Prekopavanje juga Srbije

Na „srebrnu aferu“ ili „pribojsku ostavu rimskih srebrnih denara“, prebacivanjem novčića iz sefa Niške banke u Vranjski muzej, stavljena je tačka. Opštinski sud u Vladičinom Hanu je pre mesec i po dana doneo odluku da nađeni novac pripadne vranjskom muzeju i to bi trebalo da bude zadovoljenje pravde nakon 11 godina. Međutim, vranjska čaršija ne misli tako. Nepoverenju u pravedan završetak ove decenijske afere umnogome doprinosi i činjenica da je samo deo kopača i kupaca nestalih novčića uhapšen i osuđen a da je, s druge strane, veći deo srebrnjaka izvađenih iz ćupova pronađenih u selu Priboj vranjski nestao, te da nadležni organi ni do danas nisu utvrdili kod koga su srebrnjaci završili i ko se na njima obogatio.

Poznato je da u Pčinjskom okrugu od davnina postoje tragači za zakopanim zlatom i ćupovima blaga. Ovaj kraj, zbog strateški važnog geografskog položaja, bio je poznat još u doba Rimske imperije. Kroz njega je u to vreme prolazio magistralni put za Skupi (današnje Skoplje). Iako danas niko sa sigurnošću ne može tvrditi zašto je novac zakopavan pored pomenutog rimskog puta, takođe niko ne može da ospori da ga stvarno ima zakopanog. U prilog tome govori činjenica da su srebrnjaci pronađeni tokom arheoloških iskopavanja izlagani u vranjskom ali i u muzejima širom Srbije, kao i da je mnogo onih koji su bar jednom pronašli neki stari novčić u njivi, na gradilištu ili u svojoj bašti.

Sa ekonomskom krizom devedesetih povećao se i broj onih koji su želeli da se obogate preko noći. Tako su desetine „divljih“ arheologa krenule u potragu za blagom na jugu Srbije. Po čaršiji su tada kružile priče da su postojale i mape koje su organizatori ovih grupa nabavljali ko zna odakle, kao i da su bili opremljeni alatom za kopanje i uređajima za otkrivanje metala u zemlji.

ĆUPOVI BLAGA: Priče o velikom blagu obistinile su se 1995. „Divlji“ arheolozi su na njivi Borivoja Mitića u Priboju vranjskom pronašli dva ćupa sa oko 40.000 rimskih srebrnjaka. Borivoje Mitić je tada tvrdio da je on, ali i ljudi od kojih je kupio njivu, pronalazili srebrnjake koje su koristili za – kalajisanje kazana. Od tada pronađenih novčića nije ostalo mnogo i tu, zapravo, počinje zaplet priče.

Goran Mitrović, viši kustos arheolog zadužen za antičko numizmatičko odeljenje u vranjskom muzeju, u razgovoru za „Vreme“ kaže da je za veliku količinu srebrnjaka u Priboju čuo slučajno u leto 1995. i to preko čaršijskih priča. „Tek sredinom septembra mi smo kao muzej dobili obaveštenje od Opštinskog tužilastva u Vladičinom Hanu o oduzimanju 1400 novčića“, kaže Mitrović, „što je zapravo nagnalo stručne ekipe muzeja, ali i niškog Zavoda za zaštitu spomenika da posete lokalitet i delimično pregledaju deo ostave u prostorijama hanskog opštinskog suda.“

IZNUĐENO PRIZNANjE: „Tek nakon toga počeli smo arheološke radove. Oni su pokazali da je novac zakopan u periodu između kraja vladavine Dioklecijana i početka vladavine Konstantina Velikog. Taj novac je ili deo porodičnog blaga, ili je bio pripremljen za neku veću isplatu vojske a zakopan zbog neposredne ratne opasnosti, ili je čak, moguće je, deo legionarske blagajne kada se Licinije povlačio prema Trakiji.“ Bilo kako bilo, blago je završilo u privatnim rukama.

Goran Mitrović ne zna gde se nalazi novac iz dva ćupa, ali je jedan od neposrednih učesnika u ovoj aferi, Redžep Kadriu iz sela Lučane pored Bujanovca, bio voljan da kaže kako su se stvari odigravale. „Ja sam numizmatičar dugo godina. Član sam Srpskog numizmatičkog društva još od 1974, pod brojem 1040“, priča Kadriu. „Numizmatika je moja velika ljubav i stručnjak sam, a ne priučeni laik. Što se tiče slučaja ćupova iz Priboja vranjskog, u jesen 1995. u jednoj kafani upoznao sam te vranjske divlje arheologe jer su me pitali koliko vrede srebrnjaci koje su mi pokazali. Rekao sam im da vrede po 20 maraka svaki a oni meni da im je Srba oficir (Srboljub Đorđević) plaćao mnogo manje. Otkupio sam te srebrnjake i oni su otišli. U oktobru su uhapšeni neki divlji kopači iz Priboja. Pamtim da su oni pušteni u petak, a ja uhapšen u ponedeljak. U moju kuću su tada došli policajci Vujica Veličković, Stanoje Dinić Bale i Slađan Antić. Izvršili su pretres kuće, a inspektor Bale mi je oduzeo ličnu kolekciju od 13 srebrnjaka koji su tada vredeli 50.000 maraka, bez ikakve priznanice. Te srebrnjake mi do danas nisu vratili, iako moja zbirka nije imala nikakve veze sa ‘pribojskom ostavom’ jer sam je kupio još 1981. od jednog nimizmatičara iz Prizrena za 30.000 maraka.

Oni su me uhapsili i odveli u vranjski MUP. Tu me je Dinić vezao za radijator i rekao da moram da čekam da dođe Dragan Karleuša iz Beograda, koji je glavni za akciju ‘pribojska ostava’. Vezan sam bio punih 11 sati, a odvezali su me tek kada je stigao Karleuša. On me je ispitivao i u jednom trenutku rekao: ‘Ti kradeš srpsko blago!’ Ja sam odgovorio: ‘To nije srpsko, već rimsko blago.’ Tada me je udario nekoliko puta i terao me da priznam gde su srebrnjaci; rekao sam da sam uzeo 350 srebrnjaka od jednog čoveka iz Bresnice i da sam mu za to platio 7000 maraka. Međutim, Karleuša me je terao da priznam da sam uzeo i prodao još 3000 srebrnjaka. Pošto to nisam uradio, nisam hteo ni da priznam“, priča Kadriu.

PAD S TRAKTORA: Po njegovim rečima, dalje su ga, po naređenju Dragana Karleuše, odvezli u Niš. „Tukla su me trojica. Jedan me udarao pondrekom po stopalima, drugi stao nogom za vrat, a treći držao. Udarali su me po 50 puta po jednom stopalu, pa noga u hladnu vodu, pa 50 puta po drugom stopalu, onda opet sve od početka. U jednom trenutku ušao je Dinić i pitao: ‘Je l’ priznao?’ i rekao: ‘Delji ga dok ne prizna!’ Leva ruka mi se potpuno nadula. Umirao sam od bolova. Onda mi je jedan od inspektora rekao: ‘Biraj, ili ćemo da te ubijemo i kažemo da si se ubio. ili ćeš da priznaš.’ Shvatio sam da mogu da me ubiju, i šta god da su mi rekli ja bih tada priznao. Potpisao sam da sam uzeo 3000 srebrnjaka i da sam ih prodao u Skoplju za 36.000 švajcarskih franaka. Tek onda su me zatvorili u ćeliju.“ Kadriu je sutradan vraćen kod istražnog sudije u Vladičin Han. Bale Dinić mu je, kaže, zapretio da nikako ne priča da su ga tukli a da, ako ga pitaju zašto hramlje i ima otečene ruke, kaže da je pao s traktora.

„Ja sam tako rekao. Osudili su me na šest meseci zatvora, uslovno na dve godine, a platio sam i kaznu od 17.000 dinara.“

„Hoću da kažem“, nastavlja Kadriu, „da ja znam zašto sam morao da potpišem lažno priznanje – da bi oni koji su tih 3000 srebrnjaka stavili u svoj džep mogli da kažu kako sam ih ja uzeo. Imao sam priliku da posetim sve kopače i utvrdim da je u dva ćupa bilo 75.000 srebrnjaka.“

PROLAZNI TREZOR: U trezoru Niške banke izbrojano je, po rečima kustosa Gorana Mitrovića, 11.678 komada srebrnjaka. „Mi smo novac izmerili, klasifikovali i prema vladarima podelili“, kaže Mitrović. Na pitanje da li je tačno da se u sefu Niške banke nalaze i novčići koji ne pripaduju „pribojskoj ostavi“ Mitrović odgovara: „Osim što ima pijačnih i posrebrenih novčića, ima i dosta falsifikata koje su, moja je pretpostavka, lica koja su imala pristup srebrnjacima tokom suđenja menjala za vredne komade. Tako nisam primetio nijednu monetu retke emisije kovanog novca – denare rimskih vladara iz poslednje dekade II veka. U najnovijem popisu uočio sam komade za koje sa sigurnošću mogu da kažem da nisu iz pribojske ostave.“ Međutim, dok je novac ležao u sefu, ko je mogao da zameni novčiće i umesto vrednih stavi bezvredne, i to iz potpuno drugog perioda Rimske imperije, Mitrović nije želeo da komentariše.

Većina novčića je očišćena i u dobrom stanju, osim jedne kese od 1460 srebrnjaka sa patinom koji će morati na čišćenje i konzervatorsku obradu. Posle toga biće to jedinstvena zbirka, jedna od najvećih ostava u Srbiji. Može se samo pretpostavljati kakva bi kolekcija „pribojske ostave“ bila da su od divljih kopača oduzeti svi nađeni srebrnjaci, kao i da deo nađenih srebrnjaka koji su šest godina proveli u sefu Niške banke nisu zamenjeni bezvrednim.

Goran Mitrović ističe da je u toku cele afere bilo slučajeva da su ljudi dolazili u muzej i interesovali se koliko vrede neki od novčića koji imaju. U ovom trenutku na jugu Srbije, po saznanjima vranjskog muzeja, divlji kopači i dalje traže ćupove. „Tokom ove nedelje obišao sam selo Kacure u vranjskoj opštini i sva tri tamošnja lokaliteta bila su prekopana.“