog parlamenta. O istom trošku pokrenuta je procedura za smenu predsednika skupštine Nedžata Dacija, donedavno jakog čoveka u Demokratskom savezu Kosova (LDK), ali najveće iznenađenje bilo je izbor novog mandatara u liku Agima Čekua, komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa. Čeku, koji je pre dolaska na čelo korpusa bio oficir u tri vojske i borio se u dva rata, dosad nije pokazivao političke ambicije i važio je za nestranačku ličnost; najnovijim obrtom katapultiran je u vrh kosovske političke scene, i to u početnoj fazi ključnih pregovora o statusu pokrajine.

TROSTRUKI DUG: Ako je Čekuov uspon i u Prištini za mnoge bio iznenađenje, u Beogradu je primljen uz šok i nevericu. Agim Čeku je, naime, trostruko zadužio Srbe: najpre tokom rata u Hrvatskoj, kada se kao jedan od retkih kosovskih Albanaca sa diplomom beogradske Vojne akademije odmetnuo iz JNA, pa u činu brigadira Hrvatske vojske odigrao istaknutu ulogu u akcijama Bljesak i Oluja u kojima je stradalo mnogo srpskih civila; zatim uoči NATO bombardovanja, kada se vratio u zavičaj i preuzeo komandu nad Oslobodilačkom vojskom Kosova (UČK), na čijem je čelu ostao tokom talasa etničkog čišćenja nakon povlačenja srpskih snaga bezbednosti u junu 1999; i, konačno, kada je posle rata postao komandant Kosovskog zaštitnog korpusa, lako naoružane formacije koja formalno predstavlja neku vrstu paravojne službe spasavanja, a u stvari je utočište za veterane UČK-a i zametak buduće kosovske vojske. Korpus je često bio optuživan kao izvor organizovanog kriminala i napada na kosovske Srbe; u poslednjih nekoliko godina dvadesetak Čekuovih oficira suspendovano je zbog učešća u kriminalnim radnjama i gerilskog delovanja u Makedoniji i na jugu Srbije, a neki su i uhapšeni. Sam Čeku, koji je još pre Oluje uspostavio odlične odnose sa Amerikancima i prošao kroz neke kurseve u Virdžiniji ostao je u očima Zapada izvan svake sumnje.

U očima Beograda, pak, bio je i ostao ratni zločinac, pa je još s početka 2000. protiv njega pokrenuta istraga i raspisana poternica zbog, ni manje ni više, „genocida nad srpskim narodom“. Iako je na osnovu međunarodne poternice iz Beograda Čeku dva puta hapšen (2003. u Mađarskoj i 2004. u Sloveniji), u oba slučaja je pušten posle nekoliko sati. Inače, ozbiljnost poternice i navoda iz pomenute istrage znatno umanjuje činjenica da je istom istragom obuhvaćen i Bernar Kušner, prvi šef međunarodne misije UN-a na Kosovu, te da su u vreme kada je istraga protiv Čekua pokrenuta pred sudom u Nišu na dugogodišnje kazne osuđeni Bil Klinton, Toni Bler, Gerhard Šreder i mnogi drugi. Inače, izvori „Vremena“ iz Haškog tribunala kažu da je Čeku jedno vreme bio pod istragom zbog angažmana u Oluji, ali da se od optužnice odustalo jer je njegova uloga, kako nam je rečeno, bila marginalna u odnosu na Antu Gotovinu koji je, na kraju, i optužen. Kad je o zločinima na Kosovu reč, optužnica protiv Čekua nikada nije ni bila razmatrana.

Povodom Čekuovog izbora prva se oglasila Sanda Rašković-Ivić, šefica Koordinacionog tela Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju. „Predlog da Čeku preuzme tako krupnu i važnu političku ulogu jeste znak da je albanska strana izgubila živce i da je krenula u radikalizaciju“, izjavila je za agenciju Beta. Neki drugi politički lideri najavili su, čak, prekid pregovora u slučaju da Čeku ostane na funkciji, a beogradska vlada je zvanično zatražila od šefa Unmika da iskoristi svoja ovlašćenja i spreči imenovanje. Uzalud, jer je Seren Jesen Petersen to glatko odbio, uz opasku da Čeku „ima mnogo pozitivnih strana i tokom vremena srpski zvaničnici mogu da promene stav o njemu“.

VLADA KONTINUITETA: Da li će srpska strana promeniti stav, ostaje da se vidi, ali Čekuov izbor treba pre shvatiti kao pokušaj prevazilaženja sukoba unutar albanske političke scene nego kao novu pretnju Srbima. Da se Kosumi klima znalo se odavno; i on je, uostalom, premijer postao gotovo slučajno, nakon što je njegovom prethodniku Ramušu Haradinaju u martu prošle godine uručena haška optužnica. Haradinaj je otišao u Hag, da bi ubrzo bio pušten da se brani sa slobode, ali uz zabranu političkog delovanja, a politički nejaki Kosumi, čovek broj dva u Alijansi za budućnost Kosova (AAK), trebalo je da mu greje stolicu dok se taj problem ne reši. Izgleda da se u tom poslu nije proslavio, a njegovu kratku vladavinu obeležile su brojne korupcionaške afere i generalno slabe performanse. Ironično je da je najveći skandal tokom njegovog mandata posredno vezan za Čekua: u septembru prošle godine koristio je privatni luksuzni avion za povratak sa letovanja u Turskoj, a taj avion obezbedio mu je niko drugi do Edhem Čeku, Agimov rođeni brat, biznismen i ministar energetike i rudarstva u kosovskoj vladi. Ispostavilo se da je ovaj let koštao oko 25.000 evra, što je na Kosovu, gde učiteljske i lekarske plate jedva dosežu par stotina evra, ostavilo veoma ružan utisak.

Rugovina smrt u januaru ove godine dodatno je iskomplikovala Kosumijev položaj, jer je otvorila pitanje vođstva unutar LDK-a. Kosumi je tipovao na Dacija, ali pobedio je vođa rivalske frakcije Ekrem Sejdiu, koji je postao i novi predsednik Kosova. Ipak, ono što je zapečatilo Kosumijevu sudbinu bilo je šurovanje sa Hašimom Tačijem, glavnim Haradinajevim konkurentom i vođom Demokratske partije Kosova (PDK), najjače opozicione partije na Kosovu. Tači se posle prošlogodišnjih izbora našao u nebranom grožđu iako je osvojio četvrtinu glasova jer je, zahvaljujući osovini Haradinaj–Rugova, potpuno izopšten iz vlasti. Ako je mislio da mu Rugovin odlazak pruža novu šansu i pokušao da se uz pomoć Dacija i Kosumija nekako domogne vlasti, to mu se obilo o glavu: Haradinaj je, uz malu pomoć prijatelja iz Amerike, uspešno presekao tu priču i instalirao Čekua. Američki Stejt department je, inače, zvanično ocenio da je izbor Čekua „unutrašnja stvar Kosova“, dok se nezvanično može saznati da je ključnu ulogu u smeni Kosumija i Dacija odigrao šef američke misije u Prištini Filip Goldberg.

Za sada se još ne zna kako će izgledati Čekuova vlada (sastav će biti obznanjen krajem ove nedelje), ali izvori sa Kosova kažu da se neće bitno razlikovati od prethodne i da će iza scene o većini stvari odlučivati Haradinaj, koji i pored haške hipoteke ostaje najmoćniji čovek na Kosovu. Što se Beograda tiče, mišljenje srpskih vlasti o tome ko (ne) bi trebalo da vlada pokrajinom nije se uzimalo u obzir prilikom izbora Čekuovih prethodnika, pa nema razloga da sada bude drugačije.