Strana ulaganja u Srbiju od 1990. do 2004. iznosila su 526 dolara po stanovniku, u Rumuniju 807, Bugarsku 958, Hrvatsku 2952, Slovačku 3222, a u Estoniju 7330 dolara
Promocije: Novih 17 Delta sladoleda
Sezonu sladoleda Delyug je dočekao spremno, ponudu od 70 artikala dopunio je sa novih 17 proizvoda. Generalni direktor Delyuga Spiros Pirgidis ističe miks dva brenda: sladoleda Aloma (vanila) i Bambijevog plazma keksa, sve preliveno karamel sirupom. Ovo Deltino preduzeće lansiralo je pred Svetsko prvenstvo u fudbalu Mundialito, oficijelni sladoled naše fudbalske reprezentacije. Ove godine pakovanja sladoleda Partizanovac i Zvezdaš obogaćena su sličicama fudbalera oba tima i prvih sto mladih navijača koji popune albume dobiće kao nagradu trening sa prvim ekipama oba kluba. Delyug priprema i veliku nagradnu igru: svakog dana tokom trajanja igre nagradiće po jednog kupca letovanjem za dve osobe u poznatim mestima u svetu. Za ovu sezonu Delyug je dopunio svoje kapacitete u Staroj Pazovi izgradnjom hladnjače kapaciteta 20.000 kubika. Sve to deo je akcije za očuvanje liderske pozicije na tržištu. Fabrikom u Staroj Pazovi zadovoljna je i jedna od najmoćnijih prehrambenih industrija u svetu Nestle, koja će sredinom godine kupiti srpsko i sva preduzeća kompanije Delta Ice-Cream. „Biće to najveća strana investicija na Balkanu, podići će vrednost akcija Delte i sigurnost zaposlenih“, kaže Pirgidis.
Investicije: Za opremu Siemensa 5,7 miliona evra
Kompanija Siemens d.o.o. Beograd i JP Elektromreža Srbije (EMS) potpisale su 19. maja ugovor o isporuci Siemensove opreme, vredne 5,7 miliona evra, za zaštitu i upravljanje transformatorskim stanicama. To je jedan od ključnih poteza EMS-a u modernizaciji pet-trafo stanica, lociranih u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Ugradnjom savremene opreme treba da se poveća sigurnost funkcionisanja prenosne mreže, a time i pouzdanost napajanja električnom energijom svih potrošača u Srbiji. Sredstva za realizaciju ovog projekta EMS-u je obezbedila Evropska investiciona banka.
Proizvodnja: Mesečno 5.000 tona
Kompanija Sto posto iz Velike Plane mesečno isporučuje kupcima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj 5000 tona koncentrovane stočne hrane. Proizvodnjom se upravlja preko računara, sirovine su domaće, a stočna hrana se pakuje na automatizovanoj liniji kapaciteta 600 džakova na sat. Gotovi proizvodi se transportnom linijom smeštaju u magacin u koji može da stane 700 tona koncentrata. Ova fabrika (osnovana 1969) zahvaljujući privatnom kapitalu doživljava uspon od 1980. i danas je najveći proizvođač stočne hrane u Srbiji.
Saradnja: Mmd zastupa Discovery
Discovery Network Europe izabrao je, na regionalnom tenderu, srpski ogranak Mmd Corporate PA & PR za svoju agenciju za odnose sa javnošću u Srbiji, Češkoj i Slovačkoj. Zastupanje ovog medijskog brenda, izvršni direktor Mmd-a Kris Dobson prihvatio je kao izazov da sa svojim timom izgradi snažnu poziciju Discoveryja u regionu.
Projekti: Tajni kupac
Beogradska kancelarija Microsofta je u saradnji sa agencijom Adverto Mystery Shopping sprovela projekat tajni kupac. Od oktobra prošle do marta ove godine u 450 preduzeća u Srbiji mereni su: izgled prodajnog prostora i čistoća, izgled prodavaca, njihova komunikacija i ljubaznost, zadovoljstvo kupaca i nivo kvaliteta prodaje MS softvera. Tajni kupci najbolje su ocenili izgled prodajnog prostora i čistoću, u 82 odsto poseta ocena je bila zadovoljavajuća. Najslabiji rezultat ostvaren je u kategoriji kvaliteta prodaje softvera: 52 odsto partnera ispunilo je visok nivo, dok su veći nedostaci zabeleženi kod 20 odsto partnera. Za najboljeg MS prodavca proglašena je Dilektra iz Beograda.
Skupovi: Dan IBIS-SYS-a
IBIS-SYS Siemens company, deo grupacije Siemens Business Services, jednog od najvećih IT servis provajdera u svetu, na svom godišnjem skupu 17. maja predstavio je nova rešenja. Jedno od zapaženijih, za samouslužne terminale, proisteklo je iz partnerstva IBIS-SYS-a sa New Visionom iz Portugala. Ova beogradska kompanija klijentima pruža širok opseg usluga, počev od konsaltinga i dizajna do održavanja. Misija kompanije je, prema rečima generalnog direktora Dragana Stokića, da kreira nove segmente, pre svega tako što će kupcu ponuditi profesionalne usluge, a ne novu opremu. Time bi korisnik usluge unapred znao svoje mesečne troškove i mogao racionalnije da planira poslovanje.
Banke: Cena mera Narodne banke
Piše: Oliver Regl, direktor Raiffeisen bank
Nesporno je da je stopa inflacije u Srbiji neprihvatljiva i da zahteva hitnu primenu antiinflacionih mera. Pitanje je koje mere je svrsishodno primeniti, kolika je njihova cena i ko je sve plaća. Zbog nemogućnosti da daljim smanjenjem sopstvenih zarada (ili, u slučaju pojedinih banaka, produbljivanjem poslovnog gubitka) amortizuju troškove sve oštrijih mera monetarne politike, banke su prinuđene da povećaju kamate i na taj način deo opterećenja prenesu na korisnike kredita. To i jeste bio osnovni cilj Narodne banke Srbije, jer povećanje stope obavezne rezerve može da bude svrsishodno – da dovede do smanjenja obima kredita, a posledično i inflacije – samo ukoliko banke povećaju kamatne stope.
Rast kamata pogađa građane, ali daleko više privredu Srbije koja je tek nekoliko godina unazad počela da se razvija u skladu sa tržišnim principima i od početka je konstantno suočena sa problemom finansiranja. Sada kada su joj konačno dostupni povoljni izvori finansiranja, jer na tržištu ima dovoljno banaka spremnih da plasiraju sredstva, troškovi finansiranja se veštački povećavaju, što dodatno ugrožava njenu konkurentnost, a time i izvoznu sposobnost. Naročito su pogođena mala i srednja preduzeća koja ne mogu da se zadužuju u inostranstvu pod povoljnijim uslovima, već su prinuđena da se kreditiraju iz ponude lokalnih banaka, bilo da su one u domaćem ili stranom vlasništvu.
Plasmani koji u zemlju dolaze direktno od banaka iz inostranstva ne podležu obavezi polaganja rezerve kod NBS-a. Na taj način se domaći bankarski sektor, koji je već poneo najveći deo tereta borbe protiv inflacije, dovodi u lošiji položaj u odnosu na banke koje ništa nisu investirale u Srbiji i koje su van kontrole NBS-a.
Poslovno geslo: Upornost i organizovanost
Piše: Nebojša Starčević, v.d. generalnog direktora JAT Airwaysa
Osnovni moto, kojim sam se rukovodio u čitavoj svojoj karijeri, pre svega je upornost i organizovanost u radu. Ukoliko posao koji obavljate niste postavili i organizovali na pravi način, bez obzira na svu volju i radnu energiju, rezultat će obavezno izostati. Ako je organizacija pravilna, tim ljudi oko vas skladan i uigran, sve ostalo je samo pitanje vremena i upornosti. Problemi se pojavljuju, i prevazilaze u letu… Materijalni efekat rada je svakako veoma bitan za mene, ali ako u poslu koji obavljam ne nalazim i barem trunku ličnog zadovoljstva, napuštam ga ne razmišljajući.
INTEGRACIJA: Najveća mađarska banka OTP kupiće za 177 miliona evra 67 odsto akcija Kulske banke. OTP je već vlasnik Niške banke, a kad završi kupovinu Zepter banke sve tri institucije će objediniti u jednu.
SERTIFIKAT: U celoj klaničnoj industriji Srbije samo Stoko impeks iz Knjaževca zadovoljava sve standarde za izvoz mesa na tržišta EU-a. Dobre izglede da dobiju izvozne sertifikate imaju Juhor iz Jagodine, Big bull iz Bačinaca i Kolbis iz Novog Sada.
KUPOVINA: Austrijska kompanija Bau Holding kupila je 80 odsto akcija Vojvodinaputa iz Pančeva za 5,5 miliona evra.
LIKVIDACIJA: Trgovinski sud u Beogradu pokrenuo je postupak likvidacije Kreditno-eksportne banke, koja već 15 meseci nema dozvolu za rad.
Dr Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu: Izgubili su radnici društvenih preduzeća
DOBITNICI: Slično kao u prvoj fazi tranzicije u drugim zemljama Istočne Evrope, veliki dobitnici u Srbiji bili su oni koji su iskoristili privilegovan položaj iz devedesetih. U novije vreme počinje da jača nova preduzetnička klasa koja svoje interese više bazira na tržišnoj privredi, konkurenciji i reformama.
GUBITNICI: Zaposleni u bivšim društvenim i državnim preduzećima u tradicionalnom industrijskom sektoru.
Momir Lazić, direktor pekarske industrije Klas: Niko nije dobitnik
DOBITNICI: U ovom trenutku niko nije dobitnik, ni privreda, ni građani.
GUBITNICI: Svi smo pomalo gubitnici jer nije stvorena prava klima za pokretanje privredne aktivnosti, da firme koje su privatizovane počnu pozitivno da posluju i da zaposle nove radnike.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
