Kanadska kompanija Dandi plemeniti metali ovog meseca počinje istraživanje bakra, zlata i drugih minerala na području Crnog vrha kod Bora. Koncesioni ugovor na 30 godina o pravu na istraživanje i eksploataciju ovog rudnog i mineralnog blaga, na lokacijama Čoka Kuruga, Čoka Kupjatra i Tilva Njagra, potpisao je u ime Vlade Srbije doktor Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike, dok je u ime DPM-a ugovor verifikovao Nikola Savić, regionalni menadžer za SCG
Nakon trogodišnjeg tendera, odlučeno je da će rudna polja od ukupno 150 kvadratnih kilometara istraživati i trošiti Kanađani. Da je Dandi u odnosu na žestoku konkurenciju, američku kompaniju Felps dodž, italijansku Gold filds i britansko-australijsku firmu Rio tinto, imao najbolju ponudu, dokazivali su predstavnici Vlade u izjavama punim zelenih novčanica.
„Dandi se obavezao da u geološka istraživanja Crnog vrha samo tokom ove godine investira gotovo 15 miliona dolara, dok će u narednom periodu nivo ulaganja premašiti nekoliko desetina miliona“, precizirao je pomoćnik ministra Naumova, mr Dejan Rajković. „Predviđeno je, takođe, da Kanađani, ukoliko istraživanja potvrde rentabilnost, otvore rudnik bakra i zlata, što je investicija od 500 do 800 miliona dolara. Osim toga, zaposlilo bi se skoro hiljadu radnika iz Bora i okoline.“
Ugovor o davanju koncesije za istraživanje i eksploataciju ruda zlata i bakra na Crnom vrhu izazvao je različite komentare ne samo stručne javnosti već i predstavnika Vlade Srbije, pre svega potpredsednika Miroljuba Labusa, koji je još prilikom razmatranja radne verzije sporazuma procenio da je ovakav aranžman štetan za državu. U razgovoru za „Danas“ Zorana Mihajlović-Milanović, savetnik potpredsednika Vlade Srbije za energetiku, postavlja pitanje zašto je Ministarstvo dozvolilo kanadskoj kompaniji da plaća samo 100 evra i da u budžet uplaćuje samo jedan odsto prihoda, imajući u vidu Odluku o davanju koncesije iz maja 2005. kojom je propisano da naknada za istraživanje iznosi najviše 200 evra po kvadratnom kilometru, a naknada za eksploataciju do tri odsto prihoda.
Ministar Naumov je negirao tvrdnje da je ugovor nepovoljan po Srbiju i da je država mogla da dobije veću naknadu za eksploataciju bakra, zlata i drugih plemenitih metala na tri lokaliteta na Crnom vrhu, naglašavajući da je „postignut maksimalni iznos za tu vrstu minerala“. U dokumentu koji je potpisao ministar Naumov dodaje se da se domaće rude bakra na drugim lokalitetima odlikuju velikim rezervama i niskim sadržajem, pa se i na području Crnog vrha, prema analogiji, može očekivati pronalazak rude sličnih karakteristika. Ministar je smatrao i da bi svako dalje uvećanje iznosa naknade imalo negativne efekte na rentabilnost celog projekta pa je, iako to nije u njegovoj nadležnosti, predložio da se budžetska sredstva ostvaruju i drugim načinima fiskalne politike, pre svega stopom poreza na dobit i amortizacijom.
„Naknada za eksploataciju u zemljama u okruženju iznosi oko dva odsto prihoda, a procenat je mogao da bude primenjen i u ovom slučaju. Odgovor da ležište nije rentabilno i da postoje drugi načini punjenja budžeta nije odgovarajući. Jer, zašto je prošle godine doneta odluka po kojoj je predviđena veća naknada? Šta se to promenilo za godinu dana? Uostalom, o kome brinemo – o prihodu Dandija ili o državi Srbiji?“, ističe Mihajlović-Milanović.
Američka i engleska kompanija su se zajedno sa svojim ambasadorima žalile potpredsedniku vlade. Glavne zamerke odnosile su se na neiskustvo u obavljanju rudarskih poslova Dandija, kao i da je kanadska kompanija pobedila zato što je obećala ulaganje u prvoj godini istraživanja od preko 15 miliona evra, a da to nije stajalo u kriterijumima. Pri tom, Dandi se nigde ne obavezuje da će uložiti obećano.
„DANDI“ I KONKURENCIJA: Ranijim istraživanjima na Čoka Kurugi otkriveno je nekoliko rudnih ležišta zlata sa sadržajem od osam do 10 grama po toni, a prema rečima stručnjaka, nalazišta sa 4,5 grama zlata po toni rude smatraju se izuzetno profitabilnim.
Budući da su na ovom području već obavljali istraživanja, predsednik kompanije Dandi Džonatan Gudman kaže da su rezultati ohrabrujući, što garantuje produžetak istraživanja, ali i dalje nema pronađenog i definisanog ležišta. „Mi još ne znamo kakvi su sadržaji zlata na prostoru Crnog vrha, da li su manji ili veći od 4,5 grama zlata po toni rude. Kada završimo istraživanja, situacija će biti mnogo jasnija. U svetu postoje rudnici koji su ekonomični i sa sadržajem zlata od jednog grama po toni rude i drugi koji nisu ekonomični ni sa pet-šest grama zlata.“
U poređenju sa rudnim ležištima u Čelopeku u Bugarskoj, gde ova kompanija obavlja eksploataciju već nekoliko godina, Gudman ističe da u ovom trenutku nema rudnih rezervi plemenitih i retkih metala na Crnom vrhu. Geološka građa terena je slična onoj na Čelopeku gde su rudne rezerve 2,5 miliona unci zlata i 300.000 tona metala bakra.
Ipak, oko 75 odsto investicija Dandija usmereno je na nalazišta zlata. S obzirom na angažovanje u Srbiji i Bugarskoj i najavu novih investicija u jugoistočnoj Evropi, logično je zaključiti da u Dandiju smatraju da ovo područje ima znatan potencijal za otkrivanje novih ležišta.
U to je duboko bila uverena i konkurencija, naročito kompanija Rio tinto, pa ne treba da čude sadašnje reakcije. Kako podseća Borivoje Stojadinović, generalni direktor RTB-a Bor, sa ispitivanjima i pripremama za otvaranje rudnika na Crnom vrhu moglo je da se počne još pre tri godine. RTB je do tada imao licencu za istraživanje i eksploataciju ležišta na Crnom vrhu, pa je sa Rio tintom postignut dogovor o zajedničkom radu i finansiranju otvaranja rudnika. Potpisivanje ugovora bilo je zakazano za 8. jul 2003. u britanskoj ambasadi, ali je ono u poslednjem trenutku otkazano bez upoznavanja javnosti sa pravim razlogom zbog čega je to urađeno. „Parafiranje ugovora sprečila je Kori Udovički, tadašnji ministar rudarstva i energetike“, ističe direktor RTB-a Bor. „Nama je potom oduzeta licenca, a doneta je odluka o raspisivanju tendera. Da je ozvaničeno partnerstvo između RTB-a i Rio tinta, danas bi, gotovo je izvesno, već obavljali poslednje pripreme za otvaranje rudnika. Možda bi na taj način“, misli Stojadinović, „bili ublaženi efekti koji će proisteći zbog otpuštanja 2750 radnika borske kompanije, kako je to predviđeno Strategijom o restrukturiranju i privatizaciji Basena, koju je usvojila Vlada Srbije.“
Takvi efekti sublimiraju se ovih dana, kako saznajemo, u Samostalnom sindikatu RTB-a i Opštinskom veću tog sindikata, u ovoj kompaniji sa 9000 zaposlenih. Oni već posle prvomajskih praznika najavljuju pripreme za generalni štrajk nezadovoljni najavljenom privatizacijom i davanjem koncesija za istraživanja i eksploataciju rudnog blaga na Crnom vrhu. Radnici smatraju da bi osim otpremnine od 200 evra po godini staža trebalo da dobiju i akcije, jer je većina zaposlenih ceo radni vek provela u toj kompaniji. S obzirom na to da je država vlasnik 80 odsto kapitala u RTB-u, ona će i prigrabiti sav novac od prodaje, a zaposlenima jedino preostaje da prodajom zemljišta, turističkih objekata i poslovnog prostora povećaju iznos otpremnina. To se smatra nedovoljnim, pogotovu što će opština imati samo deo od jedan odsto ostvarenog prihoda od eksploatacije budućih rudnika na Crnom vrhu.
„Iako smo ulagali u državnu infrastrukturu, od gradnje IPH Prahovo do pruge Bor–Majdanpek i elektro-mreže, nesebično pomažući mnogima u bivšoj Jugoslaviji, došli smo u tako jadan položaj da jedva preživljavamo. Standard nikad nije bio gori, a posle privatizacije RTB-a možemo očekivati da nove gazde nastave sa smanjenjem broja zaposlenih, što će dovesti do apsolutnog siromaštva“, kaže Dragan Aleksić, predsednik Samostalnog sindikata RTB-a.
Povoljan koncesioni ugovor, uvećanje budžeta za stotine miliona dolara, nova radna mesta, pokretanje investicija… Sve ono što se poslednjih dana aprila moglo čitati i slušati u medijima – malo znači Boranima. Sadašnja nemaština i nemogućnost da prehrane porodice ne mogu da čekaju do lepše budućnosti.
U periodu od 1959. do 1966. godine obavljana su obimna, skupa i veoma detaljna geološka istraživanja na Crnom vrhu kod Bora, pod vođstvom profesora Drovineka, u koja je Vlada SFRJ uložila preko 2,5 miliona tadašnjih dolara (verovatno oko 30 miliona u sadašnjoj vrednosti). Pronađeno je rudno bogatstvo u bakru, plemenitim metalima i preskupim legirajućim elementima u sadašnjoj vrednosti od oko 20 milijardi dolara. Prof. Drovinek i generalni direktor RTB-a Drago Čeh (pašenog Edvarda Kardelja i najčuveniji i najpoštovaniji generalni direktor RTB-a u poslednjih šest decenija) odneli su rezultate istraživanja direktno Titu, Kardelju i Rankoviću, koji su zaključili da se rezultati moraju sakriti u kasu, pošto su u pitanju veoma važni strategijski legirajući elementi, zbog kojih nas može okupirati SSSR ili NATO. Uzgred, prof. Drovinek je još živ.
Prošlo je pola veka i Crni vrh ponovo postaje aktuelan. Firma Dandi plemeniti metali iz Kanade (Dundee Percious Metals) krajem 2005. godine pobedila je na konkursu za istraživanje i eksploataciju rudnog bogatstva na Crnom vrhu.
Dve godine posle krađe hard diska iz borskog Instituta sa geološkim podacima, dve diplomirane inženjerke geologije, Nada Ivanović i Žaklina Petrović, dale su krajem 2003. otkaz u Zavodu za geologiju u Institutu i uzele otpremninu. Kasnije su postale predstavnice firme Dandi za Srbiju. Sredinom 2005. otkaz je dao i dr geologije Dejan Koželj, šef Zavoda za geologiju u Institutu, član najnovijeg UO RTB-a (u ime Vlade Srbije), koji je pronašao posao u Beogradu.
(Podaci preneti sa adrese www.slobodnaevropa.org)
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
