Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Ako su vam uši i srca spremni za razne muzike i različite ljude, saznajte ponešto o etrurskoj Peruđi i lepoj Umbriji u sredini Čizme, upoznajte italijanski džez i obavestite se o Umbria Jazz Festivalu koji posećuje sve veći broj ljudi iz ovih krajeva, pa možda ni vama uskoro neće biti van domašaja
Veliki džez festivali širom sveta imaju razgranate „pipke“: prateća izdanja (muzička, video/DVD, štampane publikacije), obrazovne programe (letnje akademije, seminari, radionice, džez-klinike…), vansezonske (zimski/Božićni, npr. Umbria Jazz Winter u gradiću Orvijeto nedaleko od Peruđe) i sužene programske pakete, skrojene za putovanja, gostovanja i popularizaciju matičnog događaja.
Vodeći italijanski džez festival Umbria Jazz (kraće: UJ) svoj prvi „eksteritorijalni“ programski paket 2001. uputio je u SAD, postojbinu te vrste muzike, pa su u gužvi ljubitelja, novinara, menadžera, organizatora, promotera, predavača… reprezentaciju „žabarskih“ džezera slušali i Ornet Kolmen, Vinton Marsalis i Džon Luis. Sada je to gostovanje ustaljeno u legendarnim klubovima Birdland i Blue Note, i ne ograničava se samo na jedno pojavljivanje godišnje. Maja 2005. kengur je ušao u tradicionalni žuti logo UJ, a tokom deset dana u Melburnu u Australiji nastupali su muzičari iz obe zemlje, ali i svetske zvezde džeza kao Vejn Šorter i Džon Skofild! Partneri iz Melburna na ovaj način postavljaju svoju mladu manifestaciju na međunarodnu mapu džeza, a pokrajina Umbrija uz muziku promoviše sopstvenu kulturu, turizam, vina, kuhinju… Sve ovo prenosimo vam radi podsećanja da je prvi stvarni džez festival u Beogradu ranih sedamdesetih bio zasnovan i dugo uspešno opstajao oko sličnog gostujućeg paketa američkog Newport Jazz Festivala.
TREĆA ZEMLJA: Posle SAD i Australije, sticajem ovdašnjih okolnosti Srbija je 2005. postala treća zemlja u kojoj UJ gostuje i koncertno. Posle dugih dogovaranja, pomoću Ministarstva spoljnih poslova Italije, njihove Ambasade u SCG, regionalnih ustanova i fondacija Umbrie, Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i brojnih ovdašnjih partnera, stigao nam je program čudno naslovljen „Balkanic Windows – Multiethnic Music Against Racism“. Ipak, bila je to zgodna prilika ne samo za upoznavanje sa jednim od nama (vizno, novčano i geografski) najpristupačnijih među najvećim evropskim džez festivalima, nego i da čujemo četiri kvalitetna i zanimljiva sastava iz nedaleke države koju neupućeni vezuju za džez samo zbog magazina „Musica Jazz“, u nas popularno prodavanog radi jeftino priključenih CD-ova.
Ovdašnjim ljubiteljima su poznati džezeri iz Italije koji su nastupali kod nas, od Đanija Basoa do Paola Frezua. No posle neprikosnovene francuske, italijanska džez scena je verovatno sledeća najjača u Evropi, a prošlogodišnja premijerna četvorka izvođača svakako stoji u prvom timu jer gotovo svi učestvuju i u američkim/australijskim gostovanjima UJ. Tokom festivala UJ 2006. predstavljen je i promotivni CD pod naslovom/sloganom „Link The World“ na kome se nalaze vrlo dobri live snimci svih učesnika Balkanic Windows: Stefano Bollani Quintet, Doctor 3, Enrico Rava Quintet i Francesco Cafiso Quartet od Italijana, te ponešto nategnuti izbor naših, koliko radi „ispunjavanja koncepcije“ – Earth Wheel Sky Band, Nenad Vasilić/Vladimir Karparov i Boris Kovač & LaDaABa Orchest.
Nažalost, zadovoljstvo i reakcije publike nisu mogli pokriti drastične greške i propuste beogradskih organizatora, tipične za olak odnos prema donaciji i za amatersku „dobru volju“. Zamalo je posledica bila da se UJ ponovo pojavi samo u Novom Sadu gde je, moderno rečeno, ispoštovan, a svakako je italijanska strana s Fondacijom UJ na čelu spustila nivo razmene s državnog na pokrajinski. Dodatna opravdanost ovakvog postupka je u sličnostima Umbrije i Vojvodine, (poljo)privrednoj razmeni, poslovnim posetama pred veliki jesenji Sajam u Novom Sadu, regionalnom razvoju… Moćni skup organizacija i fondacija koje podržavaju UJ, uključujući ARCI i Univerzitet za strance u Peruđi (gde je puno eks-Jugoslovena), eto nije bio prepoznat od prestoničkih „struktura“ pa se ova zvanična veza UJ i Srbije (s)našla drugde.
GOSTI: Osim seminara i trupa koje nastupaju po ulicama (nadajmo se, bez daljih zabrana), ove subote u glavnom gradu Vojvodine, opet u Dunavskoj, muziciraće kvartet alt-saksofoniste Rozarija Đulijanija, još jednog u plejadi mlađih apeninskih džez zvezda, i kvartet Ajres Tango koji u Italiji predvodi saksofonista/kompozitor Havijer Điroto iz Argentine. Đulijanijevu četvorku pojačava gost trubač Flavio Boltro a domaćine svojim prvim koncertom predstavlja Panonia Projekt, takođe kvartet poznatih i traženih svirača.
U odnosu na prošlo izdanje Balkanic Windows, sada značajnu ulogu imaju i za džez tipični džem-sešni. U Novom Sadu u petak u klubu Jazz s lokalnom ritam-sekcijom počeće dvojica italijanskih saksofonista, Paolo Rekia (alt) i Maks Jonata (tenor), a produžiće se i naredne večeri u klubu Trema SNP. U nedelju se delegirani dvojac seli u beogradski klub Ptica gde su – s podnaslovom Support the music – potpuno otvoreno pozvani naročito mladi svirači da im se pridruže, i to je gotovo sve što su prestonički organizatori sad uspeli da dobiju od UJ. S konja na magarca, oni međutim svoje trodnevno izdanje Balkanic Windows reklamiraju kao pravi džez festival, koji u petak započinje već evropski dokazan romski sastav Kal, ove sezone tek gostujući u svojoj zemlji. Multikulturan i prožet džipsi-svingom, Kal je sad dostupan i široj publici, a naredne večeri zvezda programa je odličan francuski saksofonista Julien Loureau u čijem kvintetu je klavijaturista Bojan Zulfikarpašić.
Pre desetak godina u obrnutim ulogama, pod firmom u usponu Bojan Z. Quartet dolazili su u Beograd i oduševljavali iskusnu džez publiku, posebno Julienovim baratanjem našim folklornim temama i limenim zvukom. Posle karijere sa sopstvenim Groove Gang Loureau je nastavio razvoj ali i saradnju sa Zulfikarpašićem koji je svoju poziciju vodećeg mlađeg pijaniste s ove strane Atlantika 2005. krunisao i dobivši Hans Koller Prize/European Jazz Prize. Bojan je odrastao ovde a u Pariz otišao radi muzičkog usavršavanja; on je Juliena uveo u balkansku muziku, zastupljenu na njihovim albumima.
MAJSTORI RASTU: No pre gostiju iz Francuske predstaviće nam se i mlada domaća grupa Naked, čija su tri člana prošlog leta – donacijom italijanskih ustanova koje podržavaju UJ – bili u grupi muzičara/studenata iz SCG na Džez-klinici čuvenog univerziteta Berkli (Boston/SAD), koja se već dvadesetak godina održava u okviru UJ festivala. To zajedničko iskustvo urodilo je i nastankom grupe Naked.
Uprkos preklapanju glavnih, najprivlačnijih programa, novosadski i beogradski ogranci Balkanic Windows ipak su zadržali neke od temeljnih odrednica UJ iz Peruđe: puno svirke na otvorenom, puno besplatnih koncerata… U slučaju kiše događanje iz kalemegdanske Barutane seli se u foaje Sava centra.
Ako su vam uši i srca spremni za razne muzike i različite ljude, saznajte ponešto o etrurskoj Peruđi i lepoj Umbriji u sredini Čizme, upoznajte italijanski džez i obavestite se o Umbria Jazz Festivalu koji posećuje sve veći broj ljudi iz ovih krajeva, pa možda ni vama uskoro neće biti van domašaja.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve