Rad na pomirenju naroda koji su se našli na suprotstavljenim stranama tokom sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije podrazumeva izgradnju kulture mira i ponovno definisanje nacionalnog kulturnog identiteta. Zato je na konferenciji UNDP-a o tranzicionoj pravdi posvećena pažnja očuvanju kulturnog nasleđa sa nekada jedinstvenog kulturnog prostora. Ova tema obrađena je kroz studiju slučaja Starog mosta u Mostaru.
Izgrađen 1566. godine, ovaj most bio je simbol grada na Neretvi sve do 9. novembra 1993. godine kada je srušen u granatiranju Mostara. Zahvaljujući gradu Mostaru, UNESCO-u i Svetskoj banci, od jula 2004. godine Stari most ponovo spaja dve obale Neretve. Govoreći o razlozima koji su naveli UNESCO da učestvuje u rekonstrukciji mosta, Nenad Šesum iz Regionalne kancelarije UNESCO-a u Sarajevu, rekao je da su mostovi oduvek bili simbol povezivanja i susretanja: „Svi znate da je posle rata Mostar bio podeljen grad. Dva gradonačelnika ovog grada prvi put su se rukovali 1998. godine na privremenom mostu za pešake. To nam je bio signal da započnemo projekat koji je trebalo da pomogne procesu pomirenja u Mostaru.“ Šesum je dodao da je most 2005. godine unet na UNESCO-vu listu svetske kulturne baštine po takozvanom kriterijumu 6, što znači da je simbol povezivanja i suživota različitih kultura. Član međunarodnog komiteta za rekonstrukciju Starog mosta Ferhad Mulabegović istakao je da je ponovna izgradnja mosta značajna i zato što se tokom nje došlo do zanimljivih arheoloških otkrića. Prilikom vađenja ostataka Starog mosta iz korita reke, otkriveni su i ostaci drvenog mosta koji se pominje u jednom spisu iz 1452. godine, čime je potvrđeno da je on zaista postojao. U stubovima Starog mosta pronađeni su ostaci turskog drvenog vodovoda za čije se postojanje znalo, ali je bilo iznenađujuće da se cevi nalaze toliko duboko u mostu.
Obnova Starog mosta trajala je sedam godina, koliko je po legendi trajala i njegova izgradnja, završena 1566. godine. Svetska banka omogućila je gradu Mostaru kredit od četiri miliona dolara, a otplata kredita počinje 2009. godine. Vlada Italije pomogla je sa tri miliona dolara, Holandija sa dva, Turska sa jednim milionom, a Vlada Hrvatske izdvojila je donaciju od 500.000 dolara. Osim samog mosta, projekat rekonstrukcije obuhvatio je i deset objekata koji spajaju most i kulu Halebiju, kao i tri objekta iz tri naroda: Vakufski dvor, Vladikin dvor i zgradu Napretka.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
